Još o elektronskim ličnim dokumentima

U tehničko-pravnom smislu, u elektronskom čipu je samo došlo do usavršavanja, uvećavanja i objedinjavanja nečega što je do sada već postojalo. I do sada su postojali tajni dosijei; razlika je u tome što su oni do sada otvarani samo za određeni broj „sumnjivih" građana, a sada svaki građanin postaje „sumnjiv"

Iako je na reagovanje Crkve u Pravilnik o novim ličnim kartama u Srbiji umetnuta mogućnost dobijanja lične isprave bez čipa, tj. „kontaktnog mikrokontrolera" (Pravilnik o ličnim kartama, čl. 4, čl. 8, https://www.zazivot.org), i time dosta postignuto na zaštiti prava građana i vernika, mnogo toga u vezi sa novim elektronskim dokumentima ostaje nejasno. Ne zna se da li će u novim ličnim kartama biti bar-kodova, zatim šta će sadržavati novi pasoši, ili koji su rokovi za vađenje novih isprava. Međutim, s obzirom na to da se kod novih elektronskih dokumenata svuda javljaju dva elementa: elektronski čip i bar-kod, osnovna je nedoumica da li između njih ima razlike u obliku i stepenu opasnosti ugrožavanja građanskih i duhovnih prava i sloboda pravoslavnih vernika.

Za Život bez Žiga

Zbog činjenice da je glavni pokretač akcije protiv ovakvih dokumenata u Srbiji udruženje Za život bez žiga, razumljivo je da je težište akcije stavljeno na raspravu protiv čipa, kao nosioca neposrednog ugrožavanja građanskih prava. Nasuprot ovome, izgleda da je u Rusiji i Grčkoj negativno reagovanje pravoslavnih vernika bilo više usmereno protiv bar-kodova, ili tzv. identifikacionih brojeva. Naša je namera da najpre vidimo da li u duhovnim smislu ima razlike između ova dva elementa novih elektronskih dokumenata, a zatim da potražimo odgovore na još neke od navedenih nepoznanica, i time podstaknemo rasuđivanje i donošenje opšteg stava, odnosno pokretanje odgovarajućih akcija naše Crkve.

No, pre nego što nešto više kažemo o samoj temi, smatramo za potrebno da naglasimo da treba praviti razliku o mogućoj ulozi navedena dva elementa u svakoj od tri faze primene elektronskih dokumenata: prvoj, sadašnjoj, gde su u pitanju lična dokumenta koja građanin nosi sa sobom, zatim drugoj, narednoj, koju možemo nazvati predantihristovskom fazom, kada će se preći na ugrađivanje čipova u telo i trećoj, završnoj, antihristovskoj, kada će doći do potpunog ostvarenja vizije Sv. Jovana Bogoslova, opisane u Otkrivenju: „I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, da im dadu žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelu njihovom, da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ime zveri ili broj imena njezina. Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri; jer je broj čovekov, i broj njezin je šest stotina šezdeset i šest" (Otk. 13,16-18). Nas, dakle, prevashodno zanima na koji način i u kojoj meri elektronski čip i bar-kod novih dokumenata u ovom trenutku ugrožavaju građanska i religiozna prava građana, tj. vernika.

Sledeće što takođe treba razlučiti, jeste razlika između povrede građanskih i verskih prava i osećanja na jednoj, i moguće neposredne duhovne opasnosti na drugoj strani, kada se, eventualno, prihvatanjem novih dokumenata uzrokuje gubljenje blagodati, odnosno verni izlažu, u manjoj ili većoj meri, potpadanju pod uticaj ili vlast zlih demona. Razlika je očita: dok je u prvom slučaju reč o nepoštovanju, tj. povredi ljudskog dostojanstva i slobode i tiče se, dakle, opštih moralno-etičkih načela prava čoveka, u drugom se, međutim, radi o dovođenju u pitanje našeg večnog spasenja. Dok je ugrožavanje ljudskih prava konstanta istorije čovečanstva, s tim da ono u sadašnjem trenutku zbog globalizacije i tehničkih mogućnosti dobija sveopšte, kolosalne razmere, metod ili vid mogućeg odricanja od Hrista nas vraća u ranohrišćanska vremena, kada se od hrišćana tražilo prinošenje idolske žrtve državnim bogovima tadašnjeg Rimskog carstva, čega je odbijanje vodilo u ispovedanje i mučeništvo, a prihvatanje u otpadanje od Crkve.

