Tako nastaše crnopoturice

Beše to negde pred kraj 1995. leta Gospodnjeg u vrletnom delu zemlje srpske gde se pre stotinjak godina rađaše junaci kojima junaštvo, čojstvo i srboljublje bi način života na krvlju prepojenom brdovitom Balkanu gde ni Bog pooadavno ne zalazi više, te je satana lično tamo sebi stvorio carstvo na zemlji. Neću se upuštati u opisivanje te nedođije gde ništa dugo ne rađa osim kamena, kriminala, razvrata, bogohulja, budalaštine i svega onoga što se može nazvati đavolovo žito ne zato što ne bih hteo, Bog mi je svedok da bih to rado učinio, da deo sebe ugradim u temelje te nakadašnje SRPSKE SPARTE kada bih znao da mogu svojim kazivanjem da povratim makar jednu izgubljenu dušu nekadašnjih Srba, već zato što je smrad koji se širi tim vrletnim vukojebinama toliko nesnosan da ga jednostavno ne mogu da podnesem. Da, braćo i sestre, beše to vreme kada bi rođena naša dična Republika Srpska i kada vatikanski pedofili, Bin Ladenovi teroristi i poturčeni Srbi upoganjeni deo SRPSKE BOSNE pretvoriše u svoju džamahiriju, pardon BALIJSKO-USTAŠKU PEDERACIJU. Naravno, a šta drugo i očekivati, da je na čelo te svakolike nakarade došlo lično demonovo kopile, ne tako davno i sam tvrdih da su ta gamad koja se sada nazivaju bošnje nastale tako što je bosanski međed kresnuo trulu bosansku bukvu, no sve više uviđam da je i sotona tu imao umešane svoje prste, blentavi balija ALJO IZMETJEDOVIĆ. E, upravo ta pogan nad poganima biće predmet mog ovodanašnjog kazivanja zato što sve više dolazim do zaključka da je on u stvari rodonačelnik ljudske snijeti koje mi Srbi sa pravom nazivamo CRNOPOTURICE NEMILJA POGANIĆA – LOPUŽEVIĆA.

Nestalo čibuka, džebane i hrane te smrdov Aljo Izmetjedović odlučio da ode kod svog brata Murata, pardon Nemilja Poganića – Lopuževića, balkanskog kralja kokaina, džebane, tobaka i ostalog demonskog tamjana, da bi iskamčio makar koji čibuk ako ne bude mogao šta više. Odmah po dolasku u demonsko kraljevstvo Nemiljo skide krstaljušu đeda svoga poganoga, a Aljo balijske čakšire te se bratski izljubiše. Žvališe se oni tako, životinjski instikt im posve pomračio i ono malo uma što im je u glavurdama još bilo ostalo, „letnji dan do podne“ kako bismo mi Srbi rekli, no odnekud se začu magareće njakaknje i Aljo poče da klanja kao sumanut. Gleda to Nemiljo i pita:

„Brate balija Izmetjedoviću, zar te taj sevdah baš tako jako potrefi i zanese ?“

„ Ma nije bolan nikakav sevdah već te predivne ilahije su tako milozvučne za moje poturčke krmaće klempaše“ prostenja Aljo turski klanjajući i dalje.

„Čuš` ilahije“, cereka se Nemiljo „pa zar ne čuješ da je to moja magarica Montenegrina !?“

Na te reči Nemilja Poganića – Lopuževića Aljo Izmetjedović istrča u prokletu avliju i poče da grli i ljubi magaricu Montenegrinu uzvikujuće:

„Eh, draga moja, ti si ljubav mog života. Ona bolan moja rospija Fata, nema Srbina koji se nije na nju uspentrao i zaprdio joj, ne zna ni jednu kurvansku suru, a ti ceo naš turski Kur-ha-ha-ha-an povasceli dan ilačeš. Joj, kakva pamet i ljepota, ženo mog života!“


Avaj, ljudi, kako ih bi gadno slušati, a tek nesnosni smrad trpeti, da povratiš eksere iz sopstvene utrobe od bogohulog prizora, kad zajedno počeše da ilaču nekakvu odu o crnom, poganom i blentavom arapinu, kamilovodcu Muuu-Muuu.

