Putin i Mond

Ovih dana premijer Rusije Vladimir Putin dao je opširan intervju francuskom «Mondu». Razgovor je u principu bio sasvim prijatan i korektan, Putin je ispoljio iskrenost, poslovični smisao za humor, i već legendarnu odanost prijteljstvu, odbivši da komentariše vladavinu Buša u SAD. Novinarka izdanja Mari Žego kasnije će veoma emotivno prokomentarisati, — «ja nisam očekivala da će on biti takav, da će se tako komforno ponašati, da će se na primer osmehnuti i pogledati nas u oči. Bio je to otvoren razgovor».
Ipak, nije sve tako jednostavno. Jer upravo su se novinari «Monda», kao glasnogovornici dvolične politike koju Zapad sprovodi u vezi sa Kosovom i drugim nepriznatim teritorijama, našli na udaru razorne kritike Putina, koji je dokazao ne samo punu njihovu nekompetentnost u navedenim pitanjima, već i svu neistinitost teza koje brane. Evo kako je to bilo.
Upitavši Putina o njegovom odnosu prema situaciji oko Abhazije i Južne Osetije, novinar «Monda» Petar Smolar ih je neoprezno nazvao «separatističkim regionima». Putin je odreagovao munjevito: «Rekli ste separatistički? Zašto to isto ne koristite kada je reč o Kosovu? Nećete da odgovorite? Vi i nemate odgovor. Ne možete ga ni imati».
Tu se umešala Smolarova koleginica Mari Žego: «Ne, naravno. Mi imamo jedan odgovor. Što se ovoga tiče, tamo su bile etničke čistke i Gruzijci, — njih 300 hiljada, — napustili su Abhaziju i ne mogu tamo da se vrate. A što se tiče Kosova, ovde je situacija, pre, obrnuta».
Ovo joj nije bio najpametniji potez. Vladimir Putin je poznat po svojoj odličnoj informisanosti i neželji da podržava poročne mitove: «Ne, nije obrnuta, — izjavio je Putin. Hiljade Srba ne mogu da se vrate na Kosovo, stotine hiljada. Isto je. Gde ste videli povratak izbeglica na Kosovo? Isteruju poslednje Srbe odande. Ništa se slično tamo ne dešava. Nemojte, ja znam realnu situaciju tamo. Tamo nema povratka izbeglica. I vi ne možete da im garantujete bezbednost i civilizovane uslove života na ovoj teritoriji. Nema toga. Nije istina. Znači da je situacija apsolutno ista. Što se tiče egzodusa gruzijskog stnovništva, — da to je istina. Ali 55 hiljada Gruzijaca se već vratilo u Galski rejon Abhazije. Taj proces mogao bi biti nastavljen da nije pritiska od strane Tbilisija». Uzgred, Putin je podvukao da je lično intervenisao kod rukovodstva Abhazije oko ovog problema.
To što su naše kolege nespremne došle na intervju je njihov problem. Pogotovo što su javno kažnjeni za to. Daleko je opasnija činjenica da na Zapadu još uvek vlada uverenje da iz Kosova isteruju Albance, a ne Srbe. Kao su im objasnili '99., pripremajući napad na Jugoslaviju, tako oni do sada i misle. I to su ljudi koje profesija obavezuje da budu informisani. Šta li je onda u glavama običnih građana? Rezultat sistematskog ispiranja mozgova ja potresan, — prošlo je već devet godina, a albanski koljači, koji su proterali stotine hiljada Srba još uvek se vode kao nevine žrtve.
A činjenica da je prosvećivanjem zapadnih novinara primoran da se bavi premijer Rusije samo podvlači svu dubinu problema, — Srbe za sve ove godine niko nije ni pokušao da sasluša. Svima je komfornije da misle kako su tada, '99., branili slabijeg. I kao se bar na minut zamisle da može postojati druga, srpska istina, biće ih jako, jako sramota.
Kao što ih je bila sramota, pretpostavljam, i tokom razgovora sa Putinom. Jer ovo je jedan od redkih u istoriji slučajeva, kada nije političar taj koji vrda pokušavajući da eskivira teška pitanja novinara. Ovoga su puta oni sami morali da se suoče sa neprijatnom istinom, koja glasi da su i oni deo jedne globalne laži. Možda su zaista nešto shvatili, jer Petar Smolar je ovako prokomentarisao razgovor sa Putinom: «On je dosta kompetentno odgovarao na pitanja, bez obzira što ponekad, naravno, mi kao nismo mogli da se saglasimo sa onim što je govorio». Sve ove ograde — «ponekad», «naravno» i «kao», govore same za sebe.