Novodevičji manastir, kremlj u malom

Novodevičji manastir u Moskvi, jedan od najstarijih i najlepših u Rusiji, čuven po sudbini svojih ženskih stanovnika uglednog roda, unet je 2004. u spisak Svetske kulturne i prirodne baštine UNESKO-a kao remek-delo ruskih i italijanskih arhitekata, kamenorezaca i živopisaca. Ovaj ansambl građevina je kroz vekove proneo neobičnu lepotu arhitekture moskovskog baroka.

Grafikon: Novodevičji ženski manastir

 „Kremlj u malom“ – tako mnogi nazivaju Novodevičji manastir. Visoke zidine, nazubljene kule i puškarnice daju mu izgled pravog utvrđenja, sa tri strane okruženog rekom Moskvom. U početku su njegovi žitelji bile samo žene uglednog roda, koje su prilikom monašenja darivale manastiru bogatu imovinu i obilje dragocenosti, zbog čega je smatran za jedan od najbogatijih manastira u Moskovskoj državi. Vrhunac razvoja obitelj je dostigla za vreme vladavine ćerke cara Alekseja Mihajloviča, princeze Sofije. Ali, ironija sudbine je učinila da upravo Naprudna kula Novodevičjeg manastira postane njena tamnica. Prema jednom verovanju, ako čovek dotakne podnožje ove kule i zamisli želju, ona će mu se sigurno ostvariti, posebno ako se tiče romantičnih osećanja.

Novodevičji manastir nije uvek izgledao onako kako ga danas vidimo. U početku su njegove zidine i kule bile načinjene od drveta. Za osnivanje obitelji je 1523. godine iz državne blagajne izdvojeno 230 kg srebra, i već godinu dana kasnije manastir je bio podignut.

Manastir je osnovan prema ukazu moskovskog kneza Vasilija, koji se zavetovao da će na mestu ukrštanja Smolenskog puta i reke Moskve podići manastir u čast ponovnog pripajanja Smolenska staroj Rusiji i njegovog oslobađanja od poljsko-litvanske vladavine. Istina, postojao je i drugi razlog koji je velikog kneza podstakao da započne izgradnju, i taj razlog je bio lične prirode. Knez je planirao da se razvede od Solomonije Saburove, koja mu za 20 godina braka nije podarila naslednika, i da je pošalje u manastir.

Istorija Novodevičjeg manastira se tokom mnogih vekova preplitala sa tragičnim sudbinama mnogih ruskih žena uglednog roda. Posle smrti cara Fjodora Ivanoviča u manastir se povukla njegova udovica carica Irina, sestra Borisa Godunova. Starija sestra Petra Velikog, princeza Sofija, pretrpevši poraz u borbi za vlast, bila je zamonašena u Novodevičjem manastiru pod imenom Suzana. Ista je bila sudbina i Petrove supruge Jevdokije Lopuhine koja je pala u nemilost. Pored pripadnika carske porodice, u manastir su slate i nepoželjne supruge boljara, njihove udovice, neudate ćerke i sestre.

Smolenska ikona Majke Božje - Odigitrija (1456), kojoj je posvećen Novodevičji manastir.

Kamene zidine i dvadeset kula Novodevičjeg manastira podignute su krajem 16. veka za vreme vladavine Borisa Godunova. One su čuvale prilaz Moskvi sa zapada, tako da je Novodevičji manastir, zajedno sa Donskim, Danilovim i Simonovim činio četvorku moćnih manastirskih utvrđenja koja su okruživala prestonicu. Ipak, svetost ovog mesta nije sprečilaNapoleona Bonapartu da ovde razmesti svoju bateriju, kao i da, napuštajući Moskvu, izda naređenje da se crkve spale. Ali, blagajnici manastira, monahinji Sari, pošlo je za rukom da ugasi fitilje buradi sa barutom. Napoleon je dugo stajao na drugoj obali reke Moskve, očekujući grandiozni požar u Novodevičjem manastiru. Tada je jedan domaćin, koji je živeo pored manastira, zapalio svoje imanje. Razbuktali plamen je zavarao imperatora i manastir je bio spasen.

Manastir je zatvoren 1922, a u njegovom krugu je osnovan neobičan Muzej emancipacije žena, koji je kasnije postao ogranak Istorijskog muzeja. Za vreme Drugog svetskog rata ponovo su dozvoljena bogosluženja u hramovima Novodevičjeg manastira, a na manastirskoj teritoriji organizovani su Moskovski bogoslovski seminari i otvoren je Bogoslovski institut.

Novodevičji manastir, jedan od najstarijih i najlepših u Rusiji, 2004. je unet u spisak Svetske kulturne i prirodne baštine UNESKO-a, kao remek-delo ruskih i italijanskih arhitekata, kamenorezaca i živopisaca. Jedinstven po svojoj očuvanosti, ovaj ansambl građevina je nastao krajem 17. veka i nikada nije preuređivan i rekonstrusan, tako da je kroz vekove proneo neobičnu lepotu arhitekture „moskovskog baroka“. 

Crkva Smolenske ikone Majke Božije

Italijan Aleviz Frjazin (Aloizio de Karezano) i ruski neimar Nestor podigli su ovu crkvu 1524. i 1525. po ugledu na veliki Uspenski sabor Moskovskog Kremlja. Ikonostas Smolenskog sabora krasi 70 ikona – dar Borisa Godunova. Hram je oslikan jedinstvenim freskama koje prikazuju epitete iz Akatista Presvetoj Bogorodici i istovremeno odražavaju složenu političku situaciju iz vremena izgradnje hrama. Upravo ovde je Boris Godunov prihvatio carsku krunu, i zato freske simbolički naglašavaju novu ulogu Moskve kao „carskog grada“.

Groblje Novodevičjeg manastira

Na manastirskom groblju sahranjeni su članovi porodica kneževskih dinastija, istaknuti umetnici, političari, naučnici i vojskovođe. Krajem 19. veka groblje se proširilo i izvan manastirskih zidina. Taj deo groblja je stradao za vreme rekonstrukcije 30-ih godina. Mnogi grobovi su tom prilikom proglašeni za „suvišne“, a ostavljeni su samo grobovi naučnika i pisaca. U sovjetskom periodu Novodevičjem groblju je dodeljen status druge po značaju nekropole posle zidina Kremlja.

Original publikacije