Čukotka mami Crnu Goru ili Ustaj, zemljo agrarna!

Ruska „pametna“ televizija na festivalu u Baru

Već 17. put stručnjaci su se okupili u crnogorskom gradu Baru kako bi pokazali ša je to pametna televizija. Ovde se odvija međunarodni festival televizijskih filmova Internešnl TV festival Bar. Govori generalni direktor festivala Ljiljana Đinđinović.

- Cilj našeg festivala je da se okupi stvaralaštvo sveta na jednom mestu i da se okupe stvaraoci da se vidi šta ko radi na ovoj zemaljskoj kugli jer su različite i produkcije i sve je različito od kontinenta do kontnenta praktično i od toga koliko je ko materijalno sposoban da uradi dobar projekat. Nisu samo filmovi nego tu ima dokumentarnog programa, igranog dramskog programa, dokumentarnog programa iz oblasti ekologije, dečijeg programa, kratkih televizijskih formi...

Na spisku učesnika Internešnl TV festival Bar su predstavnici više od 30 zemalja, među njima 7 autora iz Rusije i ZND. Jedan od njih je poznati fotograf i režiser Arkadij Suhonjin, koji je dovezao u Crnu Goru dva filma i filmsku izložbu. Prvi film je posvećen samo jednom delu ruskog regiona Čukotka. Pošto je sama Čukotka velika, u nju može da se smesti oko 30 Crnih Gora, objašnjava Arkadij Suhonjin.

Arkadij, recite, molimo vas, kako je vaša sudbina povezana za Čukotkom, regionom o kojem u celini i Rusi malo znaju. Možda samo gubernatora Romana Abramoviča...

- Upravo u to vreme kada je on došao na dužnost gubernatora, na Čukotku je izvršen „novinarski desant“. Ona je vrlo različita, vrlo hladna i daleka. I malo naseljena – manje od jednog čoveka na sto kvadratnih kilometra. To sa jedne strane. A sa druge, upravo od Čukotke započinje Rusija. Nemoguće je ne zaljubiti se u njenu lepotu. Kada sam tek doputovao, lokalni stanovnici su me pitali da li ću dugo ostati. Rekao sam godinu-dve. Oni su mi odgovorili: nemoj da se kuneš, sever privlači. Tako se i desilo: sever me do danas ne pušta. Doputovao sam ovamo na godinu dana, ostao na osam...

Drugi film koji ćete prikazati u Crnoj Gori naziva se Čukotka: 500 vekova istorije kao jedan dan. Vreme na severu teče mnogo sporije i verovatno je da je jedno od važnih svojstava umeti da se ne dosađuješ i umeti da posmatraš?

- Da, verovatno ja sam tamo tako dugo ostao, zato što sam posmatrač u životu i čovek koji ne žuri. Živeo sam i radio tamo u punoj harmoniji sa sobom.

Ali sada ste naglo promenili pravac i našli se na jugu. Kakvi su prvi utisci?

- Vazduh je divan, toliko mirisa, aroma. I kao drugo slika – božanstvena, i veoma volim planine, more, vrlo mi je drago što sam dospeo ovamo. Odavno sam sanjao da posetim Crnu Goru i uradim ovde projekat.

Planirate i da radite?

- Veoma bih želeo da snimim ono što je vezano za život u planinama – manastire, poljoprivredu, ljude, pošto imamo bliske kulture, jezike, postoje regionalne veze, zato bih veoma hteo da nađem ovde nekakve partnere.

Još jedan ruski učesnik festivala u Baru, poznati televizijski poslenik Igor Abakumov dovezao je u Crnu Goru dva „seljačka“ projekta odjednom.

- Prvi projekat je program Seljačka predstraža, koji se prikazuje već 19 godina. To je nedeljni program koji govori o svemu – o politici, o životu ljudi, kao o tome šta ljudi jedu tri puta dnevno, i treba misliti na one koji nas hrane. Drugi projekat je dokumentarni film Veliki neznanac. Mi smo ga snimali u 5 država. To je priča o seljačkom svetu, priča o agrarnoj politici zemlje, dramama, tragedijama. O tome da je pozadina svih svetskih konflikata – hrana i plodna zemlja.

Savremena televizija sve više se kreće ka zabavnom formatu, i odjednom takav ozbiljan program, naslednik sovjetskog „Seoskog sata“.

- On je prosto istinit, zato ima dobar rejting. Daje se ujutru u nedelju, ipak publika se prilagodila. Mi govorimo o uspešnim ljudima, o tome da ljudi, kada im ne smetaju, mogu da stvaraju čuda. Jedna od deviza programa je poznata rečenica Aleksandra Grina da čuda treba stvarati svojim rukama.

Vi ste između ostalog sada doputovali u zemlju koja se može s punim pravom opisati pomoću dva epiteta: ekološka i agrarna.

- Prvi put sam u Crnoj Gori, ali odmah sam osetio da sam kod kuće, zato što odlično razumemo jedni druge. Prošetao sam prodavnicama, sedeo u restoranima, već sam probao mnogo namirnica – ovde je toliko sve ukusno, prirodno. Vidi se da sve prave dobre ruke.

Tačnije Crna Gora odgovara vašoj seljačkoj temi?

- Mislim da ćemo se ovamo vratiti sa snimateljskom ekipom. Već sam našao ovde nekoliko tema: u planinama ima čitavih naselja bez žena. Njihovi stanovnici smatraju da bi ruske seljanke ovde dobro došle.

Na kraju da dodamo da je 24. oktobra, u okviru Međunarodnog festivala televizijskih filmova, u hotelu Princes održano veče Ruske televizije koje je pružilo svima mogućnost da se bliže upoznaju sa stvaralaštvom, između ostalog i junaka našeg današnjeg programa.

Timur Blohin,