Rusija ukida carine, ništa od Folksvagena?

Smanjenje carina na izvoz automobila u Rusku Federaciju izgleda nije samo predizborno obećanje domaćih političkih stranaka, jer, kako "Politika" saznaje u ruskoj ambasadi, postoje ozbiljne inicijative Moskve da srpska vozila rusku granicu uskoro pređu bez carinskih opterećenja.

Ali, čini se da će i Rusi zauzvrat tražiti istu uslugu – da svoja vozila u Srbiji prodaju bez carina. Prema rečima Andreja Hripunova, šefa trgovinskog odeljenja ambasade Ruske Federacije u Beogradu, u Rusiji je već pripremljen nacrt nove odluke o smanjenju liste izuzetaka sa Sporazuma o slobodnoj trgovini koji je potpisan još 2000. godine.

"Ne mogu ništa konkretnije da kažem jer taj nacrt tek treba da usvoji naša vlada. Sigurno je da će se u nacrtu, među robnim grupama, naći i automobili. O proširenju liste se odavno pregovara na najvišim državnim nivoima. Poslednji put su o tome razgovarali Sergej Šojgu, ruski ministar za vanredne situacije, i Predrag Bubalo, srpski ministar trgovine i usluga" istakao je Hripunov.

On je dodao da je i Rusija zainteresovana za bescarinski izvoz svojih automobila u Srbiju.

Na listi izuzetaka proizvoda koji se carine prilikom izvoza u Rusiju, među nekoliko desetina robnih grupa, osim automobila, nalaze se i čokolada, neke vrste sapuna, neke vrste lekova, nameštaj, elektronska oprema, radio i TV prijemnici, telefoni…

Oko 200 robnih grupa, međutim, oslobođeno je carina, tako da je Srbija jedina zemlja u Evropi sa povlašćenim statusom prilikom izvoza u Rusku Federaciju i zato je vrlo privlačna potencijalnim stranim ulagačima.

Parkiranje „Fijata” u Kragujevac i sve češće posete još nekoliko velikih svetskih korporacija iz oblasti automobilske industrije, poput „Folskvagena”, pokazuje njihove motive za ulaganje u pogone u Srbiji, odakle bi da robu bez carine izvoze na veliko rusko tržište, koje je svake godine sve bogatije.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić takođe je najavio pre dva dana da će od prvog januara 2009. godine carine na uvoz automobila u Srbiju biti prepolovljene, da će za dve godine, kako je dogovoreno sa predstavnicima „Fijata”, carine biti potpuno ukinute te će srpsko tržište postati potpuno otvoreno za sve strane proizvođače.

Sa druge strane, bar prema najavama iz Ministarstva ekonomije, carine na izvoz u Rusiju neće biti potpuno ukinute, već svedene na jedan procenat.

Inače, i predsednik Srbije Boris Tadić je najavio da će u razgovorima sa visokom ruskom delegacijom, sa kojom će se ovih dana sastati, zatražiti bescarinski izvoz automobila iz Srbije.

Drugoj strani bi se to takođe isplatilo, smatra ministar Dinkić, jer je „realno da ćemo postati strateška tačka razvoja automobilske industrije u jugoistočnoj Evropi”. Dosad su se bez carina u Rusiju izvozili samo rasklopljeni automobili, odnosno automobili u delovima.

U predlogu za oslobađanje automobila od carina trebalo bi da se navede marka i kubikaža vozila, ali u resornom ministarstvu još ne znaju za koji model će se tražiti olakšice.

U Ministarstvu trgovine, na čijem je čelu Predrag Bubalo, sa druge strane, opet ističu da je to već predloženo Rusima pre nekoliko nedelja prilikom posete ruske delegacije Srbiji. Predloženo je, kažu, da se od carina oslobodi „fijat punto” i to automobili do 1.600 kubika.

Bez obzira na to što bivši koalicioni partneri, a sadašnji politički konkurenti pripisuju sebi najveće zasluge za pokretanje ove inicijative, a i radikali se takođe zalažu za ukidanje carina na automobile, prema mišljenju ekonomista, svi će od ovog imati koristi.

