RF-SAD: restartovanje je završeno, ali softver baguje

Nova etapa razvoja rusko-američkih odnosa započeće posle predsedničkih izbora u SAD. To je ovih dana stavio do znanja šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, objasnivši u intervjuu za list Komersant da ako faza restartovanja bude previše duga, to znači grešku u programu.

Sa tim zaključkom ruskog ministra slaže se većina eksperata, ali u ocenama mogućnosti trgovinsko-ekonomskih veza da pozitvno utiču na političke odnose, analitičari se razilaze.

Činjenica da su u poslednje vreme SAD podržavale kandidatru Rusije prilikom njenog stupanja u STO znači da naši odnosi počinju da se menjaju, smatra Vil Pomeranc, zamenik direktora Instituta Kenana. Sada se trgovina sa Rusijom u robnoj razmeni SAD približava negde do obima od 1%, što naravno ne može da bude ozbiljan faktor bilateralnih odnosa, smatra rukovodilac Centra za uporedna istraživanja IMEMO RAN Nikita Zagladin.

- Drugo je pitanje – ja prosto ne vidim u kojim sferama bi mogli da se razvijaju naši trgovinsko-ekonomski odnosi. Mi malo šta možemo da ponudimo od onog što je SAD sada potrebno u velikim količinama, što oni trenutno kupuju. Tačnije postoje pravci novih ekonomskih veza koji se mogu pronaći, ali druga je stvar da li će u doglednoj perspektivi oni biti tako značajni da nekako utiču na karakter međusobnih odnosa.

Sasvim je jasno da Rusija i SAD treba da uključe u međusobne odnose sva pitanja koja za sada postoje samo virtuelno, rekao je u intervjuu za Glas Rusije zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu Viktor Kremenjuk.

- To su pitanja energetike, energetske bezbednosti, to su pitanja životne sredine, pitanja finansijskih tržišta i drugo. Ali za sada to nikako ne postaje deo realnih odnosa. Ispada za sada suprotno, što što mi vidimo, to je slučaj Magnitskog, to je težnja Amerikanaca da ne razvijaju sa nama ekonomske odnose.

Napeti momenti u odnosima između dve zemlje kako prošle, tako i tekuće godine, delimično se objašnjavaju time što je bila završena početna etapa normalizacije restartovanja, pretpostavlja Tomas Grem iz Kisindžer Asošiejtiz. Pitanje se sastoji u tome kako ćemo se kretati napred, kakav će biti dnevni red odnosa između SAD i Rusije. Pošto jasnog odgovora nema, na površinu izbijaju protivrečnosti. Kod nas je uvek bilo razmimoilaženja po pitanju zaštite ljudskih prava u Rusiji u poslednjih 10 godina o PRO, a sada o Siriji, primetio je Tomas Grem u intervjuu za Glas Rusije.

U principu sa američkim ekspertom slaže se rektor Diplomatske akafemije MIP Jevgenij Bažanov.

- Što se tiče perspektiva naših odnosa, postoje osnove da se smatra da će se oni razvijati. Ali to ne znači da će biti harmonizovani. Zato što se kod nas ne podudaraju interesi. Imamo različite poglede recimo na Iran, ne baš jednake prilaze regulisanju sitaucije na Bliskom Istoku, po pitanjima Iraka, Severne Koreje. A najvažnije što će ometati harmonični razvoj odnosa sa SAD jestu neprekidni pokušaji Amerikanaca da postignu hegemoniju u svetu.

Istovremeno, dodao je Bažanov, na primeru američko-kineskih odnosa se vidi kako u kontekstu mnogih neslaganja, u političkoj, čak i u vojnoj oblasti, Vašington i Peking ipak čuvaju najtešnje i široke veze u trgovinsko-ekonomskoj i humanitarnoj sferi. Rusija i SAD nemaju sličnu osiguravajuću mrežu, ali uprkos svim protivrečnostima treba je stvoriti radi jačanja bilateralnog dijaloga na politčkoj osnovi.