Nagli manevri nove gruzijske vlasti

Prošle nedelje novi ministar za izvršenje kazni Gruzije Sozar Subari je demonstrativno, u prisustvu novinara, skinuo sa zida svog radnog kabineta fotografiju predsednika. Opozicona koalicija Gruzijski san, koja je došla na vlast u Gruziji, još se ne oseća previše sigurno na političkoj sceni. Odatle, kako se čini, takvi gestovi koji privlače opštu pažnju, koji liče na bacanje kroz prozor fotografija bivših, spaljivanje pisama i uzvike: Ne zovi me više! To su sve reči. Kako bi se započeo novi život potrebno je nešto više, tačnije konkretna dejstva. Pri tome u nekom određenom pravcu, a ne u svim odjednom.

U prvom redu biće reči o izboru novih pravaca u unutrašnjoj i spoljnoj politici. Što se tiče poslednje, otprilike za dve nedelje premijer Gruzije Bidzina Ivanišvili namerava da izvrši svoju prvu zvaničnu posetu. Pravedno je pretpostaviti da će težnja ka evrointegraciji ostati spoljnopolitički prioritet Gruzije.

Osim toga, premijer Ivanišvili je i pristalica članstva Gruzije u NATO-u. Samo vojna priprema za to je nedovoljna, prekoreo je premijer predsednika Saakašvilija. Nova vlast nemerava da učini niz praktičnih koraka ka članstvu u Alijansi. Ivanišvili je označio da je po njegovom mišljenju glavni korak formiranje demokratskih institucija. U suštini, postali smo svedoci još jedne spoljne deklamacije na gruzijskoj političkoj sceni čiji autor, strogo govoreći, hotimice ili nehotice, uvodi u zabludu neiskusnog gledaoca. Radi se o tome što je danas prijem Gruzije u NATO nemoguć iz mnogo trivijalnijih razloga nego što je nedogovaranje nekim demokratskim standardima. Član alijanse ne može da postane država koja ima teritorijalne probleme. A u Gruziji, kao što znamo, oni postoje.

Jasno je da je politika u mnogome veština demagogije. Što se ne može reći o ekonomiji. Ivanišvili je mnogo toga obećao. Pred izbore izjavio je da je spreman da poveća penzije do nivoa egzistencijalnog minimuma, a to je 140 dolara po čoveku, da formira fond za podršku poljoprivrede (još oko pola milijarde dolara za sve). Svi ovi programi zahtevaju veliki novac. Pitanje je gde da se on uzme.

O tome je u intervjuu za Glas Rusije govorio glavni urednik lista Rusija u globalnoj politici Fjodor Lukjanov.

- Zanimljivo mi je kada će se pojaviti neki ekonomski program. Osim svega ostalog, za Ivanišvilija su glasali zato što su poverovali da on može da pokrene gruzijsku ekonomiju. To je beskrajni spor poklonika i protivnika Sakašvilija. Poklonici tvrde da se u njegovo vreme ekonomija pojavila. Jedino što je učinjeno to je povećanje naplate poreza. Mislim da je Sakašvili strateški bio u pravu. U tom smislu da je video Gruziju iskučivo kao servisnu ekonomiju: turizam i gotovo. Neće Gruzija biti industrijski centar, neće biti intelektualni centar. Pooprivreda može da se lako podigne. Ali ne izvoz. Zato mislim da principijelno ništa ne možeš da promeniš.

Treba priznati da Gruzija preživljava ne baš najbolji period svoje istorije. U takvoj situaciji ima smisla odustati od naglih okreta pri istoimenom pritiskanju pedale gasa i kočnice. Naravno, nove vlasti bi htele da prekinu sa nasleđem prošlosti. Ali najbolje je ne činiti to na silu. Rizični manevri mogu da ne izvedu Gruziju na putanju stabilnog razvoja.