Matica žmuri, Hrvatska otaljava

Hrvatska ne sprečava otvoreno povratak našeg življa,ali je činjenica da ne radi dovoljno, u meri u kojoj je obećala.Aktuelna vlast u Srbiji skoro ništa ne čini da konkretnije, doslednije pomogne nas u Hrvatskoj- kaže Aleksandar Milošević

U ovom momentu srpsko stanovništvo u Hrvatskoj ne može biti posebno zadovoljno svojim položajem.Međutim, ako se ima u vidu, kroz kakva smo sve iskušenja kao narod prolazili, i na kakve prepreke su unazad desetak godina naši sunarodnici nailazili, pa čak po povratku i ubijani, sada se, u tom smislu, situacija stabilizuje.U svakom slučaju, predstoje nam godine borbe za što bolji status u ovoj državi.To za kaže za Kišobran Aleksandar- Saša Milošević, predsednik Srskog Narodnog vijeća u Hrvatskoj govoreći o trenutnim problemima srpskog življa u ovoj susednoj državi.
    
Tvrdite da se odnos hrvatske vlasti prema Srbima donekle popravlja!?
    
– U odnosu na prethodne godine, svakako. Položaj srpskog naroda u Republici Hrvatskoj, po mojoj proceni , je primetno bolji, ali da budem iskren i ovo „ bolje” je za nas Srbe prekasno.I to iz više razloga.
    
Kako to mislite, prekasno !?
    
 – Da budem jasan, u prvom redu, utisak je, da se sa organizovanim povratkom Srba prilično zatajilo i zakasnilo.Tu mislim na državu Hrvatsku.Sad je u nekim krajevima države paradoksalna situacija. Postoje kuće koje su izgrađene za srpske porodice, ali su one puste, nenaseljene. Kasno, jer su se ljudi, tamo gde su našli utočište, a rasejani su po celoj Srbiji, Vojvodini, prilagodili, prošli nagore godine i sada ne žele da dođu u Hrvatsku .Mislim da ne žele i zbog straha, jer priznaćete, sve te porodice su otišle , spasavajući na taj način svoje glave.Da ne govorim o familijama koje su definitivno napustile Balkan i otišle u zapadne zemlje, Ameriku, pa čak i Australiju.
    
Koliko je kuća za srpske porodice do sada obnovljeno iz državne kase, a koliko se planira?
    
–Koliko znam do prošle godine izgrađeno je oko 12, 5 hiljada kuća za povratnike.od tog broja polovina je namenjena srpskim porodicama.Planira se takođe u ovoj i narednoj godini izgradnja još 20 hiljada domova za proterane, a čak 80 odsto namenjeno je za naše sunarodnike.
    
U kojim se sredinama srpski živalj najteže opredeljuje za povratak?   
 
–Možda će vam zvučati neverovatno, ali je istinito.U 21. veku u Hrvatskoj neka sela i to većinom srpska, od posle rata još nemaju struju.Dakle, do sada nije urađena elektifikacija za brojna naša sela.Prema podacima kojima raspolažem, sa Vladom Hrvatske 2006. godine sklopljen je sporazum o elektrifikaciji preko 200 srpskih sela..Do sada se nije puno odmaklo, a da ne govorim o totalnoj zapušenosti putne mreže..Brojni putevi su neasfaltirani.Ko će onda da dođe i kada mu izgradite kuću, ako nema struju, ako nema put?Šta se onda nudi njima i njihovoj deci, kakav kvalitet života?
    
Da li ima incidenata, i u kom broju, s obzirom da se neke povratničke porodice u Hrvatskoj morale da traže ponovo spas od mržnje, pretnji, pa čak ubistava?
    
–Ako se sećate, mediji su o tome pisali pre četiri, pet godina. Bilo je ovde prilično veizvesno. Incidenti su bili česti, a naš živalj nezaštićen. Me đutim, okolnosti su, u tom smislu, sada mnogo bolje. Ako Hrvatska hoće da bude deo napredene, demokratske Evrope, ona htela, ili ne , mora da poštuje druge narode koji u njoj žive.Mora da poštuje evropske standarde.Prošle godine zabeležena su 42 incidenta na Srbe, neuporedivo manje nego prethodnih. Hrvatska policija revnosnije obavlja svoj posao.Utisak je da višegodišnji pritisak polako popušta.
    
Hrvatski političari neretko, kada govore o Srbima povratnicima „ barataju ” cifrom od preko 150 hiljada. Šta je realnost?
    
–Zvanično se vratilo oko 130 hiljada, ali to zvanično pišite pod znacima navoda.Jer , ogromna većina, polovina od tog broja je došla , obnovila dokumenta, kako bi mogli da ostvare svoja prava, recimo iz penzionog fonda, izdejstuju dokumentaciju o vlasništvu kuće, ili imanja.Onda zemlju, građevinske objekte prodaju i definitivno napuštaju svoja ognjišta.Takih je sve više.I zbog toga vam kažem, sve je stiglo prekasno. Prema mojim saznanjima trebalo bi da se u Hrvatsku vrati još oko 100 hiljada Srba, ali kad će i da li će, vreme će pokazati.Plašim se da budućnost nimalo nije ružičasta.Problem je , između ostalog, i što im država ne obezbeđuje nikakave uslove za život, privređivanje. U selima gde su Srbi, nema škola.Ljudi obično dolaze, ali ili nemaju, ili ostaju bez posla. Privredna je kriza, i ona se, u prvom redu, sursvava na Srbe.Kako onda ljudi da prehrane svoje porodice, da školuju decu i gde da ih šalju u školu?
    
Gde vidite rešanje problema? Da li će Srbi vremenom nestajati , odlaziti iz Hrvatske, kao narod bez perspektive? Koliko se matica brine o vama?
    
 – Hrvatska ne sprečava otvoreno povratak srpskog stanovništva.Ali je činjenica da ne radi dovoljno, ili barem u onoj meri u kojoj je obećala, potislala sporazume i obavezala se.I to je jedna vrsta bojkota, jer zašto se ne čini više da se pomogne Srbima? I u tome je odgovor.Nažalost zvanična , aktuelna vlast u Srbiji skoro ništa ne čini da konkretnije, otvorenije, doslednije pomogne nas u koji smo u Hrvatskoj.Kao da ih se niša ne tiče. Srbi u Hrvatskoj se osećaju zapostavljenim, zaboravljenim, napuštenim, poniženim.Ko će da misli i radi u interesu sopstvenog naroda, ako ne državnici i političari u samoj matici.Tako je u svim ozbiljnim, organizovanim, stabilnim državama.Srbija je, očigledno, kada smo mi u pitanju „ zatvorila” oči, a kad će progledati, i da li će, to ćemo videti.Nama u Srpskom narodnom Vijeću ostalo je da se sami borimo. Sada smo u fazi kada se ponovo pokušavamo da formiramo srpske kulturne institucije, prosvetna, sportska društva , ali i da poboljšamo položaj naših medija koji nije na zavidnom nivou.