Raspad zone evra kao rezultat greške prilikom formiranja

Grupa nemačkih ekonomista objavila je prognozu kriznih scenarija raspada zone evra. U najgorem slučaju mogu da stradaju 42 najveće ekonomije sveta, koje čine ukupno 90% svetske ekonomije. Proradiće efekat domina, kada procesi dezintegracije stiču karakter lavine.

Nemački eksperti su razmotrili sve varijante. Bankrotsvo Atine neće biti potres sa svetsku ekonomiju. U slučaju ispadanja Grčke i Portugalije iz zone evra, većina zemalja EU neće pretrpeti gubitke. Ali uticaj ove varijante na svetsku ekonomiju će biti relativno mali. A talas krize koji bi izazvalo trostruko bankrotstvo – Grčke, Portugalije i Španije, ne bi dotakao jedino Australiju. Za Španiju bi bankrotstvo bilo nacionalni potres, uveren je sekretar za pitanja ekonomije političkog bloka Ujedinjeni levičari Španije Hose Antonio Garsija Rubio:

- Za Španiju izlaz iz valutnog saveza može da ima teške posledice. Problem se pojavio zato što prilikom formiranja EU niko nije dao potrebni značaj tome da su ekonomije zemalja koje ga čine vrlo različite. Bilo je potrebno od samog početka predvideti moguće probleme i rešiti ih još u stadijumu formiranja saveza. Sada nastale tekoće treba da se rešavaju postfaktum. Ipak, za Španiju izlazak iz evopskog valutnog saveza najgori je mogući scenario. Zemlja je previše bila uključena u ekonomiju zone evra, 2/3 španske trgovine otpada na Evropu, zato pokušaj da se raskinu ove veze će se pretvoriti za nju u još gore posledice. To se tiče i drugih članova EU.

Četvrti scenario je najtragičniji. Tada od evropske valute mogu da se oproste 4 zemlje odjednom: Grčka, Portugalija, Španija i Italija. Na kraju duboki ekonomski nazadak. Do 2020. godine gubitke samo zemalja EU eksperti procenjuju na skoro 9 biliona evra, SAD skoro na 3 biliona, Rusije na 290 milijardi. Udarac ekonomskog cunamija će podvrgnuti kritičnom opterećenju socijalne institucije po čitavom svetu. Ali posebno u onim zemljama koje su prvobitno spadale u grupu rizika. Pod pretnjom će se naći globalna stabilnost. Tačnije to je scenario svojevrsne civilizovane apokalipse.

Scenario nemačkih eksperata u mnogome je uslovan. Realni događaji ipak ne moraju obavezno da se podudare sa njihovim pretpostavkama. Neodređenost situacije istakao je u intervjuu za Glas Rusije nemački ekonomista Tis Petersen.

- Vidim da pokušavaju da spreče bankrotstvo Grčke, zato što se plaše efekta domina. I političari, i biznis plaše se opasnosti zaraze tim virusom. Zato se preduzimaju neverovatni pokušaji da se Grčka sačuva u zoni evra. Ipak, ako neka zemlja napusti zonu evra, za nju će se povećati opasnost od nezaposlenosti, recesije, a zatim socijalnih i ekonomskih potresa.

Verovatno izveštaj koji su pripremili nemački eksperti treba da podstakne Nemačku da učini odlučan izbor. Šta da se radi? Da se krizne zemlje izvedu iz zone evra ili da se ona spase po svaku cenu, koristeći svih mogućih resursa? Mnogi smatraju da je poslednja varijanta za Berlin najbolja. Pošto se bankrotstvo Grčke čini već rešenim pitanjem, Nemci su malo zakasnili. Sada im ostaje smao da prate događaje i računaju gubitke. Situacija se nije u poslednjem redu pojavila zbog kritičke greške inicijatora evorpske integracije. Kada su oni računali ne na ekonomsku svrsishodnost, već na političku konjukturu.

Srgej Duz,