Intervju sa Vladimirom Putinom

 

Pre svega, ono o čemu bih želeo da razgovaramo je dolazeći samit APEK. Uskoro ćete ići tamo - u Vladivostok, jer je to prvi put da se u Rusiji održava takav prestižan događaj. Ali, tu se uvek nameće pitanje - šta se zapravo postiže na ovim skupovima, skupovima kao što je ovaj, ili poput G8, G20?

 

Iako APEK ima prvenstveno ekonomski karakter, takođe je uključeno i dosta politike. I naravno,  mnogo ključnih igrača, uključujući i Vas, uključujući i Ameriku, dosta ključnih igrača nije saglasno o nekim veoma ključnim pitanjima. Mislim na Siriju, mislim na protivraketnu odbranu, mislim na Iran. Da li postoji opasnost da politika uguši, stane na put, velikim ekonomskim poslovima za koje se ti isti ključni igrači nadaju  da će ih potpisati na ovom samitu, ili bar pričati o potpisivanju?

 

Vladimir Putin: To ​​je tačno. Ali, u stvari - i upravo ste sami rekli - APEK je prvobitno zamišljen kao forum za diskusiju o ekonomskim pitanjima. I, kao zemlja domaćin ovogodišnjeg samita, takođe nameravamo da se fokusiramo na ekonomske i socio-ekonomske izazove.

 

APEK je prvobitno osnovan sa krajnjim ciljem liberalizacije globalne ekonomije. I mi nameravamo da to bude ključno pitanje na dnevnom redu u Vladivostoku.

 

Kada sam pozvao naše kolege, pre pet godina, da se nađemo na ovom forumu, posebno u Ruskoj Federaciji, moj razlog je bio da se prizna značaj ove oblasti za Rusiju, s obzirom da se dve trećine teritorije Rusije nalaze u Aziji, a ipak veći deo naše spoljne trgovine - više od 50 odsto - je sa Evropom, dok Azija čini samo 24 odsto. U međuvremenu, Azija se razvija brzo i intenzivno. Vi i ja to znamo, i svi to znaju. Dakle, mi planiramo da se prvenstveno usredsredimo na ekonomske izazove, transport, globalnu bezbednost hrane i zadatak liberalizacije globalne ekonomije. Dobro je poznata činjenica da je poslednjih godina zabeležen dramatičan porast broja ljudi koji su pogođeni glađu, koji je porastao za 200 miliona. To znači da 1 milijarda ljudi širom sveta trenutno pati od nedostatka hrane, ili gladi. Verujem da je ovo problem koji će biti u fokusu, zajedno sa brojnim drugim izazovima koji su veoma osetljivi i značajni za milione ljudi.

 

Što se tiče Sirije i drugih žarišta - pitanja koja su trenutno u centru pažnje - svakako ćemo im se posvetiti u našim raspravama na forumu, u bilateralnim razgovorima, ili na drugi način. Neće biti zanemareni.

 

RT: Da li mislite da bi ipak trebalo da bude više praktičnih rezultata? Da li su ti događaji, kao što je APEK, malo previše tok-šou?

 

VP: Znate, nedavno sam prisustvovao sastanku G20 u Meksiku. Po pravilu, takvi sastanci su unapred pripremljeni i o njima unapred razgovaraju naši saradnici, ministri i visoki stručnjaci, pa ipak postoje određena pitanja na koje se fokusiraju šefovi država koji su prisutni. A u stvari, to je tako bilo u Meksiku. Bio sam veoma zainteresovan da pratim diskusije i slušam suprotstavljena mišljenja, i ja sam učestvovao u nekim od tih diskusija. Mislim da će na forumu koji sledi biti  isto tako mnogo debata. Ali, to je samo kroz takav vid pomnog, napornog rada - iz godine u godinu, iz kvartala u kvartal, ako ne i iz dana u dan, ako mi oprostite na mom birokratskom jeziku - da na kraju možemo doći do prihvatljivih rešenja za osetljiva pitanja, kao što je, recimo, liberalizacija trgovine. Jer, ovo je pitanje koje utiče na milione ljudi. Znate,  pitanja o kojima se raspravlja u okviru Svetske trgovinske organizacije, kao i dolazećeg samita APEK-a su toliko neizmerno važna za nas, delom zbog toga što je Rusija sada punopravni član STO. Takođe smo uspostavili Carinsku uniju i Zajednički ekonomski prostor na post-sovjetskoj teritoriji, zajedno sa Belorusijom i Kazahstanom. A,  dijalog je veoma važan za nas, tako da našim partnerima možemo objasniti i pomoći im da shvate koliko ovaj vid udruživanja u post-sovjetskoj zoni  može biti koristan  i od pomoći. Posebno, jer su pokretačke snage koje sam pomenuo,  utemeljene na osnovu principa STO.

