Subvencije za stanove opet stale

 Nacionalna korporacija, bez ikakve najave, pre nekoliko dana obustavila isplatu državnih subvencija za stambene kredite. – Nove isplate od 1. jula
Država ostavila na cedilu kupce stanova koji su računali na subvenciju (Foto D. Jevremović)

Sam bog je pogledao naše klijente kad su pre nekoliko dana uzeli daljinski u ruke i upalili televizor. Taman kada je trebalo da potpišu kupoprodajni ugovor u sudu, na vestima su čuli da je isplata subvencionisanih stambenih kredita obustavljena, kaže Nina Kon, advokat u Agenciji „Alka”.

Srećom da su to saznali iz medija, jer su kupovali stan od 100.000 evra, pa je depozit koji su morali da polože iznosio 10.000 evra, dodaje naša sagovornica.

– Izgubili bi toliki novac. U takvim situacijama sve zavisi od dobre volje prodavca. Naše klijente koji uzimaju subvencionisane kredite savetujemo da u ugovor obavezno unesu klauzulu da im se depozit vrati ako dođe do zastoja. To u praksi ide vrlo teško, jer prodavci neće da prihvate da potpišu takve ugovore – istakla je Nina Kon.

Šta bi bilo da klijenti agencije „Alka” te večeri nisu uključili televizor. Baš kao i mnogi ovih dana ostali bi i bez stana i bez kapare. Što je još gore, ovakav stres, u režiji državne administracije, korisnicima kredita nije priređen prvi put.

Pitali smo nadležne zbog čega je toliki problem da građane i banke na vreme upozore da su novčane zalihe utanjile i tako ih poštede bespotrebnih troškova i nerviranja.

U nadležnom Ministarstvu finansija, koje odobrava novac za subvencije stambenih kredita, juče su istakli da je to posao Nacionalne korporacije za osiguranje kredita (NKOSK).

– Novac za drugo tromesečje je potrošen i zato je ta procedura zaustavljena. Od prvog jula, mlađi od 45 godina će ponovo moći u bankama da konkurišu za ovakve zajmove – rekli su u Ministarstvu finansija.

Na pitanje zašto građani uvek za ovaj problem saznaju iz medija, Aleksandar Jović, direktor korporacije, uveravao nas je da nije na njemu da ih obaveštava.

– To je program Vlade Republike Srbije koji mi samo sprovodimo. Odgovornost je na Ministarstvu finansija koje taj projekat finansira – odgovorio je.

Da ne želi lopticu odgovornosti da prebacuje iz jedne institucije u drugu, Jović je rekao tak kada smo mu preneli kakav smo odgovor prethodno dobili u ministarstvu.

Ako NKOSK ne želi preko medija da uznemirava javnost, zašto makar banke, koje su jedna od karika u ovom lancu, nije zvaničnim dopisom obavestila o finansijskim problemima, glasilo je naše pitanje.

– Bankari su na neki način bili obavešteni – uveravao nas je Jović.

Na koji način, pitali smo.

– Mirko Cvetković, ministar finansija, saopštio je u četvrtak građanima da para nema – odgovorio je Jović.

Iako zvanično nisu obavešteni o ovom najnovijem zastoju, bankari već od marta, kako nezvanično saznajemo, savetuju svoje klijente da se umesto subvencionisanih preorijentišu na komercijalne kredite. Mada i švajcarska nacionalna valuta ovih dana jača, pa će dosad najpovoljniji vid zaduživanja izgleda morati da poskupi. Za one koji igraju na sigurno, ostaju samo krediti u evrima koji su, za naše prilike, za sada skupi.

– Još od martovskog problema sa softverom, isplata ovih zajmova ide „na kašičicu” i preko veze – kažu u jednoj banci.

Većina banaka sa kojima smo razgovarali i dalje prima zahteve. Komercijalna banka, na primer, savetuje svoje klijente da se najpre raspitaju u Nacionalnoj korporaciji kada će biti odobren novac, pa tek onda, ako se to uklopi u njihovu računicu, da podnesu zahtev za ovu vrstu pozajmice. Banka Inteza trenutno ima 19 klijenata koji čekaju 1. jul, kada će državni novac biti obezbeđen. U Evrobanci EFG objašnjavaju da procedura odobravanja traje dve nedelje, ali da će oni koji su podneli zahteve morati da se strpe do 1. jula. U Rajfajzen banci ističu da su ovog proleća odobrili mnogo manje kredita nego prošle godine.

Ovakvi rezultati ne čude, kad je za malo više od godinu dana isplata ovakvih kredita obustavljana nekoliko puta. Prvi put, krajem februara prošle godine, ove zajmove je zaustavila država na deset dana. Druga obustava bila je u prvoj polovini maja 2007, a isplate stambenih kredita nastavljene su u junu. Treća obustava desila se u februaru zbog usklađivanja budžeta, a četvrta u aprilu, navodno zbog softvera.

Zvanično, tehnički problem je rešen vrlo brzo, a u praksi bilo je malo onih koji su osetili taj boljitak.

-----------------------------------------------------------

Poskupljuje „švajcarac”

Inflacija u Švajcarskoj, prouzrokovana rastom cena nafte i hrane, ali i jačanje njene valute mogli bi da prouzrokuju neznatno povećanje rata naših građana koji otplaćuju stambene kredite indeksirane u „švajcarcima”. Ukoliko se Centralna banka Švajcarske odluči da poveća baznu kamatnu stopu, kamate za stambene zajmove naših građana bi u tom slučaju porasla za 0,25 odsto. Dakle, onaj ko se zadužio 30.000 evra, trebalo bi da očekuje da mu mesečna rata bude uvećana za četiri–pet evra.

Goran Nikolić, ekonomski analitičar Centra za istraživanje Privredne komore Srbije, kaže da postoji realna šansa da švajcarska centralna banka poveća baznu kamatnu stopu sa 2,75 na tri odsto. Ključni razlog je što je inflacija na međugodišnjem nivou dogurala do 2,9 procenata, što je znatno više od ciljanih dva odsto.

– Ovo može da se odrazi i na eventualni rast franka. Za naše građane to konkretno znači da će doći do povećanja takozvanog LIBOR-a, referentne kamatne stope za pozajmicu među bankama na međunarodnom tržištu, na osnovu koga se obračunava kamata za stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima. On trenutno na šestomesečnom nivou iznosi 2,89 odsto – objašnjava Nikolić.

Većina banaka tromesečno kamatnu stopu usklađuje sa promenom LIBOR-a. Mada ima i onih koje su u ugovoru naznačile da kamatu mogu da promene u skladu sa svojom poslovnom politikom.

Tako je Evrobanka EFG nedavno povećala kamatu sa 5,1 na 6,1 odsto za sve klijente kojima su rate indeksirane u „švajcarcima”. Sve banke omogućavaju svojim klijentima da pozajmice prebace u evre. Kod nekih je ta usluga besplatna, dok ima i onih koji proviziju na ostatak duga naplaćuju od jedan do tri odsto.