Čini nam se da po ovim pitanjima postoje razlike između elektronskog čipa i bar-koda.

Zaštita pravoslavnog vernika

Po nama, dakle, elektronski čip samo ugrožava građanska prava i ne može dovesti do ugrožavanja ili gubljenja blagodatnog stanja, tj. zaštite pravoslavnog vernika. U tehničko-pravnom smislu, u elektronskom čipu je samo došlo do usavršavanja, uvećavanja i objedinjavanja nečega što je do sada već postojalo. I do sada su postojali tajni dosijei; razlika je u tome što su oni do sada otvarani samo za određeni broj „sumnjivih" građana, a sada svaki građanin postaje „sumnjiv", dobija i sa sobom javno nosi svoj tajni dosije. I do sada je bilo moguće praćenje i lociranje građana preko specijalne opreme i mobilnih telefona, a sada ta mogućnost sa novim dokumentima postaje opšta.

Sve ovo, zajedno sa mogućim zloupotrebama, bilo je dovoljno da se naša Crkva priključi akciji protiv uvođenja elektronskih čipova u lične karte, čega je posledica mogućnost dobijanja ličnih karti bez njega. Međutim, u krajnjoj liniji, čini nam se, nema osnove za potpuni bojkot dokumenata sa elektronskim čipom od strane pravoslavnih vernika, iz prostog razloga što sve okolnosti u vezi sa njim ne sadrže u sebi elemente odricanja od Hrista, odnosno idolopoklonjenja, i time se verni ne izlažu opasnosti gubljenja blagodatne zaštite koja se dobija prilikom krštenja. Ponavljamo, govorimo o prvoj, sadašnjoj fazi primene elektronskih dokumenata, odnosno, elektronskog čipa.

Međutim, smatramo da sa bar-kodom, tj. identifikacionim brojem građana, stvari stoje drugačije. Kod bar-koda, unutar tri para dužih linija, koje se prilikom dekodiranja čitaju kao tri šestice, umeću se tri grupe od po (za sada) tri broja, koji predstavlja tzv. lični broj vlasnika dokumenta, što nedvosmisleno upućuje na gorenavedeno mesto iz Otkrovenja: „jer je broj čovekov, i broj njezin šest stotina šezdeset i šest". Dalje, i ovde se mogu razlikovati dva nivoa problema: moralno-pravni, sa ugrožavanjem građanskih i verskih prava i osećanja, jer se lično ime dobijeno na krštenju zamenjuje bezličnim brojem, čime se čovek spušta u red stvari, a drugi je duhovni, jer ima mišljenja (kao što ćemo dalje videti) da se prilikom dobrovoljnog prihvatanja ovog novog identiteta, „zarobljenog" unutar tri šestice i potvrđenog stavljanjem potpisa na dokument, hrišćanin odriče Hrista i gubi krštenjsku blagodat.