 

RT: Hvala na objašnjenju. Vratićemo se na APEK malo kasnije, ali dotakli ste se još jedne velike teme o kojoj se mnogo piše, užasni događaji koji su se odvijali u Siriji tokom poslednjih 18 meseci. Stav Rusije je bio nepokolebljiv svo vreme. Rekli ste da ne bi trebalo da postoji strana intervencija i da bi sirijski narod trebalo da bude taj koji odlučuje i da se to treba uraditi kroz diplomatiju. To je odlična ideja, ali iz dana u dan se gube nevini životi na obe strane. Da li je vreme za nešto više od razgovora? Da li Rusija možda sada treba da preispita svoje stavove?

 

VP: Kako to da je Rusija jedina od  koji se očekuje da preispita svoj stav? Zar ne mislite da naše kolege u pregovorima, takođe, treba da preispitaju svoje stavove? Jer, ako se osvrnemo na događaje u poslednjih nekoliko godina, videćemo da dosta inicijativa naših partnera nisu završene baš onako kako se nameravalo.

 

Uzmite primere brojnih zemalja koje su nošene eskalirajućim unutrašnjim sukobima. SAD i njeni saveznici su otišli u Avganistan, a sada svi oni samo razmišljaju o tome kako da izađu iz Avganistana. Ako nešto treba staviti na dnevni red, to je pitanje pomoći u povlačenju njihovih snaga i opreme iz Avganistana preko naših tranzitnih pravaca. 

 

Da li ste sigurni da će situacija tamo biti stabilna u narednim decenijama koje dolaze? Za sada, niko nije siguran u to.

 

I pogledajte šta se dešava u arapskim zemljama. Bilo je značajnih dešavanja u Egiptu, Libiji, Tunisu, Jemenu, itd.  Da li biste rekli da su red i prosperitet potpuno obezbeđeni ovim narodima? I šta se dešava u Iraku? 

 

U Libiji i dalje besne oružani sukobi među različitim plemenima. Neću ni spomenuti način na koji je zemlja promenila svoj režim: to je posebna tema. Ono što nas brine, i želim još jednom  to da naglasim, je trenutni rat u Siriji. Ali, u isto vreme, mi smo jednako zabrinuti zbog mogućih posledica određenih odluka, ukoliko se one preduzmu.

 

Po našem mišljenju, najvažniji zadatak danas je okončanje nasilja. Mi moramo pozvati sve zaraćene strane, uključujući vladu i takozvane pobunjenike, oružanu opoziciju, da sednu za pregovarački sto i odluče o budućnosti, koja bi svima u Siriji garantovala sigurnost. Tek onda treba da pređu na neke praktične mere u vezi budućeg upravljačkog sistema države. Mi shvatamo da ovoj zemlji treba promena, ali to ne znači da promena treba da dođe sa krvoprolićem.

 

RT: S obzirom na činjenice koje se odnose na Siriju, a koje vidite na stolu sada, šta je sledeći korak? Šta Vi mislite da će se realno sledeće desiti?

 

VP: Rekli smo našim partnerima da  želimo da sednemo zajedno za pregovarački sto u Ženevi. A kad smo seli, zajedno smo skicirali smernice za dalju akciju, koja bi pomogla da se donese mir Siriji i usmerila dešavanja ka konstruktivnijem putu. Dobili smo skoro jednoglasnu podršku i podelili rezultate razgovora sa sirijskom vladom. Ali, onda su pobunjenici zapravo odbili da priznaju te odluke, a mnoge pregovaračke strana su se takođe tiho povukle. 

 

Verujem da, prva stvar koju treba uraditi,  je zaustaviti isporuku oružja u ratnu zonu, a što još uvek traje. Trebalo bi da prestanemo pokušavati da namećemo neprihvatljiva rešenja na obe strane, jer je to ćorsokak. To je ono što treba da uradimo. To je tako jednostavno.

