Početak grandiozne epopeje o proslavljenom detektivu

Prvog decembra  1887. iz štampe je izašla  knjiga  „Grimizna studija„ (A Study in Scarlet)„ Artura Konana Dojla  ( Sir Arthur Ignatius  Conan Doyle,1859- 1930), prvo delo u kojemu će se čitalac upoznati sa  Šerlokom Holmsom (Cherlock Holmes)  i doktorom Vatsonom (Watson) koji nastupa u ulozi pripovdeača). Tada niko nije mogao ni zamisliti  da će ta priča  postati početak  grandiozne epopeje i roditi jednog od najznačajnijih književnih i filmskih junaka svih vremena i naroda.
 

Postoji mišljenje da  su Artura Konana Dojla  na pisanje detektivskog štiva inspirisale novele Edgara Alana Poa (Edgar Allan Poe, 1809-1849).  Bilo kako bilo,  tek je upravo Šerlok Holnms postao vizoit katrta autora , čime , svi su izgledi, njegov tvorac, mister Dojlo nije bio preterano odduševljen.
 

Za prototip svog književnog junaka, Šerloka Holmsa , pisac je uzeo  Džozefa Bela,  hirurga i profesora  Edinburškog univerzitea, kod koga je autor jedno vreme radio kao asisent.Upravo uoči jubilarnog , 50. Rođendana profesora Bela koji je prosolavio 2. decembra  1887. izašla je iz štampe  „Grimizna studija „ kao rođendnskih poklon  zahvalnog asistenta Artura  Dojla. Podsećamo da je u super popularnoj verziji „ Sherlock“ u produkciji VVS cela priča prvog  Šerlokovog  pojavnjivanja u javnosti izmenjena  pa se umesto A Study in Scarlet  pojavila  A Study in Pink.

Povest napisana za mesec i po 

Konan Dojl je ovu povest napisao samo za mesec i po .Prvobitno se glavni junak zvao Šeriadan Houp,  da bi malo zatim posato Šertingford, pa Holis.I tek u konačnoj verziji se pojavilo ime tako poznato celom svetu-Šerlok Holms.

Kako se  rodio  detektiv kojemu , kako se priča , Britanci šalju pisma prepuna oduševljenja na  adresu Bajker-strit?
 

„Osećao sam da mogu  uraditi nešto svežije, bodrije, veštije.Junak Edgara Alana Poa, znameniti detektiv Dipen , još od detinjstva je bio moj idol.Ali da  li ja mogu napraviti nešto svoje ?I tada sam se setio svog učitelja  Džoa Bela ,njegovog  orlovskog profila,gospodskih manira poražavajućeg dara posmatranja i zapažanja .Ako bi on bio deektiv, onda  je sasvim sigurno da bi  smo imali uzbudljivu, ali  loše organizivanu  na naučnoj osnovi poteru“, pisao je Artur  Konan Dojl o onom  vremenu kad su se likovi detektivskih priča  rađali  u njegovoj mašti . 
 

Prvi izdavča kojemu se obratio  Konan Dojl  rekao je  za  „Grimiznu studiju„ da je to jedna „bulevarska, petparačka priča“. Povest je , kako svedoči Dojlov biograf Rasel Miler u svojoj knjizi „Doživnjaji Kona Dojla„ bila objavljena pod naslovom „Cherlock Holmes and his frined Watson“ 1. Decembra 1887. u almanahu „Beeton's Chistmas Annuel „  koji je izlazio u Londonu od 1860. do 1898.g.Na koricama pored lika Šarloka Hlomsa nagnutog nad lešoem bilo je i mnogo reklama  .Almanah je vrlo brzo rasprodat, odziv čitalaca je bio kakv se samo poželeti može.

Sve je ispalo još i bolje od samog dovođenja u red

Dok „Grimizna studija „ nije štampana, autor je preživljavao duboku krizu i često  je je bivao u duševnom rstojstvu.!“Rastvoriti ljušturu savremene literature i izvući otuda  ostrigu  je vrlo teško.Ali  s vremenom, će se, nadam se sve dovesti u red“ pisao je on majci.Kao što se ispostavilo, bio je sasvim u pravu. Sve je ispalo zantno bonje  od samog dovođenja u red.
 

Književna karijera Artura Konana Dojla, iako ne odjednom, nego psotepno , išla je uzklaznom linijom.Iako ne odmah, ipak mu je relatino brzo uspeo da objavljuje priče u književnim časopisima na čemu je stalno bdeo piščev otac, Čarls.On je bio čovek složene sudbine, slikar po  obrazovanju,alkoholičar, u vreme nastanak „Grimizne srtudije „ nalazio se u azilu u psihijztrijskoj bolnici.
 

Godine 1868. da bi podržao oca, Konan Dojl mu predlaže da ilustruje drugo izdanje „Grimizne studije „ .Ilustacije su ,kako piše Rasel  Miler,  ispale poptuno promašene, jer je Šerlok  Holms više ličio na samog islustratora , Čarlsa Dojla, sa brkovima i bradom.I to nasuprot tome što je u povesti jasno napisano da je Holms uvek bio glatko izbrojan !
 

