U Švedskoj je mulama dozvoljeno da viču

Švedske mule su dobile dozvolu da pozivaju muslimane na namaz s minareta. Do sad su gromoglasna javna pozivanja pravovernih u Švedskoj bila zakonom zabranjena. Zasad dozvolu može da koristi samo džamija u predgrađu Stokholma Borkirku. Međutim, stručnjaci smatraju da ovo može postati presedan za celu Evropu.

Imigranata koji ispovedaju islam u Evropi ima sve više i više. Često njihovi običaji dolaze u protivrečnost s lokalnim tradicijama, pa čak i zakonima. U nizu evropskih zemalja već se govori o opasnosti od agresivne islamske intervencije i ima pokušaja borbe protiv nje. U Francuskoj je zabranjeno da se na javnim mestima nose burke. U Švajcarskoj je uvedena zabrana za izgradnju novih džamija. U Švedskoj do sada nije bilo oštrih sukoba na religioznoj osnovi. Dozvoljavajući javni poziv za namaz švedske vlasti su očigledno želele da spreče eventualni nastanak kriznih situacija. Samo su izabrale, blago rečeno, čudan metod, razmišlja direktor Centra za geografiju religija Roman Silantjev.

- U čisto mehaničkom pogledu ovo nema nikakvog smisla. Obaveštavanje muslimana o početku namaza s pojavom mobilnih telefona i satova lako se postiže i bez azana, odnosno bez pozivanja s minareta. U većini slučajeva ovakva pitanja se ne postavljaju, jer muslimani zahvaljujući savremenim sredstvima za vezu ionako odlično znaju kad treba da idu na molitvu.

Međutim presedan je učinjen. Muslimani koji su doputovali u Švedsku, kao i oni koji su imigrirali u druge zemlje Evrope sed će moći da insistiraju na ispunjenju svojih obreda u obliku u kojem su navikli. Evropskim vlastima će biti sve teže da to spreče, smatra potpredsednik Centra za političke tehnologije Aleksej Makarkin.

- Zemlje u kojima većina stanovništva tradicionalno ispoveda hrišćanstvo sad u znatnoj meri odstupaju od svog religioznog identiteta. U Švedskoj je ovaj proces počeo pre 50 godina kad se dogodila poznata revolucija običaja. Zemlja je bila hrišćanska, s vrlo ozbiljnim ograničenjima, s visokim zahtevima u pogledu morala od strane društva. Onda se sve promenilo. Došlo je do krize religioznog identiteta.

I tako se u starim evropskim manastirima otvaraju restorani i hoteli, a prazni katolički hramovi u Francuskoj se pretvaraju u džamije. Evropska omladina se stidi da otvoreno govori o svojoj veri. A sledbenici islama, naprotiv, svoja prava zahtevaju sve glasnije i upornije, ističe stručnjak za šerijatsko pravo Leonid Sjukijanen.

- Muslimanske manjine sad predstavljaju već vrlo važan deo i u socijalnom, i u ekonomskom, i u političkom životu Evrope. Evropljani treba da traže formule koegzistencije s islamom koje bi im omogućile da sačuvaju evropski kulturni identitet, koje bi osiguravale bezbednost ovih zemalja i visoko isticale standarde prava i slobode čoveka. Ovo, naravno, ne zavisi samo od Evropljana, već i od muslimana, njihovih organizacija i centara. I jedni i drugi su zainteresovani da se sve rešava mirno. Iako su muslimani, možda, manje zainteresovani za smanjenje nivoa sukoba. Oni su navikli da žive u uslovima pritisaka, konflikata.

Koliko će taktika ustupaka prema islamskim zajednicama dozvoliti da se ublaže međureligiozne i međukulturne protivrečnosti? Zasad se može govoriti samo o krizi evropske politike multikulturalizma.

Natalija Kovalenko,