BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Cepter i Mišković u finalu odmeravaju račune i buđelare

Cepter i Mišković u finalu odmeravaju račune i buđelare
13.04.2008. god.

BEOGRAD - Tajkunizacija Srbije, kojom se uglavnom označava trend da sve iole vredne firme u državi kupuje isključivo nekoliko najbogatijih ljudi u zemlji, u poslednjih nekoliko godina toliko je uzela maha da domaćim oligarsima skoro da ponestaje državne imovine koju mogu da dobiju jeftino, pa sve češće jedni drugima prodaju već privatizovane kompanije. Gde je „crvena linija“ preko koje ne mogu, kako je obećao predsednik Srbije Boris Tadić, misleći pri tome da moraju da poštuju zakone da bi dalje napredovali, videće se narednih godina. Ono što je očigledno jeste da do sada nije postojala „rampa“ za Miroslava Miškovića, vlasnika „Delta holdinga“, koji važi za drugog najbogatijeg čoveka Srbije, ali sa najvećim političkim uticajem.

Okosnicu Miškovićeve imperije čine „Maksi“ prodavnice, kojima pripadaju i „Tempo“ i nekada nezavisni „Ce market“ i „Pekabeta“. Ove lance Mišković koristi kao odskočnu dasku za plasman proizvoda ostalih svojih firmi, među kojima su mesna industrija „Juhor“, poljoprivredni kombinat „Sombor“, „Napredak“ iz Stare Pazove, „Jedinstvo“ iz Apatina, pa „Kozara“, „Podunavlje“ i „Topola“, brojne njive, farme i voćnjaci na preko 20.000 hektara, što ga čini jednim od vodećih zemljoposednika u Vojvodini. Ovaj tajkun flašira i vodu „gala“, mesi testenine „danubijus“, fabriku ulja „Sunce“ je prodao, a tvrdi da više nije vlasnik ni „Jafe“ iz Crvenke. U Subotici pravi bicikle, a u Zrenjaninu prašak. Uvozi „niveu“, „najke“, hranu za pse, BMNJ, „fijat“, „lanču“, „hondu“, „reno“, „mini“... Pravi đubrivo. Izdaje novine...

Priznaje da je kupio „Novosti“, ostale ne priznaje, ali upućeni kažu da kontroliše još bar tri lista, a možda i više.

Preko franšize „kosta kofi“, Mišković je postao kafedžija, a preko dila sa „Telekomom“ i mobilni operater u Crnoj Gori. Ulaže ogroman novac u nekretnine, pa gradi hiljade stanova za Univerzijadu, diže novu poslovnu zgradu „Delte“ (staru će da izda), gradi hotel „Interkontinental“, a pre nekoliko dana kupio je „Geneks“ sa starim „Interkontinentalom“ koji će renovirati i „prebrendirati“ u „Kraun plaza“ hotel. Mišković ima i „Luku Beograd“, ne zbog brodova, već zbog prostora. Sa 220 hektara zemljišta u samom srcu Beograda, ovo preduzeće možda je i dragulj u njegovoj kruni. Ali poslednjih dana, kako se zahuktava predizborna kampanja, ministri sve češće posežu za tim draguljem u nadi da će ga iščupati iz te krune i vratiti Beogradu deo ovog preskupog zemljišta koje je Mišković hteo po bagatelnoj ceni.

Vlasnik najveće kompanije u Srbiji ima i veliki „Delta siti“ šoping centar, gradi još veći „Delta planet“ centar, u Crnoj Gori širi „Maksije“, u Bosni „Tropik“ supermarkete, a u Bugarskoj „Pikadili“ lanac. Mišković ima i „Delta Đenerali“ osiguranje, uz to i brokersku kuću, investicione i penzijske fondove. Prodaje odeću „zara“, auto-gume, viljuškare, pravi antifriz, šije trenerke, bavi se hemijom, farmacijom i dezinfekcijom, iznajmljuje ekrane i reklamni prostor, prodaje „Njomen secret“ donji veš, odeću „meks“, „eskada“, „intersport“, peče hleb, sadi jabuke i ukršta svinje. I još mnogo toga.

Ali uz sve to, Mišković nije najbogatiji čovek Srbije.

To je Filip Cepter, kralj šerpi i lonaca, biznismen koji je promenio ime jer ga je staro, Milan Janković, „sputavalo u napredovanju u poslu“. U poređenju sa njegovih 120.000 prodavaca, Miškovićevih 20.000 radnika deluje skromno.