Mišljenja u Crkvi po pitanju bar-koda, tj. identifikacionih ili ličnih brojeva vernika su različita. Recimo, stav Sinoda RPC je ukratko izražen u izjavi mitropolita Kirila, svojevremeno objavljenoj u Pravoslavlju br. 965: „Mitropolit smolensko-kalinjingradski Kiril podsetio je vernike u Rusiji na stav Sv. sinoda, iznet u više navrata, o novim pasošima, koji sadrže bar-kod u kom su prisutne tri šestice. Kako je to, po Otkrivenju Jovana Bogoslova, znak Antihrista, neki vernici odbijaju da ga prime. Mitropolit ističe da Crkva nema negativan stav prema ovim dokumentima, jer se ne radi o takvom pečatu, i da se ljudi ne prisiljavaju da ga uzimaju u zamenu za odricanje od vere u Hrista, kako bi mogli da žive i rade. Crkva ima razumevanja za one koji odbijaju da uzmu ove dokumente i pita se pritom, zašto je razrađen takav sistem koji građane stavlja u situaciju, da misle da se radi o opasnosti po njihovu veru. Međutim, strahu kod vernika nema mesta." Poznat je i sličan stav đakona Andreja Kurajeva, koji u jednom razgovoru o poslednjim vremenima na ovu temu kaže: „Ipak, ja mislim da ne treba tako jeftino ceniti svoju dušu. Odakle takva pretpostavka da, ako čoveku budu stavili pečat u pasoš ili čak na ruku, da taj znak oduzima čoveku slobodu? Šta me može odvojiti od Hrista? Jednostavno, treba shvatiti da nas ništa ne može odvojiti od života u Gospodu Isusu Hristu, ni sadašnje, ni dolazeće, ni načala, ni vlasti, ni anđeli, niko nas ne može odvojiti. I kakav će to pečat biti jači od Ljubavi Božje, jače od svih tih instanci koje je Apostol Pavle pobrojao? Šta se to odnosi na broj 666, ja ne vidim u njemu misteriju? Prosto zato što se taj broj dovodi do broja koji se pominje u Apokalipsi" (https://www.manastir-lepavina.htnet.hr).

Legitimacija ličnosti

Međutim, brojnija su drugačija mišljenja, kako episkopa i duhovnika, tako i pravoslavnih intelektualaca i vernika, kakva su npr. ona sabrana u zborniku Pečat Hristov i žig zveri (Obraz Svetački, Beograd 2004). Prema njima, prilikom prihvatanja dokumenata sa bar-kodom verni se direktno izlažu gubljenju blagodati dobijene na krštenju, i reč je, dakle, o vidu odricanja od Hrista i prvoj etapi idolopoklonjenja. Iz pomenutog zbornika navodimo reči st. Pajsija Svetogorca i o. Vladimira Šiškina: „Kažu: Ćesaru ćesarevo. Međutim, radi se o nečemu sasvim drugom kad je u pitanju legitimisanje ličnosti. To nije novac (niti bilo koja druga spoljašnja forma danka), nego nešto lično, daleko važnije, jer je reč o mojoj najvećoj vrednosti, za koju će se od mene tražiti najvažniji odgovor na Strašnom sudu. Meni se nudi nešto kao zamena za moju dušu. Legitimacija ličnosti - to je istovetnost, ličnost u njenom doslovnom smislu, tj. čovek se poistovećuje s tim što mu predlažu. Oni, znači, podmeću đavola, a ja potpisujem svoju saglasnost s tim? Kako mogu da pristanem na to?" (str. 177); „Sjedinjenje dobrovoljno prihvaćenog brojčanog imena sa cifrom 666 označavaće zajednicu čovečje duše sa dušom Antihrista. Prilikom odricanja od Hrista i prelaska u drugu religiju, sektu ili masonsku ložu, glavni uslov je odricanje od svetog imena i prihvatanje novog. Na taj način dolazi do posvećenosti čovečje duše đavolu. To je suprotnost tajinstvu Svetog krštenja, gde se kršteni, dobivši sveto ime, sjedinjuje sa Hristom, pri čemu se čovek odriče satane i svih dela njegovih. Čak i prividno ili uslovno odricanje od hrišćanskog imena lišava čoveka blagodati. Zbog toga oni, koji su primili kod, neće izdržati i prihvatiće žig, ukoliko se ne udvostruči milost Božja" (str. 174).

Navešćemo i jedan primer iz ruske stvarnosti. Tokom razgovora koji je pravoslavni pisac V. P. Filimonov na petrogradskom radiju vodio sa Arhiepiskopom belocerkovskim i boguslavskim g. Serafimom, vladika je, posle tvrđenja voditelja da je primećeno da ljudi koji su primili broj postaju nervozni, kao da je odstupila blagodat od njih, odgovorio sledećim rečima: „U tome i jeste sva opasnost prihvatanja identifikacionog broja, što odstupa blagodat Duha Svetoga i ulazi duh ovoga sveta, ili duh Antihrista. U tome je sva opasnost. Da nema tih posledica po pravoslavnog hrišćanina, moglo bi se okačiti sto takvih brojeva. Ali taj broj je povezan sa našim budućim udelom, sa našom sudbinom u večnom životu, sa sudbinom našeg spasenja, a mislim da nijedan čovek koji ima zdrav razum ne želi da se večno muči u adu. On shvata da su to ozbiljne stvari i da je to njegova sudbina. I ako od tih cifara zavisi čovekova sudbina, onda naravno on treba svim silama i svim merama da ih odbije i kategorički izjavi svoju nesaglasnost sa tom pojavom. U tome i jeste sva opasnost, što čoveka napušta Sveti Duh i on postaje surov, nervozan i potom nesposoban za prihvatanje božanskih istina" (https://pravoslavljedanas.info).

