Nord-Ost: deset godina kasnije

Pre 10 godina u Moskvi se desio jedan od najvećih terorističkih akata u novijoj istoriji Rusije. Za vreme mjuzikla Nord-Ost nekoliko desetina terorista na čelu sa Movsarom Barajevom zauzelo je pozorišni centar na Dubrovci. Među taocima našlo se 916 osoba.

Teroristi su tražili povlačenje vojske iz Čečenske republike. Vlasti su odbile da sarađuju kriminalcima i ispune ovaj uslov. Na kraju je u toku juriša pošlo za rukom da se spase 700 talaca, 130 ljudi je poginulo zbog trovanja uspavljujućim gasom. Uništeni su bili i svi teroristi. Eksperti konstatuju: gubici među civilma bili su brlo ozbiljni, ali ispunjenje nezakonitih zahteva dovelo bi do još veće tragedije.

Košmar Nord-Osta trajao je tri dana. Konačna odluka o jurišu bila je doneta 26. oktobra, kada je postalo jasno: teroristi se neće zaustaviti ni pred čim. Na predlog da im se sačuva život u zamenu za oslobođenje talaca banditi su odgovorili odbijanjem. Uoči juriša oni su objavili prekid svih pregovora. O ozbiljnosti namere svedočio je i nivo pripreme akcije, planirane pod neposrednom kontrolom „predsednika Ičkerije“ Alsana Mashadova. Pred izvršiocima stajao je veliki i neobično drzak zadatak: da uzmu kao taoce što više ljudi i da uliju strah u kosti stanovnicima prestonice i čitave zemlje. Nije slučajno uzor za banditski napad bilo teroristički akt u bolnici Buđonovska 1995. godine, a za njegovu realizaciju su bili specijalno odabrani teroristi samoubice – muškarci i žene.

Deset godina kasnije može se tvrditi da su pouke iz tragdije Nord-Osta izvukli svi, smatra veteran specijalnog odreda Vimpel Lav Koroljkov:

- Lekcije su vezane za to da su bili neopravdano veliki gubici među civilima. ali ostalo je mnogo tamnih mrlja. Grupa je doputovala ne sa Kavkaza, već iz Sankt-Peterburga, znači da ju je neko prikrivao. Posle Dubrovke je usledio Beslan, i tek zatim su bili izvedeni zaključci. Nedostajalo je iskustva u borbi protiv uzimanja ogromnog broja talaca kod pripadnika specijalnih odreda, vozila hitne pomoći, kako bi se u bolnicu prebacili postradali od trovanja gasom. Ali ovi tehnički detalji, a u celini borba protiv terorizma postala je profesionalnija i ustremljenija. Odredi su danas opremljeni u skladu sa stepenom opasnosti.

Politikolog Rustem Vahitov je istakao da je teroristički akt na Dubrovci pokazao osobenosti savremenog terorizma:

- Savremeni terorizam, za razliku od onog koji je postojao u Rusiji početkom 20. veka, vrlo je specifičan. Ako je on ranije bio usmeren na političke poslenike, sada je na obične građane. U Nord-Ostu je u pitanju napad na obične ljude, na građansko društvo, a ne na državu. Samim tim teroristi govore da građansko društvo treba da deluje na državu, kako bi ona ispunila njihove zahteve. Društvo ima takvu mogućnost samo u demokratiji. Osnovna lekcija koju možemo da naučimo iz terorističkih akata u savremenom Rusiji je da je terorizam ovakve vrste danak za demokratiju. U autoritarnim društvima, gde postoji cenzura medija, takvi teroristički akti su u principu nemogući.

Otac jedne od žrtava terorističkog akta Dmitrij Milovidov kaže da je teroristički akt na Dubrovki ogolio slaba mesta u oblasti bezbednosti. I ne bi bilo pravilno proglasiti specijalnu operaciju uspešnoj po međunarodnim merama: previše su velike žrtve. Pri tome on je skrenuo pažnju na to da su događaji na Dubrovci naterali vlasti da izvuku iz njih pouke:

- Ako se govori o specijalnim službama, zaključci su očigledno izvedeni. Primena gasa na Dubrovci je proglašena pogrešnom odlukom.

Treba istaći da do velikog broja žrtava među taocima nije dovelo samo delovanje gasa, koji su primenile specijalne službe, već skup faktora: stresna situacija, odsustvo hrane i vode, komplikovanje bolesti. Ipak, po cenu strašnih gubitaka delovanje terorista je bilo presečeno. Aslan Mashadov je konačno izgubio legitimnost u očima međunarodne zajednice. A odobrenje uzimanja talaca od strane lidera Al-Kaide Osame bin Ladena otvorilo je oči ko su u stvari ti borci za nezavisnost Čečenske republike.