Šta nas čeka 2011?

Pre nepunih pet godina je bio jedan a za tri će biti još jedan. Odgovor na ovu zagonetku je popis (stanovništva, domaćinstava i stanova). Naredni će biti održan 2011. Na pitanje zašto ne 2013. ako uzmemo u obzir da se održava svakih deset godina, odgovor je zato što je predviđeni termin početkom dekade. Prethodni je trebalo da bude održan 2001. pa je odložen od političkih vlastodržaca uz neubedljivo obrazloženje da ga je onemogućavalo održavanje izbora.

Tako su Republički zavod za statistisku Srbije i ondašnji Savezni zavod za statistiku odložili popis u Srbiji za 2002. (u nadi održavanja jednog popisa u još uvek postojećoj federalnoj državi). Međutim, kada je zakonodavstvo (ondašnje) RCG naredne godine navelo održavanje izbora prokrastinacije radi, Srbija je održala svoj popis 2002. RCG je našla termin krajem 2003. odmah pred izbore, doduše neuspele predsedničke, možda baš zbog popisa?

Pauza od deset godina je namenjena zavodu za statistiku, kako bi stigli da se izbore sa svim rokovima i obradom ogromne količine sakupljenih podataka. S obzirom da je Monstat (prekršteni RZS) nedavno objavio svih 27 knjiga u Monstatu je sve spremno. A vidimo i da postoji politička volji za popis kroz pjačno licitiranje padom Srba čiju je sezonu otvorio Darmanović, ubrzo su uskočili Kujović, Krivokapić i Medojević. Dakle, rasterećeni zavod plus politička volja (nakon skidanja bitnijih tačaka s dnevnog reda) i osećaj nedovršenog posla kod nikada jače izvršne vlasti jednako redovni popis 2011. Baš kao što je 1961. održan osam godina nakon 1953.

Zanemarujući režimske gatare, sagledajmo moguće rezultate novog popisa. Najveće iznenađenje, možda neupućenim, će biti rezultati o maternjem jeziku. Prethodni popis, ma koliko se pozivali na to, nije ustanovio korektan lingvistički odnos. Metodologija, ustanovljena prvim komunističkim popisom (1948), nije uvažavala homo-duplex sindrom. Istim je uskraćeno pravo na slobodno izjašnjavanje radi lakše klasifikacije u ustanovljene rubrike. Srbi-Crnogorci su uračunati u Srbe (na ovom popisu, dok su 1948. u Crnogorce) a Crnogorci-Srbi i Crnogorci srpskog porijekla u famoznih 43%. Tako je postupljeno i po pitanju jezika što se vidi po odsutnosti lingua-duplex sindroma cetinjskog rezidenta «crnogorsko-srpskog jezika» ali i po visokoj učestalosti srpskog maternjeg jezika gde mu (po okolnostima a ne prirodi stvari) mesto nije – 8.696 Muslimana, 2.723 Bošnjaka i 2.529 Hrvata (više nego hrvatskog jezika). Očito je da taj zbir od čak 2% populacije optirao za oprobanu solomonsku nomenklaturu srpsko-hrvatskog kao i najveći deo 91% naizgled srbofonskih Jugoslovena. Na narednom popisu ostaje ista metodologija ali se narodna svest će biti drugačija. Crnogorski jezik ima auru službenosti koja sa sobom nosi određeni broj govornika. Polako se raspisuje tender za njegovu standardizaciju, osniva se Katedra gde mlađi naraštaji preuzimaju štafetu od starijih. Ne trebamo biti iznenađeni ako i kada srpski izgubi svoj (pravi) većinski status i bude sveden na utešnu relativnu većinu dok se crnogorski skoro duplira.

