Kamenja iz Ike – poruka iz dalekih vremena?

Maja indijance je mrzelo da napišu nastavak svog kalendara, tako da su kod današnjih potomaka izazvali jezu od straha u isčekivanju kraja sveta. Ali nekoga izgleda nije mrzelo da izgravira na hiljade kamenja da bi uputio u budućnost daleko prijatniju poruku: kraj sveta je već bio.

Na Kamčatki su ove godine otkriveni neobični fosili. Mogli bi ih smatrati okamenjenim životinjama, samo što smeta jedna stvar – imaju isuviše pravilan oblik. Otkriveni okamenjeni predmeti više liče na delove nekog mehanizma – zupčanike raznih dimenzija. Prema geološkim slojevima u kojima su nađeni, - „zupčanici“ su stari oko 400 miliona godina. Arheolog iz Sankt Peterburga Jurij Golubev, koji je proučavao otkriće i njegovi američki kolege, navodno su potvrdili da su okamenjeni predmeti po svemu sudeći delovi neke mašine.

Zvanična nauka je ignorisala kamčatske nalaze. A novinari su se setili drugih artefakata, koji su u svoje vreme napravili puno buke. To su, na primer, neobični sferni predmeti od 2,5 do 10 santimetara, koje periodično sreću rudari u stenama kod Klerksdorpa, u Južnoafričkoj Republici. Slojevi u kojima se sreću sfere, orijentaciono su stari oko 3 milijarde godina. Još uvek nema jedinstvenog mišljenja o poreklu ovih predmeta. Zastupnici veštačkog porekla navode da ovi sferni predmeti imaju nedvosmislene tragove tehnološke obrade – podužna ozubljenja. A geolozi tvrde, da je to prirodna tvorevina, i da su ozubljenja nastala usled prirodnog isparavanja i oksidacije.

Teže je naći objašnjenje, sa pozicija prirodnog porekla, za predmet koji je 1934. godine tokom putovanja po Teksasu pronašla Ema Han, iz gradića London u ovoj američkoj državi. U komadu stene ona je pronašla čekić. Njegova drška, nekad drvena, - bila je okamenjena. Ali se čekić dobro sačuvao, jer je izrađen iz dobrog metala. Uzgred rečeno, ljudi su uspeli da dobiju metal najranije pre 10 hiljada godina. Ovaj slučaj je paradoksalan jer se čekić srastao sa okamenjenom naslagom, čija je starost, kako procenjuju naučnici, - najmanje 65 miliona godina, odnosno još u vremena dinosaurusa.

Ljudi, koji bi bili u stanju da naprave takav čekić, - pojavili su se na Zemlji desetine miliona godina nakon izumiranja dinosaurusa.

Ljudi nikako nisu mogli da vide žive dinosauruse. Kako onda objasniti objekte prikazane u slikama na kamenjima iz peruanske provincije Ika?

Na slikama su pravi dinosaurusi različitih vrsta: triceratopsi, stegozavri, brontozavri i tiranozavri, koji su dobro poznati stručnjacima. Često su prikazani i ljudi, - u lovu na dinosauruse, ili kako ih koriste kao „prevozno sredstvo“. Na primer, „jašu“ na triceratopsima ili „lete“ na pterodaktilima. Na kamenjima iz Ike vide se i davno izumreli sisari, a koji su tipični upravo za područje američkog kontinenta. Zatim slede prizori hirurških operacija presađivanja srca, pa čak i mozga; zvezdanih sistema i letelica. Prvo što pomislimo kada vidimo fotografije kamenova iz Ike, - da je to falsifikat, odnosno da je slika urađena u današnje doba, da bi zadovoljila potrebe naivnih turista. Međutim nije sve baš tako jednostavno.

