BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Ikona Kazanske Bogorodice u Republici Srpskoj

Ikona Kazanske Bogorodice u Republici Srpskoj
24.04.2008. god.

Prvih dana Velikog Posta će žitelji srpskog sela Knežica u Bosni i Hercegovini moći da celivaju i pomole se pred jednim od najpoštovanijih likova Bogorodice -- Njenom Kazanskom ikonom koja je u zemlju bosanskih Srba stigla iz mesta pronalaska -- grada Kazana, na molbu parohijana hrama Pokrova Presvete Bogorodice koji se gradi u Knežici. Kontakti između istoveraca iz Bosne i Tatarstana započeli su još prošle godine.
    
Položaj pravoslavnih Srba u Bosni i Hercegovini i pravoslavnih Rusa u Tatarstanu ima jedan zajednički momenat -- i jedni i drugi svoju zemlju istorijski dele s predstavnicima naroda koji ispovedaju islam. I na tome se sličnost, po svemu sudeći, završava. Za republiku na Volgi je prosto nezamisliva situacija kada se na crkve bacaju ručne granate, a na njihovim se zidovima redovno pojavljuju bogohulni natpisi. Podjednako je nemoguće zamisliti i krvav građanski rat između dojučerašnjih suseda u Povolžju.

Međutim, kada je republika početkom devedesetih godina uzela kurs na suverenitet, rusko stanovništvo je, kao i srpsko stanovništvo Bosne, uz nimalo prijatne osećaje posmatralo demonstracije hiljada ekstremista sa zelenim povezima i slušalo skandiranje parola o izlasku Tatarstana iz sastava Ruske Federacije. A da i ne govorimo o tome kakva osećanja su izazivali govori na gradskim trgovima, pojačani megafonima, o tome da decu iz mešovitih brakova treba smatrati manje vrednom. Uzgred, takvih je brakova u regionu bilo i ima ih veliko mnoštvo.

Svašta je rusko stanovništvo Tatarstana doživelo tokom razuzdanih devedesetih godina. Dok su se nove džamije jedna za drugom otvarale, starinske, još u sovjetsko doba razorene i zapuštene crkve su se obnavljale uz velike poteškoće. U upravi su dominirali nacionalni kadrovi, u srednjim školama i dan-danas ima manje časova ruskog nego tatarskog jezika.

Vatrene tatarske delije, čije su mlade glave pomućene govorima svakojakih propovednika prispelih u Tatarstan s arapskog istoka i iz Turske, odlazile su na Kavkaz i Balkan da ratuju kao dobrovoljci. Te „Alahove ratnike“ još uvek hvataju i sude im, kao na primer članovima grupe „Islamski džaamat“ koji su nedavno u Kazanu osuđeni na dugogodišnje kazne zbog ubistava civila i milicionera, kao i zbog pripremanja terorističkih akata u velikim industrijskim objektima republike. Sve su to bile rabote ekstremista, dok su se njihovi istoverni zemljaci -- tatarski momci kao vojnici i oficiri borili sa banditima za celovitu i nedeljivu Rusiju.

Pragmatičnom rukovodstvu Tatarstana služi na čast što je ipak ubedilo i smirilo najzagriženije separatiste, pokazavši im da je znatno bolje da žive jedni pored drugih u jednoj velikoj zemlji, gde istorijske veze između ruskog i tatarskog naroda traju stolećima, nego da se valjaju po blindažima, očekujući iznenađenje u vidu bombe. Ispoljena je državnička volja, pronađeni su argumenti, i sve zato što su na razmeđu hiljaduleća politikom najzad počeli da se bave bez osvrtanja na večite „dobrohotnike“ sa Zapada.

Na žalost, takve volje, tačnije argumenata, nije bilo kod muslimanskog rukovodstva Bosne i Hercegovine, koje je početkom devedesetih raspaljivalo nacionalističku i panislamističku histeriju, nadajući se potonjim političkim dividendama. Sada se već retko ko seća da su i muslimanski momci, pod rukovodstvom razboritog političara Fikreta Abdića, rame uz rame sa Srbima ratovali za celovitu Jugoslaviju protiv sarajevskih ekstremista i arapsko-turskih mudžahedina…

Možda je upravo sličnost situacije, kada u bosanskom „krivom ogledalu“ sve izgleda slično, ali izrazitije, te zato i strašnije, i primorala pravoslavne žitelje Kazana da se odazovu na poziv srpskih istoveraca koji se širi internetom. Tu se radilo o pomoći u obnovi crkve Pokrova Presvete Bogorodice u Knežici, koju su još ustaše srušile u Drugom svetskom ratu. Preporod crkve je započet još devedesetih, ali još nije završen kako zbog rata, tako i usled ekonomskih prilika nepovoljnih po nepokorni entitet.

Na dan praznika Ulaska Gospodnjeg u Jerusalim, stvaralačka inteligencija Kazana je organizovala dobrotvornu akciju „Srpska Golgota“ radi pomoći crkvi koja se gradi u Knežici, uz blagoslov arhiepiskopa Kazanskog i Tatarstanskog Anastasija.   

