Auspuh i dimnjak opasniji od nuklearke

BEOGRAD - Aerozagađenje u naseljima Altina i Zemun polje, nakon požara koji je prošle nedelje izbio u magacinu pesticida u fabrici „Galenika Fitofarmacija“, uznemirilo je javnost ne samo u Beogradu, već u celoj zemlji. Nakon incidenta 29 osoba je hospitalizovano, a prema rečima stručnjaka za javno zdravlje, sreća je da je toga dana vetar razneo toksične i smrtonosne materije.

Fabrika je privremeno zatvorena, a očekuje se da Republička inspekcija za zaštitu životne sredine podnese krivične prijave protiv odgovornih lica zbog zagađenja i izazivanja opšte opasnosti.

Dragana Bosiljčić, načelnik Odeljenja za postupanje u udesima Ministarstva za zaštitu životne sredine, kaže da je dužnost firmi koje u toku obavljanja delatnosti koriste opasne materije da urade plan zaštite od hemijskog udesa, koji kontroliše Inspekcija za zaštitu životne sredine. U „Fitofarmaciji“ su imali elaborat o proceni opasnosti od hemijskih udesa, što očito nije bilo od presudne pomoći.

Sva mudrost je u upravljanju rizikom

- Eksplozivne, otrovne, radioaktivne materije, koje nose u sebi karakteristiku opasnosti, mogu ugroziti zdravlje ljudi, tako da firme koje rade sa njima moraju sastaviti elaborate o merama pripravnosti, prevencije i upravljanja rizikom, da bi se verovatnoća nastajanja udesa svela na najmanju meru - objašnjava Bosiljčićeva. Ona ističe da neko preduzeće može da posluje na određenoj lokaciji samo ukoliko se zaključi da može upravljati sa rizikom koji nosi obavljanje te delatnosti.
Bosiljčićeva tvrdi da u našoj zemlji nema velikih fabrika čijim rizikom ne može da se upravlja.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje, među najveće industrijske zagađivače u Srbiji spadaju Rafinerija nafte u Pančevu i Novom Sadu, cementare u Kosjeriću, Beočinu i Popovcu, Hemijski kombinati u Pančevu, Kruševcu, Šapcu i Smederevu.
Dr Mirjana Tasić iz Instituta za fiziku naglašava da industrijska postrojenja treba da vode računa o programima ekološke modernizacije odnosno o uspostavljanju individualnog sistema kontrole uticaja na okruženje.

- Fabrike treba da prate razvoj novih tehnologija, da donose tehnološke mera za saniranje svih izvora zagađenja, kao i da redovno obnavljaju postrojenja. Neophodni su stalni remonti, kontrola i rekonstrukcija elektrofiltera, kojima se emisija prašine kroz dimne gasove svodi na granice propisane evropskim normama - ukazuje Tasićeva.

Ona navodi da su primarne zagađujuće materije u vazduhu ozon, sumpordioksid, azotdioksid, kao i čestični materijali, a uzrokuju ih proces industrijalizacije i sve veća naseljenost.

- Monitoring najvažnijih zagađujućih materija se danas obavlja u Beogradu na nekoliko izabranih lokacija od strane institucija kao što su Gradski zavod za zaštitu zdravlja, Hidrometeorološki zavod Srbije i Institut za javno zdravlje - navodi Tasićeva.

Miroslav Nikčević, bivši direktor Direkcije za zaštitu životne sredine, tvrdi da u Srbiji nismo toliko ugroženi industrijom, koliko individualnim ložištima i izduvnim gasovima u saobraćaju. Zagađujuće materije dospevaju u vazduh kako putem emisije izduvnih gasova i čestica tako i emisijom koja nastaje kao posledica kočenja i abrazije površinskih slojeva puteva.
- Delovi Beograda kao što su Savski venac i 29. novembar su, zbog saobraćaja, zagađeniji nego Pančevo. Možete da kaznite firmu zagađivača, ali teže je boriti se protiv saobraćaja. Pre nekoliko godina doneli smo odluku da automobili starijih tipova motora treba da plaćaju ekološku taksu, ali postoji politički problem, jer se tvrdi da bi to značilo da „sirotinja nema prava da vozi“- upozorava Nikčević. On navodi da su dramatične situacije aerozagađenja i u Valjevu i Užicu, zbog loženja uglja, ali i geografskog položaja i reljefa. Po njemu, jedno od rešenja je i gasifikacija.

