U Volgogradu otvorena izložba posvećena pobedi u staljingradskoj bici

Jedna za sve – izložba sa takvim naziovm otvorena je u muzeju Staljingradska bitka. Ona je posvećena 70-godišnjici pobede sovjetskih trupa u bici kod Staljingrada.

Staljingradsku bitku istoričari i vojni eksperti priznali su prelomnim trenutkom Drugog svetskog rata. Hitlerovska armija nije uspela da se oporavi od poraza koji je pretrpela na obali Volge, a sovjetski ljudi su se uverili da mogu da pobede neprijatelja. O tome šta je prevldao sovjetksi narod i kako je morao da se udruži radi opšteg cilja, govori izložba Jedna za sve, kaže saradnik pres-službe muzeja Staljingradska bitka Tatjana Prikazčikova.

- Izložba je priređena povodom kontranapada naših trupa kod Staljingrada. Sam naziv Jedna za sve u izvesnoj meri je i odredio njen sadržaj. Jer Veliki Otadžbinski rat je udružio sve ljude velike zemlje, bez razlike koje nacionalnosti, zvanja, profesije. Njih je objedinila zajednička težnja da razbiju neprijatelja.

Dokumenti, fotografije, lični predmeti – posetioci izložbe mogu da vide preko 600 eksponata, koji govore o sudbinama poznatih vojskovođa, običnih vojnika i civila, vezanih tom velikom i teškom pobedom pod Staljingradom, nastavlja Tatjana Prikazčikova:

- Posetioci mogu da saznaju, na primer, o podvigu četiri vojnika veziste 138. streljačke divizije. Upravo ova divizija pod komandom pukovnika Ivana Ljudnikova je drugu polovinu jeseni 1942. godine i na zimu 1943. godine branila mali komad zemlje donjeg naselja fabrike Barikada veličine 700 puta 400 metara. Proslavisli su se vezisti ove divizije koja je imala lozinku Rolik. Oni su više od mesec dana držali svoj položaj veze i nisu pustili neprijatelja ka Volgi.

Posetioci izložbe mogu da vide jedinstvene eksponat – fragmente rukopisa nemačkog feldmaršala Fridriha Paulusa na ruskom. Paulus je bio jedan od autora plana upada Nemačke u SSSR, operacije Barbarosa, a 1942. godine kao komandant 6. nemačke armije, nalazio se u opsednutom Staljingradu. Spoznavši svu beznadežnost situacije, krajem januara 43. godine on se predao svojetskim trupama. U zarobljeništvu pisao je memoare. Deo zapisa Paulus je predao generalu Mihailu Krivenku, koji je lično čuvao feldmaršala. Seća se ćerka generala Krivenka Tatjana.

- Od 1945. do 47. tata je bio načelnik Glavne uprave za poslove ratnih zarobljenika i interniranih. Njegov glavni zadatak bio je čuvanje feldmaršala Paulusa, pošto su pokušavali da ga ukradu i ubiju. Zato je otac neposredno učestvovao u njegovom čuvanju. Kao što se zna, Paulus je bio svedok na Nirnberškom procesu s nemačke strane.

200 dana i noći trajala je bitka za Staljingrad – najveća i najkrva vija u svetskoj istoriji. Prilikom odbrane grada poginulo je i ranjeno oko milion sovjetskih vojnika i oficira. Armije fašističkog bloka su izgubile kod Staljingrada četvrt svojih snaga. Po koju cenu je izvojevana pobeda nad Trećim rajhom podseća izložba Jedna za sve.