Da, drage moje i uvažena gospodo, beše to ljubav, baš na prvi pogled, „mašala“ rekli bi turci lijevljani, između demonskog kopilana Alje Izmetjedovića i glavne savetnice za sve državne poslove, a naročito za bratske odnose sa bošnjama, Nemilja Poganića - Lopuževića magarice Montenegrine. To da je odmah Aljo zaskočio magaricu Montenegrinu, poturica nema pameti, već životinjski instikt, valjda nije potrebno posebno ni naglašavati, a, bogami, niti šta drugo očekivati od magareta i poturice, no zanimljivo beše da se posle nekoliko meseci rodi nekakvo čudo-ludo koje bi veliki srpski poeta, akademik Bećko, sigurno ovako opisao:

„Jes` kukavica, al` nije sovuljaga ušara zato što nema uši, već vaške,
Jes`, vala crn ko đavo, oca mu jebem, al` nije crnac,
Jes` blentav, sto posto k`o bosanac, al` nije bošnjo,
Jes` da bunjgura srpski, al` sa Srbima nema nikakve veze,
Jes` da smrdi, fuj, mater mu jebem poganu, kakav smrad, al` nije govno,
Ama, ljudi, kakvo je to ludo čudo !?“

Sakupili se, k`o na zadnjem ispraćaju Đekne, podanici Nemila Poganića – Lopuževića. Osim međusobnog domunđavanja, ćuškanja, kreveljenja, bekeljenja i tu i tamo uzvika

„Auuuuuu !“

ništa drugo se nije moglo ni čuti ni videti. Raspop Miraš, ortodoksni peder, se baš bio pripremio da demonizuje to kopile magarice Montenegrine kako bi dobio prvog sledbenika svoje sotonske sekte kad li se pojavi i lično Nemiljo Poganić – Lopužević, namršten, nađilkan i nalađen kao sicilijanski mafijaš „orđinale sicilijano koza nostra“, te zaurla na okupljenu masu svoji guzoljuba, posebno naglasivši:

„ O ovome da nijeste zucnuli ni riječ jer ne želim da dođem u sukob sa Šekijem. Taj srpski junak ako čuje za ovo ne samo da ću mu skakutati na banani kao što to čini ustaša, ona budala, oca mu jebem, Nikola Barović, već može da bidne i mlogo gadnije. Ima da u svim medijima, pogotovo na mojoj lično RT CG, objavite da se je rodio Montenegrin, čistokrvni crnogorac, pardono CRNOPOTURICA ! Ovo je istorijski trenutak – nastanak crnogorske nacije. Od danas svi da radite na tome da stvorimo i svoju samostalu Montenegrinu ! Moja magarica je od danas jedina svetica Mirašove „crkve“, a njena prva pomoćnica i zamjenica je lično moja teka, opajdara i gadura Beba Džakovič – Kurveštija“

Da, draga braćo i sestre, to je ta drhtavom rukom napisana, bolom u duši osećena i umom prosvećena istina o postanku pogane gamadi koju Miljo Poganić – Lopužević zazva crnogorcima, a mi Srbi znamo da se radi o demonskom nakotu koji nazvasmo CRNOPOTURICE. To što im je kukavičluk prepojio srca, razvrat avetinjski izbuljio oči, a demon opoganio i ocrnio dušu da crnja i ne može da bude je samo dokaz više šta biva sa marvom kada se razboži, rasrbi i pljune na čast, čojstvo i junaštvo čestitih predaka svojih. Pljunite na taj sotonin okot, prekrstite se i skrušeno zamolite Stvoritelja našeg kako bi nam pomogao da se taj kukolj istrebi iz svete zemlje srpske, nekadašnje naše DIČNE SRPSKE SPARTE.


Krstan Đ. Kovjenić

S verom u Boga, vaskoliko S R P S T V O, ujedinjenje svih zemalja S R P S K I H i RADIKALNO BOLJE sutra za SRBE, majku SRBIJU i sve druge zemlje S R B I N O V E !!!