- Ne zalažem se za drastične kazne koje će ugasiti firme i ljude ostaviti bez posla, a smatram da su naši propisi usklađeni sa onima iz EU. Republička inspekcija za zaštitu životne sredine dobro radi svoj posao, ali dobar deo nadležnosti je na pokrajinskom i lokalnom nivou. Ne može se njima natovariti sva odgovornost, mora postojati sistemsko rešenje problema-rekao je Nikčević. On je naglasio da je, i pored Petrohemije, u Beogradu vrlo često mnogo veća koncentracija benzena, nego u Pančevu, a ova kancerogena materija izaziva maligna oboljenja i ima štetno dejstvo na organe koji stvaraju krv.

Propisi drumom, praksa šumom
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da su opasni i aerosoli, ugljen-monoksid, olovo, kao i isparljiva organska jedinjenja.
- Visoke koncentracije otrovnih materija u vazduhu mogu da formiraju smog i kisele kiše, izazovu respiratorne i druge zdravstvene probleme, oštete ozonski omotač i utiču na klimatske promene - upozorava dr Tasić.
Slavica Lekić, načelnik Odeljenja za zaštitu životne sredine od zagađivanja nadležnog ministarstva, smatra da su ekološki najugroženiji gradovi u Srbiji Bor, Pančevo i Obrenovac.
Zakon o zaštiti životne sredine iz 2004. godine predviđa da investitori pre početka gradnje fabrika moraju dobiti ekološke dozvole, međutim država je u toj stvari dozvolila grejs period do 2015. godine. Trenutno u Srbiji postoji 242 firme koje su potencijalni zagađivači, a nemaju ekološku dozvolu.

- Republička inspekcija za zaštitu životne sredine prioritetno kontroliše upravo firme bez ekološke dozvole, a firme su u obavezi da primenjuju sve propise - kaže Lekićeva, ističući da Ministarstvo zaštite životne sredine podnosi prijave kada se zagadi voda, vazduh ili zemljište.

Jasmina Knežević, iz Odeljenja za kvalitet vazduha Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije upozorava da skoro sve supstance u određenoj koncentraciji mogu biti opasne po zdravlje, a bitno je i koliko dugo su ljudi izloženi njihovom dejstvu.

- Ako su nuklearne centrale dozvoljene, a akcidenti koji mogu nastati su kontinentalnih razmera, znači da ništa nije zabranjeno, ali akcenat stavljam na merama koje se sprovode da bi se nesreće sprečile - kaže Kneževićeva. Ona ističe da fabrike moraju sprovoditi stroge, detaljno propisane mere, a koje država propisuje, nadzire i kontroliše.

NE ZNA SE KO UKLJUČUJE SIRENE

Pošto se posle eksplozije u fabrici „Galenika Fitofarmacija“ nisu oglasile gradske sirene za uzbunu, Saša Dragin, ministar za zaštitu životne sredine, zatražio je od države da precizira kada i kako se daju upozorenja građanima. Prema važećem zakonu stanje ugroženosti proglašava Ministarstvo, organ autonomne pokrajine ili jedinica lokalne samouprave, a u najvećim havarijama to čini vlada.

NAJVEĆIH 13 ZAGAĐIVAČA

Među najveće industrijske zagađivače u Srbiji su: rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, cementare „Kosjerić“, „Beočin“ i „Novi Popovac“, hemijski kombinati „Petrohemija“ i „Azotara“ u Pančevu, kao i kombinati u Kruševcu, Šapcu i Smederevu, termoelektrane „Nikola Tesla“ u Obrenovcu, „Kolubara“ i „Kostolac“.

DO ŠEST GODINA ZATVORA

Zakonom su propisane kazne od 150 hiljada dinara do tri miliona dinara za one koji pri upravljanju opasnim materijama ne preduzimaju neophodne sigurnosne mere, kao i one koji ne izrade procenu opasnosti od udesa.
Za ozbiljnije ekološke prekršaje predviđene su i krivične kazne u trajanju od pet meseci do šest godina zatvora.