Vize za partnere
Ministarsko zasedanje Stalnog saveta partnerstva Rusija-EU za pitanja slobode, bezbednosti i pravosuđa koje se otvara 2. oktobra na Kipru treba da pomogne predstavnicima obe zemlje da uporede časnovnike uoči još važnijih zajedničkih foruma. Reč je o sastanku ministara inostranih poslova Rusije i svih 27 zemalja članica EU, zakazanom za sredinu oktobra u Luksemburgu, kao i o decembarskom samitu Rusija-EU u Briselu. Osim opštih pitanja svetske politike i ekonomije, predstavnici Rusije i EU razmotriće na Kipru konkretni problem bilateralnih odnosa – perspektive uvođenja bezviznog režima. Ova tema spada u dugotrajne. Nastavlja je naš komentator Petar Iskenderov.
- Činilo bi se, EU treba samo da pozdravi ukidanje viza između Rusije i EU kao najvažnije sredstvo uvećanja saradnje u investicionoj i drugim oblastima. Ipak praksa svedoči o suprotnom. I na zasedanju na Kipru predstavnici Rusije i EU nameravaju samo da razmotre pitanje ukidanja viza za vlasnike službenih pasoša. U nezvaničnim razvgovorima činovnici i diplomate EU navode čitav niz razloga u korist odbijanja da se Rusiji pruži bezvizni režim – od neslaganja sa politikom ruskih vlasti u oblasti medija i pravosuđa, do strahova pred najezdom izbeglica sa Severnog Kavkaza. Ipak sva slična pitanja ili nikako nisu vezana za vizni problem, ili mogu da budu opertivno rešena u praksi, kao što je bilo učinjeno u pogledu Albanije ili Bosne i Hercegovine.
Nespremnost EU da se odluči na sklapanje osnovnih sporazuma sa Rusijom, između ostalog o prelaksu na bezvizni režim, nosi u sebi još jedan aspekat. Reč je o nastavku politike Zapada u onom koordinatnom sistemu koji je bio formiran još u vreme hladnog rata. EU i dalje vidi u Moskvi pre svega geopolitičkog konkurenta, a već kasnije ravnopravnog i povoljnog parntera. Odražava se i to što većina zemalja čanica EU istovremeno jesu članice NATO-a. Primedbe i antiruske fobije pojedinih država, posebno istočnoevropskih, nikuda nisu nestale.
Pre nekoliko godina Rusija je predložila da se rešavaju postojeća pitanja na široj osnovi – putem formiranja sistema evropske bezbednsoti. To bi omogućilo ne samo da se aktivizira opšteevropska saradnja i ključnim problemima kontinenta – od viza do energetike i odbrane – istakla je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Centra za međunarodnu bezbednost IMEMO RAN Nadežda Arbatova.
- Došlo je vreme da se sprovede revizija zapovedi koje sadrži Zaključni kat Savetovanja o bezbednosti i saradnji u Evropi iz 1975. u Helsinkiju. Potrebno je proučiti šta danas i dalje čuva aktualnost, a šta je izgubilo smisao i treba da bude zamenjeno. Ja bih izdvojila 4 pravca evropske bezbendosti. To je energetska bezbednost, humanitarna bezbednost, bezbednost unutar evropskih granica i spoljna bezbednost. I u rešavanju ovih problema može da bude nađeno mesto za sve evropske institucije. Ipak za sada Zapad nasavlja da deluje u skladu sa prethodnim stereotipima, razmatrajući Rusiju kao svog konkurenta. Otuda i neželja da se dogovara o osnovnim pitanjima na osnovu uzajamnih ustupaka i kompromisa.
Sitaciju koja postoji trenutno u odnosima Rusije i EU otvoreno je okarakterisao ovih dana ruski ministar inostranih poslova Seregej Lavrov: u čitavom nizu pravaca učestale su smetnje, između ostalog u radu na novim Bazičnom sporazumu. Po rečima Lavrova, predstavnici EU veoma žele da iznude od Rusije mnogo više ustupaka u poređenju sa onim o čemu smo se dogovorili sa EU prilikom stupanja naše zemlje u STO.
- Izvor
- Golos Rossii, © Kollaž: «Golos Rossii» / vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.
„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.
RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.