Kamenja sa prikazom neobičnih životinja prvi put se pominju 1570. godine u hronici indijanskog letopisca Huana de Santa Krus Pačakute „Relacion de antique dades d´este reyno del Peru“ („Stara predanja kraljevstva Peru“). Početkom 60.-tih godina HH veka kamenja iz Ike su se prodavala u bescenje na crnom tržištu antikvarijata u Peruu. Postali su poznati zahvaljujući profesoru medicine Univerziteta u Limi Havijera Kabrere (1924-2001). Nakon što je 1961. godine dobio za rođendanski poklon prvi takav kamen, on ih je tokom narednih 40-tak godina redovno skupljao i proučavao. Čak je osnovao Muzej, i danas njegova zbirka broji preko 11000 primeraka ovih kamenja sa izgraviranim slikama, dimenzija od 30 santimetara do 1,5 metar. Godine 1976. izašla je knjiga Kabrere „Poruke izgraviranih kamenja iz Ike“ („The Message of the Engraved Stones of Ica”). Autor iznosi hipotezu, da je visokorazvijena civilizacija, koja je nekad postojala na Zemlji, prikazala na kamenjima istoriju razvoja čovečanstva, pre nego što je napustila planetu pred nekom globalnom katastrofom. Naprimer pred potop. Kao materijal korićen je kamen jer je u stanju da podnese bilo koje kataklizme. Jednostavnost slika, među njima i hirurških operacija, ima za cilj da sve bude razumljivo čovečanstvu, koje preživi katastrofu.

U Iki, Kabrera je proglašen „Voljenim sinom grada“ i nagrađen zlatnom medaljom. Međutim mnogi su smatrali da je lud ili falsifikator. Kamenja iz Ike su proglašeni za savremenu „radinost“, i da ne zaslužuju posebnu pažnju. Ovaj stav je osnovan, između ostalog, na svedočenju peruanskih rudara, koji su priznali da su sami gravirali kamenje.

Ali ruski istoričar Andrej Žukov smatra da su argumenti koje iznose protivnici Kabrere, sa ciljem diskreditacije njegove pretpostavke i da bi se kolekciju kamenja sa gravirama proglasila falsifikatom, - veoma su labavi:

- Prvo, ilegalna prodaja arheoloških predmeta u Peru se smatra zločinom. Tako da su ljudi, koji su isporučivali Kabreri kamenja, bili prinuđeni da kažu da su sami izrađivali kamenja, da ne bi bili krivično gonjeni. Drugo, današnja način izrade se razlikuje od originalnih kamenj tehnikom graviranja. Treće, ekspertiza nekoliko desetina kamenja, uključujući sa prikazanim dinosaurusima, koju je na molbu Kabrere izvršila kompanija „Maurisio Hočšild Majning Ko“, potvrdila je njihovu starost. Analogne rezultate su dali ekspertize sa Univerziteta u Bonu, Univerziteta u Limi i iz laboratorije Inženjerske škole Lime.

Žukov ističe, da u prilog tome da je kolekcija iz Ike – original, ide i činjenica da su prikazani neki dinosaurusi, čiji su ostaci paleontolozi pronašli tek početkom 90.-tih godina, tj. Nakon toga što su se ova kamenja našla u kolekciji Kabrere! Radi se o diplodoku, sa koštanim produžecima na pršljenovima, nalik na stegozavra. Teško je verovati, da su polupismeni peruanski seljaci, koji su se navodno bavili izradom artefakata, mogli izmisliti upravo takvu životinju. Ili da prikažu transplataciju srca i mozga, sa veoma visokom preciznošću detalja. Sumnjivo je takođe, da bi u takvoj hipotetičkoj radionici radili veoma iskusni hemičari, koji su na tako visokom nivou obezbedili „starost“ kamenja, da su zavarali čak iskusne eksperte. I najzad, postojanje takvih laboratorija, koji bi proizvodili desetine hiljada izgraviranih kamenja bilo bi nemoguće sakriti.

Tako da se može ispostaviti da je kolekcija Kabrere zaista original. Ali ukoliko to prihvatimo, onda ćemo morati da postaviti pod sumnju naša današnja saznanja o istoriji Zemlje. Činjenica, koje potvrđuju takvu sumnju nije malo.