Slučaj sa Svete Gore

Lično nam je poznat jedan skorašnji slučaj sa Sv. Gore. Kada je od strane Aleksandrijske patrijaršije za novog episkopa bio izabran sabrat manastira Grigorijat, jm. Meletije, koji se nalazi u misiji u Kongu, pred grigorijatske starce se postavilo pitanje vađenja novih pasoša za oce koji je trebalo da putuju u Aleksandriju na hirotoniju. Iguman, st. Grigorije, dao je blagoslov za uzimanje novih putnih isprava tek pošto je utvrđeno da se u grčkim novim pasošima koristi kod prilikom čijeg se dekodiranja ne čitaju tri šestice.

Na osnovu navedenog, zaključujemo da je situacija sa barkodovima u novim ličnim dokumentima daleko ozbiljnija i opasnija u odnosu na elektronske čipove, koji bi, kao što smo rekli, tek u narednoj, predantihristovskoj fazi, trebalo da na sebe uzmu ulogu koju trenutno ima bar-kod. Zato smatramo da bi episkopi i duhovnici trebalo da javno iznesu svoja rasuđivanja o ovom pitanju, i da se na osnovu njih preduzmu odgovarajuće mere.

Na samom kraju ovog teksta, radi potpunijeg upoznavanja vernika, iznećemo podatke koje smo dobili od strane administratora sajta udruženja Za život bez žiga. Naime, na naše pitanje da li će u novim ličnim kartama biti bar-koda i koji su rokovi za zamenu starih, odnosno vađenje novih isprava, dobili smo odgovor koji prenosimo u celini: „Ne znamo da li će se bar-kod naći na ličnim kartama. Dodatno u vezi bar-koda - mi smo dobili kakvu-takvu podršku od dela Crkve po pitanju čipa, no po pitanju koda Pravoslavne crkve u celini se nisu jasno ogradile protiv njega. Pasoši su najavljeni ove godine. Tu imamo problem, s obzirom da su pasoši sa čipom postali međunarodni standard koji sve zemlje uvode, uključujući i Rusiju koja, međutim, bar razvija sopstveni softver. No, ako se stvari još malo zaoštre na globalnom planu, verovatno će se ukazati prostor da se s tim u vezi nešto i uradi. Rokovi za (zamenu) ličnih karti biće do isteka sadašnje ili najviše do 2011. godine. Za pasoše su najavili do kraja 2009." S ovim u vezi dodajmo još samo to da je u Pravilniku o ličnim kartama (čl. 4), „simbolizovana oznaka dokumenta" možda drugi naziv za bar-kod.

Šta reći na kraju? Možemo samo da ponovimo ono što smo rekli na početku: krajnja svrha ovog našeg pisanja je bila da još jednom skrenemo pažnju naše Crkve, episkopa, duhovnika i vernika, na ozbiljnost problema novih elektronskih dokumenata, naročito u vezi sa bar-kodom, kako bi se na vreme promislili i izrekli odgovarajući duhovni saveti i preporuke vernom narodu, odnosno blagovremeno preduzele odgovarajuće akcije prema nadležnim državnim ustanovama. U suprotnom, posledice mogu biti pogubne i nepopravljive. Najmanje opasno može biti to što će se pravoslavni vernici početi pojedinačno obraćati za savete i blagoslove episkopima i duhovnicima, a što, zbog važnosti pitanja i verovatnih različitih odgovora na njega, može dovesti do novih pometnji i nesuglasica u našoj pomesnoj Crkvi.