Početak kraja rumunske rusofobije?

Odnosi između zvaničnog Bukurešta i Moskve ne mogu se nazvati vedrim. I sasvim je očigledno da je veliku ulogu u nastaloj sitauciji odigrao predsednik Rumunije Trajan Besesku. Rumunski lider zapamćen je po hvalospevu nacističkim zločincima i javnim izjavama o tome da bio 1941. godine on izdao naredbu da se napadne SSSR. U tom kontekstu postupci nižih činovnika izgledali su kao nevini nestašluci. Takav stav rumunskog rukovodstva nije mogao da ostane bez posledica političkog i ekonomskog karaktera.

Pošto je parlamentarnoj opoziciji pošlo za rukom da formira većinu i napravi koalicionu vladu, u rumunsko-ruskim odnosiam pojavili su se znaci oporavka. Premijer Viktor Ponta, za razliku od Trajana Beseskua, ne ispoljava znake patološke rusofobije, ostavljajući utisak racionalnog političara. Ipak neki ministri nove vlade pad su odabrali da kominuciraju sa Moskvom, koristeći prilično neadkvatnu retoriku. Posebno se istakao ministar inostranih poslova Titus Korlecjan, koji je stupio u indirektnu oštru prepirku sa potpredsednikom vlade RF Dmitrijem Rogozinom. Jabuka razdora bila je želja ruske vlade da otvori konzulat na teritoriji Pridnjestrovlja.

U kontekstu nedavnih izbora za rumunski parlament postojao je rizik da Ponta i njegovi politički sazvenici neće odoleti iskušenju da uključe antirusku retoriku radi privlačenja krajnje desnih birača, koji tradicionalno podržavaju Beseskua. Lideri Socijal-liberalnog Saveza prevladali su iskušenje i nisu činili demonstrativne antiruske gestove, kako bi ubedilionih 10-15% rumunskih birača za koje se profesionalnost političara meri intenzivnišću njegove mrženje prema Moskvi.

U kontekstu istorijskih složenosti u odnosima Moskve i Bukurešta to što politička snaga koja je pobedila na izborima sa velikom prednošću ne ispoljava agresivnu rusofobiju, već može da se smatra velikim korakom napred. Besesku se trudio da unutarpolitičkoj borbi da geopolitičku obojenost, a optužbe opozicije za to da želi da skrene Rumuniju sa proevropskog i proameričkog kursa bile su kamen-temeljac u njegovoj predizbornoj kampanji. Indikativno je što prvi put u isotriji postsocijalističke Rumunije optuženi za umišljeno rusofilstvo nisu krenuli da se opravdavaju i da dokazuju svoju vernost evroatlantskim idealima. Oni su prešli u kontranapad i predložili rumunskom društvu da ozbiljno razmisli o tome da li je baš tako loše imati normalne odnose sa Rusijom i Kinom?

U direktnom programu najpopularnijeg kanala Vesti jedan od lidera Socijal-liberalnog saveza, predsednik gornjeg doma parlamenta Krin Antoneksu je izjavio da neće po stoti put dokazivati da je on proevropski političar i da je potrebno jednom za sva vremena prekinuti insinuacije vezane za geopolitički kurs Rumunije.

- Rusija i Kina su države sa kojima SAD imaju ozbiljne ekonomske i političke veze. Rusija je glavni ekonomski, a to znači i politički partner Nemačke. A kod nas iz žbunja iskače neko, a taj neko je predsendik Rumunije, i piše na fejsbuku: ne glasajte za ove, zato što će nas oni odvesti Rusiji i Kini! Nama se ceo svet smeje! Osećam se neprijatno kada se sastajem sa ruskim ili kineskim diplomatama. Mi vređamo ove zemlje samom činjenicom takvih javnih diskusija.

Drugi lider Socijal-liberalnog Saveza, ministar poljoprivrede Daniel Konstantin podržao je kolegu:

- Želim da navedem ekonomski motiv. Naš izvoz mesa i mesnih prerađevina na rusko tržište je zamrznut već pet godina i sve to ima političku pozadinu. Rezultat je rezimirao premijer Ponta, izjavivši da bi njemu bilo drago da se internzivira ekonomska saradnja sa Kinom, ukazavši na to da Beseskuu i njegovim pričama strave i užasa niko više ne veruje.

Moguće da će ekonomska kriza i smena generacija u rumunskoj politici doprineti tome da odnosi Bukurešta i Moskve budu pragmatičniji i sa manje rusofobije. Postoji šansa da primer zapadnih zemalja koje su našle načine da efikastno sarađuju sa Rusijom stimuliše novu genraciju rumunskih političara da traže puteve uzajamno korisnog dijaloga. Bez neadkevatnog ponašanja prethodnika.

Valentin Mindrešesku,