Kako je dalje tekla sudbina prve povesti o Šerloku Holmsu?U Americi je piratsko izdanje ovog dela doživelo vrtoglavi uspeh i ogroman tiraž. U SAD u to vreme još nije bila potpisana konvencija o autorskim pravima pa je piratsko izdanje knjige   pričinlo ne male probleme  prilikom objavnjivanja u samoj    Engleskoj pošto je prethodno, iako piratski ,bila publikoivana u Americi.
 

Konan Dojl je  1927. odlučio da više ne objavnjuje priče o Šerloku Holmsu.Tako je  završena jedna epoha započeta 1867. koja je trajala pola veka, dovonjno dugo da bi poklonici, poštovaoci i obožavaoci   velikog detektiva svojski namučili njegovog tvorca .Ztao je Dojl zamrzeo svog junaka  koji je zasenio sve  ostale književne radove  autora:istorijske romane , radove o spiritizmu,naučno-publicističke  povesti i druga dela .Posle tragedije kad je profesor Morirati ubio slavnog detektiva , a što se zbilo u romanu „Poslednji slučaj Šarloka Holmsa“, čitaoci su navalili molbama  da autor vaskrsne popularnog detektiva .I Konan  nije iamo gde-pa je bio priunuđen da nastavi sa pisanjem  detekstivskih priča.
 

Velika Britanija, London, pretprošli vek.Policija kao ofijalno organoizovan državni ogan javnog reda  osnovana je 1828. g., ali   zločina je gradu i u celoj zemlji  svakog dana  sve više.Oni koji vole da sebi malo  poškakljaju živce ne propuštaju da kupe čuveni tzv Njuhejtski kaledar.Tako  se naziva pregled najnovijih  zločina počinjenih tokom jednog meseca   koji je obuhvatao sve podrobnosti do najsitnijih detalja.Taj kalendar je bilo moguće kupiti   na svakom mestu u britnaskoj prestonici, čak i na ulaznoj kapiji Njuhejta , najmračnije tamnice u Brotaniji.
 

Međutim, sažaljenje  čitalaca prema zločincima,koje je i izavalo epidemiju čitanja
Njuhejtskog „ horora „, smenilo je oduševlje za one koji stoje s druge strane
barikada.Pozitivan junak, detektiv koji hvata zločince i preseca  izvršenja zločina,-eto o kome je htela da čita publika.Otuda  su   besteseleri 1828-1829 postali „Istinti memoari Vidoka“, autobighrafija policijslog agenta Fransoa Ežena Vidoka.To je  bio bum koji je izavao masu podržavalaca sa sličnim temama kao  što je „Uspomene agenta istražnog odeljenja“ pa sve do „Doživnjaji pravog policijaca „.Takve knjige su se prodavale kao vruće  kifle.

Policijske teme prodiru i u kvalitetniju književnost 

Postepeno su policijske teme počele da prodiru i u književnost  višeg estetskog  kvaliteta . Edgar Alan Po   objavljuje „Ubistvo na ulici Morg „Upravo njegov junak , detektiv Ogist Dipen je postao prvi književni lik  koji je počeo da primenjuje deduktivnu metodu u istraživanju ubistva.Uostalom , u to vreme reč „dedukcija  se uopšte nije  ni koristila.Sam Edgar Po timači taj pojam kao „analizu „, „dar analitičkog  mišljenja“, a ko je njime obdaren ,prepoznaje se po tome „što obožava zagontke, rebuse, kriptograme,unosi u njihovo rešavanje pronicljivost,koja običnom umu izgleda malte ne kao  neko natprirodno  svojstvo . Rešenja čoveka obadrenog tim talentom , koji predstavlja suštinu i dušu metoda ,svedoče da on raspolaže    čudesnom intuicijom.“

Ova povest  Edgara Poa pomogla je  nstanku mnogih priča sličnih sižeja u svetskoj književnosti
 

Godine 1852. Čarsl Dikens (1812-1870), nadahnut podvzima stvarnog inspektora Čarlsa Filda, obvaljuje svoj roman „Hladni dom „.A godine 1868.izašao je roman „ Mesečev kamen „Vilki Kolinza   koji s lakom rukom pesnika Tomasa  Sterensa Eliota ( Tomas Sterns Eliot,1888-1965 )  dugo vremena je smatran za prvi detektivski roman u istoriji svetske književnosti.Ali nedavna istraživanja su pokazala da je  tri godine pre „Mesečvog kamena „ , 1855. objavljen jedan drugi detektvski roman  koji je pod naslovom „Zagonetka   Noting- Hilda“napisao  Čarls Voren Adams  ( Charles Warren Adams, 1833-1903).

Sada istoričari računaju doba detektivskog romana u književnosti  uparvo od ovog dela.

Jednom rečju, Engleska je bila spremna  da se upozna sa istorijom koju u literaturi čine dela o policijskim  teamma , o istraživanju zločina i kažnjavanju njihovih počinitelja, pa je prema tome, zrno Artura  Konana Dojla palo na plodno tlo.