Dok vlasnik „Delte“ tek ove godine prvi put očekuje promet veći od dve milijarde evra, vrednost „Cepter internacionala“ procenjuje se na 3,6 milijardi evra.

Milan Janković u tri zemlje, Nemačkoj, Italiji i Švajcarskoj, ima sedam fabrika. Iz njih robu plasira u 40 država, u kojima je do sad prodao 600.000.000 proizvoda. Iako je „Cepter“ najpoznatiji po čeličnom posuđu vrhunskog kvaliteta i cene, holding se bavi i mnogim drugim poslovima. Tako iz njegovih pogona izlaze luksuzni satovi i penkala, kozmetika, „haj-tek“ usisivači, prečišćivači vazduha i „bioptron“ aparati za terapiju svetlom.

Koristeći se širokom mrežom prodavaca „od vrata do vrata“, ovaj biznismen ušao je i u poslove osiguranja, kako ovde tako i u inostranstvu. Ipak, 2006. godine prodao je 80 odsto „Cepter osiguranja“ u Srbiji austrijskoj „Uniki“ za 16 miliona evra, s tim što u narednim godinama očekuje znatno veći profit od te transakcije. Imao je i banku za koju se bunio kada su govorili da je mala, poseduje „Brodogradilište Beograd“, a odskora je suvlasnik i Industrije motora i traktora. Brodogradilište je kupio zbog 44.000 kvadratnih metara građevinskog zemljišta, a iz istih razloga i fabriku traktora plaćenu 121 milion evra, s kojom je dobio plac od 35 hektara na Novom Beogradu, na kojem će verovatno nići ogromno stambeno naselje.

Cepter je na razna imena pazario i druge firme, između ostalog i „Centrotekstil“, „Jugometal“ i neke restorane i kafane po Srbiji, „Moravu“, „Košutnjak“ i tako dalje. Ima i dobrotvornu fondaciju i kamernu operu „Madlenijanum“ u Zemunu, nazvanu po njegovoj ženi. U većini glavnih prestonica Evrope ima prodajne objekte, a u Rusiji gradi veliki poslovni centar. Poseduje i zgradu u Beogradu, blizu Knez Mihailove ulice. Uprkos svemu tome, jednom je izjavio da poslovi u Srbiji čine samo jedan odsto aktivnosti njegove firme, ali je od tada umnožio poslove.

Cepter nije poznat čovek. Osim u Srbiji, najčešće boravi u Monte Karlu i drži se podalje od medija. Navodno živi mondenski, druži se sa princom Albertom i sponzoriše „Formulu 1“.

U žižu svetske javnosti dospeo je tek kad ga je Džejms Lajon iz Međunarodne krizne grupe optužio da trguje oružjem. Cepter je presavio tabak i podneo tužbe za klevetu sudovima u Americi i Briselu. Magazin Forbs tad ga je nazvao „najvećim proizvođačem lonaca i tiganja za kojeg nikada niste čuli“ i celu aferu pripisao sukobu Ceptera sa Džordžom Sorošem, finansijerom Međunarodne krizne grupe.

Posle Ceptera i Miškovića, na rang-listi srpskih bogataša zjapi velika pukotina iza koje su svi ostali. Među značajnijima je svakako Zoran Drakulić, vlasnik „Ist pointa“ i najveći proizvođač hleba i peciva u Srbiji, u čijem su posedu „Klas“ i „Beogradska pekarska industrija“. U okviru „Ist pointa“, u kojem Drakulić inače ima manjinski udeo, još su i „Žitomlin“, Valjaonica bakra „Sevojno“, ogromni silosi za žito u rumunskoj Konstanci i austrijsko rečno brodarstvo DDSG, koje je „Ist point“ u partnerstvu sa američkim „Templtonom“, Hipo bankom i drugima, kupio za 100 miliona evra i time dobio 250 teretnih brodova. To je prema samom Drakuliću treće po veličini preduzeće te vrste u Evropi i prvo po profitu. Ovaj biznismen, koji se nakratko oprobao i u politici, planira da kupi i Jugoslovensko rečno brodarstvo.

