Irsko „ne” Evropi

Mislim da sporazum nije mrtav, kazao je predsednik Evropske komisije Barozo posle vesti da je 54 odsto Iraca glasalo protiv ratifikacije Lisabonskog sporazuma.
Brisel, 13. juna – Poštujemo rezultate referenduma u Republici Irskoj koji govore da su glasači odbili sporazum iz Lisabona, ali još je rano donositi zaključke i reći šta će to tačno značiti za proces ratifikacije. Mislim da sporazum nije mrtav, a isto smatra i irski premijer Brajan Koven sa kojim sam maločas razgovarao. Odbijanje Lisabonskog sporazuma nije rešilo nijedan problem koji je trebalo da bude rešen uz pomoć sporazuma, rekao je predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo danas u Briselu neposredno posle saznanja da je oko 54 odsto glasača bilo protiv „Lisabona”.

Barozo je dodao da Evropska komisija smatra da proces ratifikacije treba nastaviti. On je istakao da je „Koven naglasio da referendumski rezultat ne treba čitati kao irsko ’ne’ Evropskoj uniji”.

– Ovaj sporazum je potpisalo svih 27 država članica, 18 ga je već ratifikovalo, nisu sigurno to uradili iz šale. Primena sporazuma bi trebalo da nam omogući veću efikasnost, transparentnost i demokratičnost, ali još je rano za zaključke. Sledeće nedelje je Evropski samit gde će verujem najpre premijer Vlade Irske objasniti šta se zapravo dogodilo. Ono što je na prvi pogled očigledno, jeste da su oni koji nisu znali za šta glasaju, zaokružili „ne” – kazao je Barozo.

– Posle odluke irskih glasača da ne prihvate Lisabonski sporazum, jasno je da on neće biti primenjen od 1. januara 2009. godine kako je planirano. Evropska unija, makar još izvesno vreme, neće imati predsednika i ministra spoljnih poslova, a samim tim i priželjkivanu ulogu „superdržave”. Međutim njegova ratifikacija u Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Češkoj i još pet država EU koje nisu ratifikovale sporazum, ipak bi mogla biti nastavljena i završena do kraja godine, a Ircima ponuđena prilika da „isprave grešku” na ponovljenom referendumu. U ovom trenutku je to povoljniji scenario za EU od onog drugog prema kojem je Lisabonski sporazum zauvek propao. To bi se moglo desiti ukoliko Britanci podrže susede i zaključe da irsko odbijanje sporazuma ima podjednaku težinu kao francusko i holandsko odbijanje Evropskog ustava 2005. godine, o kojem se nije naknadno glasalo. Ali, ukoliko irski premijer Brajan Koven potvrdi da je Irska spremna da ponovi referendumski proces, onda će nema sumnje najpre uslediti duboka analiza zbog čega je jučerašnji odgovor bio negativan. Irci su taj put već jednom prošli kada su 2001. godine najpre odbacili, a godinu dana kasnije na ponovljenom referendumu izglasali Sporazum iz Nice.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi i Angela Merkel, nemačka kancelarka, dalisu zajedničku izjavu u kojoj su pozvali na nastavak ratifikacije. EU može da pregovara o „pravnom sporazumu” sa Irskom i izbegne krizu zbog rezultata referenduma, rekao je danas francuski ministar za evropske poslove Žan Pjer Žuje. On je naglasio da je „najvažnije da se proces ratifikacije nastavi u ostalim državama EU”.

– Onda ćemo videti sa Ircima koji pravni model može biti pronađen. Ne možemo izbaciti iz EU državu koja je u njoj 35 godina, ali možemo pronaći specifične načine saradnje – rekao je Žuje.

Posledice irskog „ne” osetiće i zemlje zapadnog Balkana, jer je perspektiva proširenja Evropske unije posle svega neizvesna. Sporazum iz Nice ne predviđa više od 27 država koliko ih sada ima u Uniji. Lisabonski sporazum sadrži odredbe kojima se omogućava proširenje članstva, ali pod strožim uslovima od ranijih. Prema prvim nezvaničnim komentarima diplomata u Briselu, to će odgoditi prijem Hrvatske u EUzbog nepoznanice kako će biti potpisan pristupni sporazum. Za to će biti potreban amandman na Sporazum iz Nice, dok se procenjuje da će za nastavak evrointegracija ostalih zemalja biti presudna politička volja „velikih”, pre svih Nemačke i Francuske, koja 1. jula preuzima predsedavanje Uniji. Prema izvorima iz EK kandidature novih članica su pod „velikim znakom pitanja”, jer je Unija upravo ušla u „institucionalnu krizu”.

Preduslov za primenu Lisabonskog sporazuma jeste da bude ratifikovan u svih 27 država članica EU. Samo su Irci shodno zakonu ovaj dokument stavili narodu na glasanje, dok u ostalim državama o ratifikaciji glasa parlament.