ANĐEO SMRTI

Odluku o napadu je, prvi put mimo Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, doneo tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana, isti onaj koji je Srbiji ponudio Sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji, ali bez Kosova i Metohije .Ostaće zabeleženo da je 37 puta vojno jača i 670 puta ekonomski snažnija sila morala da se služi zabranjenim oružjem

BEOGRAD - Operacija „Milosrdni anđeo“, koju je pre devet godina sprovela NATO alijansa sejući 78 dana smrt i teror nad Srbijom, odnela je hiljade ljudskih života, uništila na stotine civilnih objekata, a kao konačan rezultat dovela do progona 250.000 Srba sa Kosova i Metohije. Vazdušna agresija je sprovedena pod izgovorom zaštite ljudskih prava kosmetskih Albanaca, mada je pravi cilj, kao što se danas jasno vidi, bio stvaranje takozvane nezavisne države Kosovo, a u stvari prve NATO države.

Odluku o napadu je, prvi put mimo Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, doneo tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana, isti onaj koji je Srbiji ponudio Sporazum o pridruživanju Evropskoh uniji, ali bez Kosova i Metohije. Nakon što su propali pregovori u Rambujeu i Parizu, kršeći međunarodno pravo i znajući da bi vojna intervencija na Savetu bezbednosti mogla biti sprečena vetom Rusije, Solana je 23. marta 1999. godine naredio početak vazdušnih napada na SRJ.

Napadi su počeli 24. marta i trajali sve do 10. juna 1999. godine, kada je Solana izdao naredbu o prekidu bombardovanja. Poslednji projektili pali su na području sela Kokoleč u 13.30 minuta. Istog dana SB UN je usvojio Rezoluciju 1244, na osnovu koje je na Kosmet upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja sa zadatkom da čuvaju mir i osiguraju bezbedno okruženje i povratak izbeglica do postizanja trajnog rešenja.

Ostaće zabeleženo da je 37 puta vojno jača i 670 puta ekonomski snažnija sila morala da se služi zabranjenim oružjem, ne prezajući od civilnih ciljeva i žrtava kako bi pobedila u tom, po NATO, sramotnom ratu.

U Aleksincu je na ljude i njihove kuće palo sedam smrtonosnih projektila. Nestale su dve ulice, Dušana Trivunca i Vuka Karadžića. Pomažući povređenima u centru Beograda nakon bombardovanja zgrade Generalštaba, Ratko Bulatović iz Gradskog štaba u drugom naletu NATO bombardera ostao je bez obe noge.
Na drugi dan Uskrsa, u 11.40 časova, granatiran je putnički voz u Grdeličkoj klisuri. Poginulo je 15, a 35 putnika teško ranjeno. Kolateralna šteta. Na pijaci u Nišu je od kasetnih bombi poginulo 14 ljudi. Kolaterlana šteta. Na mostu na Limu nastradala su deca Olivera Maksimović, Julijana Brudar i Miroslav Knežević. Kolateralna šteta. Petogodišnja Milica Rakić iz Batajnice nastradala je na noši. U Novom Pazaru ubijeni otac i sin, dvogodišnji Marko Spasić u tatinom naručju. Na Varvarinskom mostu poginulo desetoro, a ranjeno sedamnaestoro ljudi. Za NATO pakt su ove nevine žrtve samo kolateralna šteta.

RAZORILI SRPSKU PRIVREDU

Operacija „Milosrdni anđeo“ osim što je odnela hiljade ljudskih života, razorila je i opustošila srpsku privredu, uništivši ili oštetivši 515 privrednih, infrastrukturnih i drugih civilnih objekata. A to su: dve rafinerije, železara, rudarsko topioničarski basen, postrojenje za proizvodnju feronikla, vazduhoplovna industrija, 18 mašinskih industrija, 14 hemijskih fabrika, sedam elektromašinskih fabrika, tri auto-industrije, četiri industrije gume, četiri fabrike nameštaja, sedam fabrika pića i hrane, pet fabrika tekstila, četiri fabrike obuće, tri industrije duvana, črtiri fabrike ostalih grana industrije, hidroelektrana, dve toplane, četiri dalekovoda, pet razvodnih postrojenja, tri prenosna postrojenja, četiri trafo-stanice od čega dve glavne, 16 skladišta goriva, tri stovarišta energogasa, tri benzinske pumpe, elektrodistribuciju, pogon površinskog kopa uglja, 17 železničkih pruga, četiri železničke stanice, ražirna stanica, dizel železnički depo, 58 mostova, šest nadvožnjaka, osam magistralnih puteva, četiri autobuske stanice, četiri pošte, četiri civilna aerodroma, tri auto-transportna preduzeća, servisna radionica, rečno brodogradilište, rečna luka, šest releja, četiri radio-releja, 26 repetitora, 16 predajnika, tri satelitske stanice, šest antenskih stubova, televizijski toranj na Avali, dve zgrade RTS u Beogradu, zgrada RTS u Novom Sadu, radio ustanova, pet poljoprivrednih kombinata, sedam poljoprivrednih dobara, četiri farme, dve plantaže, tri vinska podruma, šumsko gazdinstvo, pet građevinskih preduzeća, pogon građevinske mehanizacije, dve upravne zgrade, sedam hotela, dva motela, dve banje, šest ostalih ugostiteljskih objekata, dve banke, sedam trgovinskih preduzeća, dve robne kuće, četiri stovarišta hrane, devet ostalih objekata trgovine, dve meteorološke stanice, četiri nacionalna parka, 11 parkova prirode, 23 manastira, 31 crkva, jedna kapela, četiri pravoslavna groblja, 15 klinika i bolnica, pet medicinskih centara, devet domova zdravlja, dve ambulante, 19 osnovnih škola, šest obdaništa - vrtića, šest srednjih škola, jedna viša škola, sedam fakulteta i veliki broj stambenih zgrada, prodavnica, ugostiteljskih i zanatskih objekata.