I „Fijat” i ostali potencijalni investitori u automobilsku industriju, koji će svoju robu moći da ponude jevtinije na sve zahtevnijem ruskom tržištu, kao i tamošnji kupci, koji će po nižoj ceni moći da kupe vozila. Profitiraće i ruska i srpska privreda, ali i radnici kragujevačkog posrnulog giganta.

Bubalo: Posao sa Fijatom marketinški trik

Ministar trgovine i usluga Srbije Predrag Bubalo ocenio je da je posao kragujevačke Zastave sa italijanskim Fijatom "u potpunosti" marketinški trik.

"Imam vrlo pozitivan stav prema svemu što podrazumeva rešavanje sudbine Zastave, jer ne bi ni bilo uslova za to da u mom mandatu ministra privrede nisu potpisana tri ugovora", rekao je on u intervjuu za Privredni pregled.

Bubalo je precizirao da se prvi odnosio na rešavanje starih dugova od 42 miliona evra, da je drugi ugovor podrazumevao je kupovinu najsavremenije linije za montažu vozila vredne 15 miliona evra, a da je treći bio ugovor o proizvodnoj kooperaciji, kojim je predviđena montaža 7.000 "punta" samo u prvoj godini.

Prvi problem koji je rastertio sve potencijalne partnere je, prema rečima Bubala, rešen kad je postavljen za predsednika Saveta za stratešku konsolidaciju Zastave, dok se u drugom slučaju opet morao angažovati i naći novac, jer ga je ministar finansija Mlađan Dinkić odbio kada je zatražio pomoć iz budžeta.

Bubalo je naveo da je ranije smanjenem broja radnika sa 29.000 na 3.000 i i privatizovacijim 26 zavisnih preduzeća "stvorena je jedna zdrava kompanija bez dugova, spremna za pronalazak strateškog partnera".

"I nakon svega toga, sada dolazi do nedavno viđene 'hiperprodukcije'
memoranduma sa Fijatom, dva su već potpisana, a sutra će verovatno biti ugovoren jedan i između Fijata i komunalnih vlasti, koje će se obavezati da će im besplatno odvoziti smeće", rekao je srpski ministar trgovine i usluga.

Pritom, kako je istakao, u zvaničnom saopštenju italijanskog Fijata piše - ako bude-biće.

"Ipak, da ne ispadne da sam maliciozan, jer zaista nisam nimalo, moram da ponovim da se radujem svakom pozitivnom pomaku u vezi sa Zastavom, jer je to nastavak onoga što sam ja radio i opet ću nastaviti posle 11. maja", rekao je Bubalo.

Folksvagen "miljama udaljen" od investicija u Srbiji

Vodeći nemački proizvođač automobila, Folksvagen još nije ni blizu odluke o tome da li će i kada poslovno da se angažuje u Srbiji.

Na pitanje agencije da li postoje planovi o investicijama u Srbiji, portparol VW Kristof Adomat je rekao da je ova kompanije "miljama udaljena od ovakve odluke".

Adomat je potvrdio da je delegacija koncerna nedavno boravila u Srbiji i informisala se o stanju u privrredi i društvu. Ali, kako je dodao, posle toga nisu usledili nikakvi dalji koraci.

Od početka predizborne kampanje u Srbiji su kako stranački prvaci, tako i lokalni političari nagoveštavali da je i Folksvagen među firmama koje će već uskoro investirati u budućnost automobilske industrije Srbije.

Iako portparol Folksvagena o tome nije govorio, nemački ekonomski analitičari ocenjuju da je investiciona uzdržanost nemačke privrede vezana za neizvesnu situaciju oko parlamentarnih izbora koji će se održati u nedelju.

Šef Odbora nemačke privrede za istok Oliver Vik u izjavi za Betu nije izričito odgovorio na pitanje da li nemačke firme postaju uzdržanije, u strahu da bi na izborima mogle da pobede radikalne nacionalističke snage i Srbiju počnu da udaljavaju i od evropskih privrednih tokova.

"Teško da se može sada predvideti kako će se ishod izbora u Srbiji odraziti na angažman nemačke privrede. U svakom slučaju, nemačka privreda je uvek podržavala evropske integracione proces i sa tim povezane reforme u Srbiji", rekao je Vik.