Podzemni dragulji kriju misteriju

U selu Gornja Jurkovica, 30 kilometara od Gradiške u podnožju planine Kozare, narod od davnina različite misterije povezuje sa još neistraženom pećinom u zaseoku Pećani. Ovde su nekad ulazili samo najhrabriji znatiželjnici, a u poslednjih nekoliko godina za pećinu su se zainteresovali planinari i speleolozi.

Prilaz do ovog podzemnog bisera je težak jer nema puta. Do pećine se dolazi šumom i preko bregova, ali ni to nije prepreka za sve više ljubitelja prirode koji žele da je istraže.
Mnogi veruju da podzemni hodnici kriju čudotvornu moć koja ljudima, kada se ohrabre da uđu u njena nedra, nudi dugovečan i srećan život. Niko ne zna kako i zašto, ali se ovde veruje u to. I nije to jedino zbog čega pećinu pohode Krajišnici još od davnina. Sredinom aprila ove godine, nekoliko Gradištana se zaputilo u istraživanje tajanstvenih hodnika ispletenih u nedogled. Nakon stešnjenog ulaza, otkrili su čudesnu raskoš vajanu vekovima.
"Ovo je sigurno nekada bilo more, pa presušilo, što dokazuju oblici morskih životinja", uveravaju nas posetioci razočarani što se država nije pobrinula da izgradi puteve i omogući turistima da siđu u zemljinu utrobu.
Arheolog amater iz Gornje Jurkovice Milutin Majstorović je rekorder i najveći istraživač pećine.
"Pronašao sam okamenjene oblike morskih životinja. O svemu ovome treba malo ozbiljnije brinuti", uveren je Majstorović.
Geološki, ovaj teren se sastoji od trijanskih dolomita i krečnjaka. To su tri horizonta ukupne dubine 23,5 metara i po karakteristikama pružanja svojih kanala spadaju u sistemski tip speleoloških objekata.
Prvi horizont dugačak je 176 metara, a po raznovrsnosti pećinskog nakita je najinteresantniji. Ima stalaktita, stalagmita, mlečnobelih i sivih saliva, pećinskih stubova, hijeroglifa, pećinskih korala, a na nekoliko mesta su uočljive i veće površine građene od svetlucavog iskričavog kalcita.
Naročito su impozantni masivni pećinski stubovi koji su, tvrde stručnjaci, dokaz da je pećina veoma stara.
"U otkrivanju turističke ponude Kozare i Potkozarja pokrenućemo veliku akciju na uređenju prilaza ovoj pećini i omogućiti da turisti dođu i razgledaju njenu unutrašnjost", kaže direktor Turističke organizacije Gradiška Veljko Jovanović.
U pećini teče hladna voda za koju ljudi pričaju da je lekovita za svaku boljku. Starina Milutin Kovačević tvrdi da je u njoj pronašao i neobičan krst kojeg stalno nosi u džepu, uveren da štiti od zla. U Patrijaršiji u Beogradu su mu rekli da je iz perioda nastanka hrišćanstva.
Mile Petrović, rodom iz Srednje Jurkovice, kaže da niko u ovom kraju nije odrastao, a da se nije "napajao" pričama o pećini, njenim čudima i zagonetkama u mračnim hodnicima.

Skrovište junaka Marka Borkovića

Prema pričanju meštana Turjaka, Jurkovice i okoline u pećini ima i grafita s davno ispisanim nemačkim, italijanskim, jevrejskim i ponekim srpskim imenom. U tursko doba, pećina je bila skrovište hajduka. Jedan od njih, Marko Borković, bio je čuven po prepadima Turaka.
Kada Turci, kaže legenda, opkole celo brdo, on udari s leđa. Zato se i danas jedna manja pećina zove Markova, ali je ona još više zarasla u šumu. Odavde se, kažu stare knjige, prvi put začula pesma: Puče puška s pećine, nesta agi trećine...