SVOM SILOM I NA REPUBLIKU SRPSKU

Vazduhoplovne snage SAD su zajedno sa drugim NATO članicama koristile osiromašeni uranijum protiv srpske Vojske u Republici Srpskoj u avgustu i septembru 1995. godine. Prema NATO izvorima, od 5. do 11. septembra 1995. godine njihovi avioni ispalili su 5.800 granata sa osiromašenim uranijumom u Han Pijesku i Hadžićima. Više od 90 odsto takve municije ispaljeno je po srpskim položajima.

OBOREN I PONOS AVIJACIJE SAD

Vojska Jugoslavije ili „srpske snage“, kako su je nazivali politički i vojni zvaničnici Alijanse, oborila je 61 neprijateljski avion, sedam helikoptera, 30 bespilotnih letelica i 338 krstarećih raketa. Oboren je i ponos američke avijacije, takozvani nevidljivi avion, čuveni F-117, kao i čuveni bombarder B-2. Podaci o broju oštećenih borbenih aviona i drugih borbenih sistema koji su pali na teritorije susednih zemalja nisu poznati i malo je verovatno da će ih NATO ikada objaviti.

U SRBIJI GODIŠNJE 30.000 OBOLI OD RAKA

Iako se ne može tačno utvrditi veza NATO bombardovanja sa porastom malignih bolesti, u Srbiji je sve veći broj obolelih i on već premašuje cifru od 30.000 godišnje. Stručnjaci kažu da je period inkubacije bolesti od pet do 50 godina, što znači da nam tek predstoji period ubrzanog povećanja broja obolelih od kancera. Najgore je na Kosovu i Metohiji, gde je praktično svakodnevno zasipano bombama sa osiromašenim uranijumom. Italijanski ministar odbrane Arturo Parisi oktobra prošle godine izjavio je da je 255 italijanskih vojnika obolelo od raka, a 37 umrlo posle boravka na Kosmetu.

VIŠE OD 26.000 BORBENIH LETOVA

Tokom agresije NATO pakta na SRJ registrovano je 26.095 poleta avijacije od čega je 18.168 izvela borbena avijacija. Lansirano je 37.000 raketa, bombi i drugih projektila sa oko 40.000 tona ubojnog visokobrizantnog eksploziva. Na početku akcije „Milosrdni anđeo“ angažovan je 371 avion dnevno, dok je na njenom kraju brojka dostigla 1.200 aviona na dan.

ČLANICE EU

Darove „Milosrdnog anđela“ donelo nam je 19 vodećih zemalja Severnoatlantske alijanse sa SAD na čelu. Preostalih 18 su: Kanada, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Italija, Grčka, Turska, Danska, Belgija, Španija, Portugal, Island, Norveška, Luksemburg, Poljska, Mađarska i Češka.

OSIROMAŠENI URANIJUM

Bombarderi Severnoatlantskog pakta koristili su u akciji „Milosrdni anđeo“ naoružanje zabranjeno po svim međunarodnim konvencijama. Na 113 lokacija ispalili su 50.000 projektila sa osiromašenim uranijumom, dok je 57 ciljeva gađano kasetnim bombama. Na gradska područja izbačeno je 156 kontejnera sa 37.440 kasetnih bombi. Određen broj tih bombi bio je namenjen ubijanju dece, jer su bile izrađene u vidu igračaka ili šarenih predmeta interesantnih deci.

VIŠE OD 3.000 LJUDI POGINULO

Prilikom NATO agresije ubijen je 1.031 vojnik, a poginulo 2.500 civila, od čega 78 dece. Ranjeno je i povređeno 5.173 vojnika i policajaca i oko 6.000 civila.

OGROMNA MATERIJALNA ŠTETA

Visina štete koju je civilnim objektima pričinio NATO prilikom bombardovanja SRJ iznosi, prema domaćim procenama, 110 milijardi dolara.