Kako bi investirao u „Novkabel“, Drakulić je prodao Fabriku kablova „Zaječar“, a verovatno najveći tender na kojem, zasada, nije pobedio je onaj za RTB „Bor“. On je na nadmetanju za ovaj rudnik i topionicu bakra stigao treći, ali je pre nekoliko dana pobednik „diskvalifikovan“, posle čega je drugorangirani odmah počeo da ucenjuje Vladu Srbije, pa će i on verovatno ostati bez „Bora“, čime Drakulićeve šanse opet rastu.

Tu je negde i Petar Matić, možda jedini među velikim igračima, kojem su nekretnine trenutno glavna delatnost. U njegov MPC holding nedavno je kao manjinski vlasnik stigla gigantska investiciona kuća „Meril Linč“, privučena brzim razvojem kompanije. MPC je najpoznatiji po tome što je otkupio tržni centar „Ušće“, bivši CK, koji sada iznajmljuje brojnim velikim firmama, a najvećim delom Hipo banci. Odmah do „Ušća“ Matić gradi još jedan takav oblakoder u kojem će, osim poslovnog prostora, verovatno biti smešten i luksuzni hotel, dok će se između ova dva tornja nalaziti veliki šoping mol.

MPC holding je bio i najveći distributer igračaka u Srbiji, uključujući „Matelove“ i „Lego“ proizvode, ali je taj deo posla prodat hrvatskoj „Magmi“. I Matić je isprobao recept svojih prethodnika, pa je kupio fabriku čarapa „Partizanka“ i na njenoj lokaciji podigao luksuzno stambeno naselje Oaza. Jedan od njegovih najboljih poteza je i kupovina BIGZ-a za samo 330 miliona dinara, čija će zgrada kod Beogradskog sajma najverovatnije postati hotel.

KRALJ ŠEĆERA I ŽITA

Među srpskim tajkunima ima i onih koji iz više razloga sve manje žive u Srbiji. Među njima možda je najznačajniji Miodrag Kostić, vlasnik novosadskog preduzeća „MK komerc“. Naime, iako i dalje poseduje i obrađuje preko 20.000 hektara u Vojvodini, „srpski kralj šećera“ preselio je deo biznisa u Ukrajinu, s namerom da u toj zemlji postane kralj žita. Posao sa šećerom u Srbiji prodao je „Nordcukeru“, pošto je u već slavnoj transakciji tri šećerane dobio za devet evra, pa sada namerava da zakupi više od 100.000 hektara u Ukrajini i da tamo gaji pšenicu, uljanu i šećernu repu i ostale kulture i da između ostalog pravi i etanol. Kao glavni razlog povlačenja iz Srbije, Kostić je naveo odnos vlasti prema ulagačima i to što se na krupne zemljoposednike u Srbiji ne gleda blagonaklono.

IZBEGAVA DRŽAVU

Treba pomenuti i Predraga Rankovića Peconija, čoveka koji najviše voli da svoja preduzeća kupuje od drugih biznismena, a manje od države. Njegova glavna kompanija je „Invej“, a uz nju kontroliše i fabrike ulja „Vital“ i „Sunce“, Industriju hleba „Pančevo“, zatim vinariju „Rubin“, pa kućnu hemiju „Albus“, firme „Ratar“, „Milan Blagojević“, zatim „Luku Pančevo“, fabriku duvana „Monus“ i ugostiteljsko preduzeće „Stari grad“, preko kojeg je došao do restorana „London“, „Donji grad“, „Zlatni bokal“, „Tašmajdan“, „Dva bela goluba“, „Tri šešira“ do poslastičarnice „Kod konja“ i hotela „Kasina“ i „Park“.

KARIĆ IZBEGAO U RUSIJU

Nekadašnji veliki igrač Bogoljub Karić, propali suvlasnik „Mobtela“, pobegao je u Rusiju da ne bi završio u zatvoru i više se ne pojavljuje čak ni na video-bimu. Prema pričama upućenih, od Martina Šlafa, prethodnice „Mobilkoma“, možda je uspeo da dobije stotinak miliona evra za svoj nedefinisani udeo u ovom operateru i sada je taj novac praktično sve što je ostalo od njegove imperije. Njegova partija, Pokret snaga Srbije, urušila se brzinom stanjivanja njegovog novčanika. Time je Karić, nesvesno i sigurno neželjeno, postao glavna lekcija ostalim tajkunima - njihova moć isparava onog trenutka kada političari više ne žele da uzmu njihov novac.



  • Izvor
  • Glas javnosti
  • Povezane teme


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.


Ostale novosti iz rubrike »