Što se tiče nacionalne pripadnosti tu su se stvari poprilično iskristalisale na prethodnom popisu i biće relativno manjih previranja koja će zato imati većeg političkog značaja. Kao prvo, Srbi će konsolidovati svoj broj i ostvariti nešto bolji rezultat od prethodnog, najmanje zahvaljujući prirodnom priraštaju a još manje prelaskom integralnih Crnogoraca u Srbe (koga neće biti u izmerivoj budućnosti) već smanjenjem učestalosti homo-duplex sindroma. Slična nalaženja je imala i Darmanovićeva NVO, koja pored fabrikovanja novih crnogorskih opozicionara (zabave obespravljenih srpskih masa radi) ima i po koju sociološko-istraživačku funkciju. Post-popisni uzorci od marta 2004. do marta ove godine su pronašli između 33,0 i 37,4% Srba, sa prosekom od oko 35%. Taman 21.000 Crnogoraca-Srba i neopredeljenih koji su, svarivši mnoštvo proteklih društvenih procesa prelomili. Slično je najzad zaključio i zbornik te NVO koji nije više mogao da pravda za šestinu više Srba stratifikacijom uzorka na osnovu izbornog rezultata.

Što Crnogorci prepuste Srbima (bivših homo-duplex-a) nadoknadiće višestruko u svojim zalihama – Muslimanima, donekle Bošnjacima i Hrvatima. Crnogorci produbljuju svoju multikulturalnost. Broj Crnogoraca islamske veroispovesti je skočio sa 2.492 (1991.) na 11.710 (2003.) Skok je možda čak i petostruk uzimajući u obzir izmenu metodologije koja je postala eksluzivnija za državljane na privremenom radu u inostranstvu, među kojima prednjače pripadnici islamske vere. Broj Crnogoraca katoličke veroispovesti je skočio sa 3.081 na ravno 5.000, opet uzimajući u obzir činjenicu da je i katolika disproporcionalno više među popisanim van mesta boravka. I ta pojava čak menja etničku sliku BRCG, plemenske oblasti (sadašnje MZ) kao što su Mrkojevići od nacionalno-muslimanskih 1991. postaju nacionalno-crnogorske 2003.

Kao da se ostvaruju klišei o cikličnosti istorije, o tome da stvari ostaju iste što više vreme protiče jer su Crnogorci, na svom drugom popisu 1953, uz veoma inkluzivnu metodologiju (iz objektivnih razloga su Srbi-Crnogorci uračunati u Crnogorce kako je pisalo u uvodu rezultata) bili najšareniji narod(nost) u FNRJ! Bilo je čak 52.929 Crnogoraca islamske veroispovesti (13% stanovništva), 4.297 rimokatoličke (1%) i između njih i 123.212 Crnogoraca bez vere nekih 5.400 Crnogoraca albanskog maternjeg jezika naspram 23.000 Albanaca. Po tom poslednjem su se stvari promenile jer su Albanci utvrdili svoj nacionalni identitet. Broj Crnogoraca albanskog jezika je spao na samo 776 (2003.) Prethodno etnički mešovita plemenska oblast Šestana (jugoslovensko-nepoznato-crnogorska) je ponovo od poslednjeg popisa dvotrećinsko nacionalno albanska.

Ni Srbi više ne klanjaju zlatnom teletu crnogorske državnosti tako da nikada više neće biti 87% Crnogoraca kao 1953. Naime, kako je to dobro primetio prof. Predrag Vukić, svi komunistički popisi od 1948. sa zaključkom na 1991. su krivotvoreni i falsifikovani. Čak je i 1991. bilo slučajeva kršenja volje izjašnjenih. Da je Srba bilo daleko iznad 10% vidi se po zbirnom rezultatu od 25,2% Narodne, Srpske demokratske i Srpske radikalne stranke zajedno uz Srpsku narodnu obnovu i Srpski otadžbinski pokret na izborima 1992. U publikaciji «Ko je ko u Crnoj Gori» 1993. godine je od 1010 imenica samo 15,7% bilo srpske narodnosti. Uzimajući u obzir stav ondašnjeg, jedinstvenog i crnogorskog, društva prema srpskom pitanju udeo Srba je jedino mogao da bude drastično veći na nivou populacije (izdanje 2003. ima samo 14,5% Srba zbog očitog pogoršanja položaja istih). Dakle skoka sa 10 na 32%, kako je dobro primetio prof. Vukić, možda nije ni bilo ili makar nije bio tolikih razmera.

