Merkel i Oland upoređuju satove

Predstojeći sastanak federalnog kancelara Nemačke Angele Merkel i predsednika Francuske Fransoe Olanda treba da pomogne da se usaglase prilazi realizaciji antirkiznih mera na nivou EU.

Angela Merkel je pozvala Fransoa Olanda u prijatni gradić Luksemburg na jugozapadu Nemačke kako bi se setila događaja od pre 50 godina. Tada, 9. Septembra 1962. godine, francuski predsednik Šarl de Gol obratio se sedam hiljada mladih Nemaca, okupljenim pred tribinama. On je nastupao na nemačkom, bez podsetnika, nazvao je svoje slušoce decom velike nacije koja je u svojoj istoriji vršila velike greške i pozvao ih da otvore novo poglavlje u odnosima dva nedavna neprijatelja.

Ali na sastanku u subotu u prvi plan, razume se, izbijaju problemi današnjice – uoči oktobarskog samita EU, gde se očekuju vatrene diskusije.

Nemci i dalje ostaju glavni oponenti antikriznih planova ECB, ne želeći da njihov novac ode na otkup špekulativnih dužničkih obaveza Grčke, Portugalije, Španije i Italije. Berlin smatra da prvo treba ojačati organizacione i političke osnove jedinstvene Evrope. Angela Merkel je uverena da EU treba realno da uzme pod kontrolu budžetsku politiku Grčke ili Portugalije, a već posle toga da ubrizgava u njihove finansijske sisteme nove desetine milijardi evra. Po oba pitanja stav Francuske je dalek od nemačkih predstava o pravednosti.

Ipak prema paničnim izjavama o predstojećem raspadu zone evra i drugih finansijskih i ekonomskih kataklizmi koje prete Evropi, treba se odnositi sa oprezom, ističe profesor ruske Finansijske akademije Boris Rubcov:

- Uvek je bolje reći da će sve biti loše, nego da će biti dobro. Jer ako događaji zaista počnu da se razvijaju po negativnom scenariju, moći će da se izjavi da su oni predskazani pravilno. U obratnom slučaju uvek će se naši osnove da se prognozre prekori za suvišni optimizam. Ja lično ne verujem previše pesimističkim prognozama na račun raspada zone evra ili nove velike depresije. Ipak to ne spasava EU, između ostalog lidere Nemačke i Francuske, od neophodnosti izrade, i što je najvažnije, realizacije efikasnih antikriznih mehanizama.

Oni jednostavno nemaju drugi izbor nego da uspostave dobre odnose – tako je okarakterisala aktualne odnose lidera Francuske i Nemačke u intervjuu za ARP analitičar Otvorenog univerziteta Berlina Sabin fon Opeln: to nisu blistavi odnosi, ali oni funkcionišu.

Ipak francusko-nemačka saradnja, osim čisto ekonomskog, ima i veliki geopolitički značaj. Upravo Pariz i Berlin su danas realna evropska protivteža za globalne i ne uvek u skladu sa evropskim iteresima planove SAD. Osnovne principe američke politike u pogledu Evrope formulisao je još državni sekretar Henri Kisindžer u govoru Godina Evrope iz 1973. godine. On je smatrao da u osnovi sistema međunarodnih odnosa treba da leži svest da SAD imaju globalne interese da odgovaraju za situaciju u svetu, a američki saveznici imaju pre strogo regionalne intrese, čija okosnica su frncusko-nemački industrijski i finansijski odnosi.

Ugledni francuski istoričar Moris Vais jednom je primetio: Umesto da postane protivteža dolaru, evropska novnačana jednica olakšava amerikanizaciju ekonomije kontinenta. Francusko-nemačka saradnja je lgavni mehanizam suprotstavljanja datoj tendenciji - pri tome ne samo u finansijskom, već i u geopolitičkom pogledu.