Švajcarska u Sibiru

U Sajano-Šušenskom rezervatu će se 2013. godine organizovati prve turističke rute.Trenutno je njena teritorija praktično zatvorena za posetioce - to je teško pristupačna oblast na jugu Sibira, gde se priroda sačuvala u nepromenjenom, divljem obliku. Po živopisnoj okolini i jedinstvenoj klimi, ovo mesto je postalo poznato kao Sibirska Švajcarska."

Dopisnik "Glasa Rusije" je bio svedok jedinstvenog Zemljinog kutka, u okviru konferencijske turneje koju je organizovalo rusko geografsko društvo.

- Stenovite plave planine, mestimično prekrivene tajginim tepihom četinarskog i kedrovog drveća, i jedna od najvećih reka u Sibiru - Jenisej. Ovo je oblast retkih biljaka, životinja i ptica. Ljudi se mogu videti samo u retkim pojasevima. Jedna ili dve male drvenekuće u kojima ljudi žive i rade saradnici rezervata. Njihov zadatak je da sačuvajujedinstvenu prirodnu celinu. Inspektor Leonid Veriasov i njegova supruga Natalija, već više od 15 godina čuvaju područje i kažu da su njihovi glavni neprijatelji lovokradice.

- Ima mnogo slučajeva. Bilo je hapšenja zbog korišćenja ilegalnog oružja i ilegalnog ribolova. Međutim, najviše ima onih koji dolaze da ubijaju divokoze. Sa tim se borimo. Time se bave dobrostojeći ljudi. Oni to rade iz prestiža. Ubijaju i potom prave roštilj.

Mesta su nenaseljena - nema televizije, radija, mobilni telefoni ne rade. Za komunikaciju se koristi radio na udaljenosti od nekoliko desetina kilometara. Zapadni Sibir – devičanski kutak Rusije, koji se veoma razlikuje od drugih regiona. Najveća vrednost je biološka raznovrsnost i živopisnost prirode, kaže direktor Sajano-Šušenskog rezervataGenadij Kiselev.

- Pogledajte samo koliko papkara živi ovde, npr. sibirska divokoza – jedna je od retkih vrsta. Ima mnogo crvenih jelena, srna, divljih svinja. Od zveri - vuk, medved, snežni leopard, ris. Ovo je jedinstveno mesto gde žive na jednom mestu tri najređe vrste divljihmačaka. Sve ovo daje vrednost rezervatu. To je netaknuta priroda, koja bi trebalo da bude sačuvana za buduće generacije cele svetske populacije.

Po prvi put u istoriji rezervata, osnovanog 70-ih godina prošlog veka, na njegovoj teritoriji će biti uspostavljen turistički centar. To je pilot projekat za razvoj ekološkog turizma. Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava je obezbedilo sredstva za izgradnju neophodne infrastrukture. Međutim, misleći o ljudima, ne smemo zaboraviti četvoronožnestanovnike ovih mesta, i sa što većom pažnjom se treba odnositi ka prirodi, kazao jedirektor Rezervata.

- Turizam u rezervatu neće biti masovan. On mora biti vođen u malim grupama. Rute će se praviti tako da ne naškode divljoj prirodi i ne naruše stvorenu klimu.

Već u 2013. godini će prvi posetioci moći poseti jedan od pojaseva. Tu su izgrađeneudobne brvnare. Uskoro će biti napravljena priroda ruta - specijalni put za naučni turizam.Pre toga će se rešiti problem otpada – putevi ne postoje, tako da je verovatno da će biti potrebni posebni rezervoari za skladištenje, koji će se zimi odvoziti na motornim sankama. Prema rečima šefa Sajano-Šušenskog rezervata, u inostranstvu postoji veliko interesovanje za projekt - u Finskoj, Švedskoj, Norveškoj, Kanadi i SAD. Što je i razumljivo – ne postoji nigde tako ogroman rezervata, kao što je ovaj u Rusiji, ističe Genadij Kiselev. Njegovo domaćinstvo zauzima površinu od oko 400 hektara.

"Mi imamo širinu, obim, veličinu - sve što treba. Bili smo u Australiji. Kod njih je jedna planina, koju su uspeli tako "raširiti", takav su PR napravili, da na tu planinu u pustinji u centralnoj Australiji, dolaze ljudi iz čitavog sveta. Tamo su napravili aerodrom i praktično uslužni centar za ogromni broj turista. Za to postoje reklame. To ćeme i mikoristiti da privučemo naše i strane turiste.

"Naš cilj - naglašava direktor – je da edukujemo ljude da imaju drugačiji odnos prema prirodi, da vide kako je krhka i lepa sibirska zemlja." Svako ko poseti Sajano-Šušenskireservat, sigurno će poželeti da dođe opet.