Intervju sa Vladimirom Putinom

RT: Mi ćemo pratiti razvoj situacije tamo ... Pričali smo o nekim problemima sa kojima se suočava Rusija, jedan od  problema sa kojima se suočava Rusija je trgovina drogom, uvoz droge iz Avganistana. To se povećalo od kada je NATO došao, pre jednu deceniju, rok za trupe da se povuku je 2014, šta onda. Da li Rusija imaj bilo kakvu nadu da može da ograniči ovaj ogromni  problem sa drogom?

VP: Do sada se to nije rešilo. Stalno smo angažovani u dijalogu sa našim partnerima, uključujući i one nacije koje imaju trupe raspoređene u Avganistanu. A ipak, situacija se nije popravila - umesto toga, ona je pogoršana. Količina droge proizvedene u Avganistanu je porasla za 60 odsto u poslednjih godinu dana. Uzgred, nisam siguran u tačne podatke, ali oko 90 odsto heroina, koji se prodaje u Velikoj Britaniji, dolazi iz Avganistana. Ovo je zajednički izazov i zajednička pretnja za nas. Za Rusiju je to vrlo ozbiljna pretnja našoj nacionalnoj bezbednosti, što nije preterivanje. Više od 20 odsto od ukupnog prometa droge koja dolazi iz Avganistana se nalazi na tržištu Rusije. To je prošle godine činilo 70 tona heroina i oko 56 tona sirovog opijuma, što je ogroman iznos, i to se definitivno kvalifikuje kao pretnja našoj nacionalnoj bezbednosti. 

RT: Da li možete objasniti našim gledaocima šta je korelacija, zašto se ovaj problem povećao kada su NATO trupe bile tamo? Da li postoji neka veza? Zašto se to događalo?

VP: Postoji očigledna veza. Neću iznositi  nekakve krivične šeme sada, ali ni jedna nacija, koja trenutno ima svoje trupe u Avganistanu, ne žele da pogorša stvari na svoju štetu, boreći se protiv droge u Avganistanu, jer je droga avganistanski način zarade za život. Devet odsto BDP-a te zemlje dolazi iz trgovine drogom. Ako želite da zamenite ovaj procenat, moraćete da platite - ali niko to ne želi. I nigde nećete stići sa običnim izjavama o tome kako planirate  da nadoknadite taj prihod od droge sa nekim drugim vrstama prihoda. Razgovor nije dovoljan – potrebna vam je suštinska ekonomska politika i finansijska pomoć. Niko izgleda nije voljan  da to obezbedi, za početak. A niko ne želi sebi da komplikuje stvari,  tako što će preuzeti trgovinu drogom, jer ako tim ljudima oduzmete  prihode od droge, efikasno ih primoravate da gladuju, a to znači da stvarate još više neprijatelja u Avganistanu: ako idete na drogu, ljudi će ići na vas. To se sve svodi na to. Droga je tesno povezana sa terorizmom i organizovanim kriminalom, ali to je nešto što svako već zna. Svako zna da se prihodi od droge delom koriste za finansiranje terorizma. Ali čak ni ova svest i shvatanje da je Evropu zapljusnula droga proizvedena u  Avganistanu, nije dovoljno da podstakne naše partnere da se ozbiljno pozabave ovim pitanjem. I to je veoma tužno.

RT: Poslednje pitanje za Vas, gospodine Predsedniče. Uskoro ćete govoriti o novcu i finansijama na predstojećem samitu APEK-a na koji idete. Gledajući na svetsku ekonomiju sa vaše tačke gledišta, mislite li da idemo ka drugoj globalnoj recesiji i ako je tako, da li je Rusija, jednako spremna kao i prošli put da je odbije.  To je prilično dobro uradila prošli put, ali  da li je tako dobro spremna ovaj put?

VP: Mislim da smo se još bolje pripremili, jer smo već doživeli prvi talas krize, i mi znamo šta treba da se uradi po tom pitanju i kako. I mi imamo instrumente za upravljanje krizama. Štaviše, prethodnoj ruskoj vladi sam dao zadatak  još prošle godine, da sa unapređenim, i već oprobanim i testiranim instrumentima, izrade nove zakone i prilagode naše propise. Mi smo tražili da parlament dodeli 200 milijardi rubalja rezervnom  fondu vlade - i parlament se saglasio. Dakle, mi smo generalno opremljene za upravljanje krizom. Povrh toga, kao što znate, mi smo uživali prilično snažan ekonomski rast, uz stopu od 4,2 odsto, koja je visoka među najvećim svetskim ekonomijama, pored Kine i Indije. Prosečna stopa rasta evrozone je iznosila 3,9 odsto, dok je naša bila 4,2. Uzgred, i Međunarodni monetarni fond i Svetska banka evrozoni predviđaju negativan rast od minus 0,3 odsto za narednu godinu. Ove godine i dalje računamo na pozitivan rast u rasponu između 4 i 5 odsto. To je upravo razlog što će Rusija, čak i ako se suoči sa ekonomskim teškoćama, pri ruci imati dosta instrumenata da se nosi sa izazovom.

Pojačali smo naše zlatne i devizne rezerve, vrativši ih skoro na nivo od pre krize. Trenutno smo treći u svetu, pored Kine i Japana, sa više od 500 milijardi dolara u zlatnim i deviznim rezervama. Paralelno sa tim, Vlada obnavlja svoje rezerve. Imamo dva vladina rezervna fonda: 80 milijardi dolara vredan Fond nacionalnog blagostanja i Rezervnog fonda sa oko 60 milijardi dolara, kako bi finansirali budžetski deficit, u slučaju recesije. Ali za sada, nemamo deficit: sledeće godine budžet beleži blagi suficit. Naši stope nezaposlenosti su najniže moguće. Dok prosečna stopa nezaposlenosti u evrozoni iznosi 11,2 i dostiže 25-26 odsto u ekonomijama, kao što je španska, od čega se 70 odsto odnosi na mlade, mi smo  održali stopu nezaposlenosti od 5,1 odsto, što je čak ispod indeksa od pre krize. Ali to nas ne čini nemarnim i samozadovoljnim. Mi smo potpuno svesni da je lukavi aspekt globalne privrede nepredvidljivost, i skoro nikada ne možete biti sigurni gde će se sledeće pojaviti najveći izazovi i pretnje. To je razlog zašto pažljivo pratimo šta se dešava u susednim ekonomijama i ekonomijama naših partnera.

Želimo im uspeh, i mi smo iskreno spremni da im pomogne kao dobri partneri. Jer, bilo kakva ekonomska nezgoda u evrozoni, na primer, će prouzrokovati bolne posledice po nas. Evrozona je naše glavno tržište prodaje. Ukoliko se skupi, naša sopstvena proizvodnja će se odmah smanjiti.  Dakle, naš interes je da evrozona preživi i da se ekonomije naših  glavnih partnera vrati na pravi kolosek. Nama je potrebno da vodeće evropske ekonomije, kao što su Nemačka, Francuska i Britanija, budu u dobrom stanju. To je nešto što ćemo uvek držati na oku. I ovo će biti primarna tema za diskusiju na samitu APEK-a u Vladivostoku.

RT: Želimo Vam sve najbolje. Predsedniče Vladimire Putin, hvala Vam na razgovoru sa RT.

VP: : Hvala Vama.

POČETAK UINTERVJUA

Prevod: S. D. S.