U kamernoj sali Saveza kompozitora Tatarstana, koju poznaju mnogi ljubitelji muzike iz Kazana, održan je koncert u kome su učestvovali kako poznati umetnici, tako i mlade zvezde u usponu. Među prvima treba istaći u svojoj zemlji poznatog džez-pijanistu i kompozitora Olega Antohina i nadarenog tatarskog kompozitora etno-konceptualistu Radika Salimova. Ništa manje moćno nastupili su mladi pobednici međunarodnih konkursa pijanista Artjom Abašev, koga s pravom smatraju jednim od najboljih evropskih izvođača Skrjabinovih dela, i ruska Amerikanka, pijanistkinja-virtuoz Anastasija Salomatina -- uprkos kampanji satanizovanja Srba koju vodi rukovodstvo njene zemlje, nadarena devojka je s velikim entuzijazmom podržala akciju podrške bratskom narodu.

Duhovne kompozicije u izvođenju kamernog hora „Preobraženje“ i hora Krestovozdviženskog manastira nisu dozvolile da se zaboravi ni duhovni sadržaj kako samog dana kada je koncert namerno održan, ni povod njegovog organizovanja. Kamerni žičani ansambl pod rukovodstvom Julije Vivat dodao je priredbi potrebnu slovensku notu koja je podsetila ne samo na versku, već i etničku srodnost ruskog i srpskog naroda.

Tokom akcije su prikazani i dokumentarni filmovi o stanju na Kosovu, o tome kako savremeni albanski varvari skrnave drevne pravoslavne svetinje, o genocidu nad srpskim narodom tokom rata u Hrvatskoj.
    
Novinar Aleksej Toporov je pred gledaocima pričao o preduslovima i razvoju savremenog jugoslovenskog konflikta, o dvojnim merilima Zapada i o tome da je srpski narod u suštini glavna žrtva tog krvoprolića koje su izazvale i produbile vodeće velesile. Osnovnu misao koja se čula tokom tog omanjeg predavanja predstavlja zaključak da je krvavo čerečenje Jugoslavije i svesno proganjanje njenog konstitutivnog naroda zapravo generalna proba pred agresiju na Rusiju, koju stvaraoci novog svetskog poretka pripremaju. I premda je u sali sedelo svega sedamdeset ljudi -- što je sasvim malo za milionski grad, ipak je ona bila puna, što za prvu priredbu srpsko-ruskog prijateljstva u Kazanu predstavlja dobar rezultat.

Sredstva koja su prikupljena tokom koncerta predata su Crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u Knežici. Treba istaći posebnu ulogu u tome rukovodioca kompanije „Everest-Turboservis“ Vladimira Karavajeva, koji je u ime svoje organizacije doznačio priličan iznos na račun knežinačke opštine, i u znak zahvalnosti proglašen za ktitora obnavljane crkve.

 Ali, time se priča o međusobnim vezama između Knežice i Kazana nije završila. Ubrzo su se srpska braća obratila žiteljima Kazana s molbom da im se podari ikona Kazanske Bogorodice, da bi pod svoj Nebeski Pokrov uzela njihovu napaćenu zemlju -- tokom drugog svetskog rata su stanovništvo tog kraja većinom poklale ustaše ili je usmrćeno u logoru smrti Jasenovcu.

Tada je, kao i pre, grupa predstavnika stvaralačke inteligencije Kazana naručila izradu ikone kod poznatog majstora-ikonopisca -- supruge Starešine grada Kazana protojereja Aleksija Čubakova Natalije Čubakove, što je i učinjeno. Po rečima same majčice Natalije, posao joj je lako išao, i nalazila se u vedrom stanju duha, što svakako treba smatrati za dobar znak odozgo.
    
I zaista, ikona koju je majstorski naslikala smesta prikiva pogled svojom lepotom i neobičnom izražajnošću. A to je važno, pošto će joj se s molitvama obraćati predstavnici naroda koji prolazi kroz jedno od najtežih razdoblja u svojoj istoriji.

Ikona je uoči Bogojavljenja prispela u Knežicu. Sada Srbi za nju prave ćivot u duborezu i svakog petka služe akatist Presvetoj Bogorodici. Zajedno sa njom, iz Kazana su u Republiku Srpsku dopremljene i malene ikonice s likom Kazanske Bogorodice koje su srpskoj braći podarili članovi Pravoslavne omladinske opštine Udmurtije (grad Iževsk). Ni to nije slučajno, pošto je njen član -- prevodilac Dijana Medvedeva pomagala žiteljima Kazana i Knežice da se bolje međusobno sporazumeju.

Do početka Velikog Posta i do dana koji parohijani srpske crkve u dalekoj Bosni iščekuju, kada će Presvetla Ikona koja je u godinama istorijskih kataklizmi spasavala Rusiju, zauzeti svoje mesto i u njihovoj crkvi, preostalo je sasvim malo. Verujemo da će Bogorodica zaštititi njihovu napaćenu zemlju od mnogobrojnih neprijatelja i zlonamernika. I nadamo se da će se započeta saradnja srpske i ruske zemlje nastaviti.   



  • Izvor
  • Srpska Ru
  • Povezane teme


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.


Ostale novosti iz rubrike »