Ako je 1953. na tlu NRCG bilo 45,8% pravoslavaca, 17,7% muslimana, 4,8% katolika i 31,5% ateista / bez vere (na nivou FNRJ 12,6%) nije bilo znatnih promena na tlu BRCG sve do referenduma 2006. na kome je pobedila sa koalicija ateista, muslimana i katolika s približno istovetnih 55%. Tendencije daljeg razvoja (trendovi) su jasne, Srbi će gravitirati negde između ostvarenih 32% i 40% koji im je u neku ruku, od svršetka Drugog svetskog rata, nekakav plafon, dok će Crnogorci, shodno dosadašnjim političkim rezultatima težiti ka stabilnoj većini prag + 1 (50%+1 glasova za predsednika, 66,7% poslanika za ustav, 55% za referendum itd.)

Postoje dve prognoze, prva je uslovljena nedostatkom mobilizacije i procenjuje trenutačno stanje dok druga pretpostavlja povišenu kampanju bilo koje od strana, što uvek ima odraza i na suprotnu u crnogorsko-srpskoj binarnoj diferencijaciji ili dihotomnom odnosu. Tako povećanje Crnogoraca (ka cilju od 50%+1) može samo približiti udeo Srba njihovom plafonu od 40% jer rast jednih pospešuje jačanje drugih, sve na štetu homo-duplex i nealbanskih manjina.
Trenutno stanje    628500              628500     
Crnogorci    289110    46,0%    crnogorski    226260    36,0%
Srbi    223118    35,5%    srpski    320535    51,0%
Albanci    33311    5,3%    albanski    35196    5,6%
Bošnjaci    40224    6,4%    bosanski    13827    2,2%
Muslimani    17598    2,8%    bošnjački    18855    3,0%
Hrvati    6914    1,1%    hrvatski    2828    0,5%
Ostali    18227    2,9%               

Još jednom valjda istaći da procenjena cifra od 223.000 Srba sadrži oko 4.000 iz prirodnog priraštaja i oko 21.000 prethodnih Crnogoraca-Srba i neopredeljenih. Rast Crnogoraca se ostvaruje najviše na štetu Muslimana, najpre onih koji su se opredelili za crnogorski maternji jezik davši time pristanak na usisavanje u konglomerat novocrnogorskog identiteta što se vidi i po prihvatanju državnih simbola ali i osnivanja odvojene IVZ CG još 1994. Učešće Bošnjaka u crnogorskom kulturnom sistemu donekle usporava njihovu asimilaciju (u odnosu na Muslimane) ali ni će rezultat, na duže staze biti istovetan. To se vidi u političkom procesu, u glasanju, kako biračkog tela tako delegata u legislaturama (2004. su usvojeni simboli tesnom većinom upravo zahvaljujući glasovima Bošnjaka SDP i DPS), na referendumu ali i po odsustvu vezanosti za BiH u bilo kom smislu osim susedne države u kojoj silom prilika živi veliki broj njihovih sunarodnika.
2011 postkampanjsko    634000              634000     
Crnogorci    317634    50,1%    crnogorski    259940    41,0%
Srbi    244090    38,5%    srpski    297980    47,0%
Albanci    34870    5,5%    albanski    35504    5,6%
Bošnjaci    24092    3,8%    bosanski    13314    2,1%
Muslimani    1902    0,3%    bošnjački    17118    2,7%
Hrvati    6340    1,0%    hrvatski    2853    0,5%
Ostali    5072    0,8%               

Tendencije daljeg razvoja su jasne, BRCG se u etničkom smislu kreće ka tronacionalnoj državi sa jednom većinskom i dve manjinske nacije uz postepeni nestanak ostatka multikulturalnog spektra. Stabilnost te političke tvorevine na čijem tlu će obitavati tri različita društva (između kojih su kontakti svedeni na minimum civilizacijskog dobrosusedskog ponašanja) će u mnogome zavisiti od dinamike između dve manjinske nacije, srpske i albanske. Bude li došlo do nekakvog zbližavanja pronalaskom zajedničkog interesa i modus vivendi razgraničenjem interesnih sfera, DB-tajkunski državni eksperiment bi mogao preći u terminalnu fazu.