Peking: Sve više i preuhranjenih i neuhranjenih

  PEKING - Večernje gimnastičke vežbe u pekinškom fitnes centru Nirvana veoma su popularne, jer mladi uspešni poslovni ljudi, čije su majke svojevremeno jedva "zbrajale" kalorije, žele da ostanu vitki uprkos današnjim obilnim obrocima.

Kina je samo tokom jedne generacije prešla put od oskudice do blagostanja, a posledice preterivanja njeni građani tek će početi da osećaju, upozoravaju stručnjaci.

"Nekada nije bilo ničeg zadovoljavajućeg niti interesantnog za jelo, ali sa trenutno tako visokim bruto društvenim proizvodom ljudi ne moraju više da brinu o osnovnim potrebama kao što su hrana i odeća", kaže jedan od trenera u Nirvani, Jang Bin.

Vlada najmnogoljudnije zemlje na svetu je, međutim, u nezavidnoj situaciji da mora da uspostavi ravnotežu između ruralnih oblasti koje su i dalje toliko siromašne da im preti glad i bogatih gradova čiji stanovnici sve češće kubure s viškom kilograma.

Kina je u tom smislu više skup regiona, nego jedinstvena država, navodi Rojters.

Ono što mnoge brine nije samo koliko Kinezi jedu, već i kvalitet i vrsta proizvoda koji završavaju u njihovim potrošačkim korpama.

Antropolog sa Harvarda Džejms Votson, koji se bavio proučavanjem kulture ishrane u Aziji, označio je povećano konzumiranje mlečnih proizvoda u zemlji u kojoj sir i buter nisu deo tradicionalne ishrane, za glavne krivce kada se radi o bolestima izazvanim ishranom.

U poslednje dve decenije Kinezi su počeli sve više da jedu mlečne proizvode, mada je potrošnja mleka i dalje daleko iza Zapada. Sladoled i čokolada su, takođe, postali veoma popularni među pripadnicima kineske srednje klase, koja je u ekspanziji.

Broj hroničnih bolesti izazvanih prekomernom ishranom je u porastu, a 2002. godine je oko 200 miliona odraslih Kineza proglašeno gojaznim po nacionalnim standardima, dok je 60 miliona njih označeno kao "ugojeni". To je duplo veći broj nego 1992. godine.

U porastu su, takođe, bolesti kao što je dijabetes, što je jedna od najzastupljenijih bolesti koje su u sprezi sa prekomernom ishranom u razvijenom svetu.

Broj obolelih od raka dojke je i dalje pet puta niži u Kini nego u SAD, ali se u gradovima rapidno povećava, kao posledica prekomernog unosa hrane, smatra molekularni biolog sa Prinstona Jibin Kang.

Prosečni Kinez i dalje jede više nego duplo manje mesa godišnje od prosečnog Amerikanca - oko 50 kilograma naspram 122.

Građani dve zemlje, po istraživanju Centra za analizu poljoprivredne politike Univerziteta u Tenesiju, jedu približno istu količinu svinjetine, dok Kinezi konzumiraju mnogo manje piletine i govedine.

U zemlji u kojoj se stariji ljudi još sećaju oskudice i gladi, postoji tendencija da se ljubav prema deci izražava hranom: što više hrane i što skuplje hrane, bez obzira na dugoročne posledice koje to može imati na zdravlje.