 

Srećom, generalno imamo prijateljske odnose sa arapskim svetom, ali bismo želeli da ostanemo daleko od islamskog sektaškog sukoba, ili se mešamo u obračune u koje su uključeni suniti, šiiti, alavi  i tako dalje. Svakoga tretiramo sa jednakim poštovanjem. Takođe se dobro slažemo sa Saudijskom Arabijom i drugim zemljama; ja sam razvio topli lični odnos sa čuvarima dve islamske svetinje. Jedini i osnovni motiv iza našeg stava je želja da se stvori povoljan ambijent da se situacija pozitivno razvija u narednim godinama.

 

RT: Kakva su Vaša razmišljanja o Ujedinjenim nacijama i načinu na koji su  Ujedinjene nacije reagovale, naročito u Siriji. Bilo je kritika da nisu uspele da održe jedinstveni stav i da su postale više kao marionetska organizacija. Da li delite to mišljenje?

 

VP: Sasvim suprotno, rekao bih. Moj stav po tom pitanju je apsolutno suprotan od onoga što ste upravo rekli.  Da su se Ujedinjene nacije i Savet bezbednosti zaista pretvorili u puko sredstvo za rutinsko odobravanje bilo koje od država članica, oni bi prestali da postoje, baš kao što se to desilo sa Ligom naroda. Ali realnost je da su Savet bezbednosti i UN stvoreni da budu sredstvo za kompromis. Težnja da se to ostvari je dug i složen proces, i samo težak rad nam može doneti plodove.

 

RT: Gospodine Predsedniče, želeo bih da Vam postavim jedno drugo pitanje - veliki broj zapadnih i arapskih zemalja su tajno podržavale Slobodnu sirijsku vojsku (FSA) - i zaista, neki od njih to sada rade otvoreno. Naravno, stvar je u tome što se sumnja da FSA, u svoje redove, angažuje poznate borce Al Kaide. Dakle, preokret u ovoj priči jeste da dosta zemalja u stvari sponzoriše terorizam, evo na primer u Siriji, zemalja koje su i same patile od strašnog terorizma. Da li je to dobra procena?

 

VP: Znate, kada neko želi da dođe do kraja za koji smatra da je optimalan, iskoristiće sva sredstva. Po pravilu, oni će pokušati i uradiće to milom ili silom - i retko kad misliti na posledice. To je bio slučaj tokom rata u Avganistanu, kada je Sovjetski Savez izvršio invaziju 1979. U to vreme, naši sadašnji partneri su podržali pobunjenički pokret i u suštini prouzrokovali Al Kaidu, koja se kasnije osvetila SAD-u.

 

Danas neki žele da koriste vojnike iz Al Kaide, ili neke druge organizacije sa jednakim  radikalnim stavovima, da ostvare svoje ciljeve u Siriji. Ova politika je opasna i vrlo kratkovida.  U tom slučaju, trebalo bi otključati Gvantanamo, naoružati sve njegove zatvorenike i dovesti ih  u Siriju da se bore - to je praktično ista vrsta ljudi. Ali, ono što treba imati u vidu je da će se jednog dana ti ljudi osvetiti svojim bivšim  zarobljivačima. S druge strane, ti isti ljudi treba da imaju u vidu da će na kraju završiti u nekom novom zatvoru, veoma nalik onom nedaleko od kubanske obale. 

 

Želeo bih da naglasim da je ova politika vrlo kratkovida i prepuna teških posledica.

 

RT: Ja bih da ovo sada malo proširimo, malo dalje od Sirije. Dotakli ste se Sirije. Sirija je u sred građanskog rata, gledamo sukobe u Bahreinu i Saudijskoj Arabiji. Stvari su malo mirnije u Egiptu, Libiji i Tunisu, kako ste malopre spomenuli. Ali, držati se podalje od svega toga, svih nevolja koje smo videli na Bliskom istoku, svih previranja tamo – da li je to uopšte dobro ili loše, kako sada stoji taj region?

 

VP: O tome možemo razgovarati do u sitne sate i još uvek ne bi imali dovoljno vremena. Za mene je jasno da ovi događaji imaju istorijsku logiku. Lideri ovih zemalja su očigledno prevideli potrebu za promenom i propustili tekuće trendove u zemlji i inostranstvu, tako da su propustili da provedu reforme koje bi spasile dan. Svi ovi događaji prosto logično proizilaze iz ove pozadine.  Da li je ovo blagoslov ili prokletstvo, sa mnogim negativnim implikacijama, sada je suviše rano da se kaže. U svakom slučaju, nedostatak civilizovanog pristupa, visok nivo nasilja, su do sada stajali na putu bilo kakvih održivih političkih struktura, koje bi pomogle u rešavanju ekonomskih i socijalnih problema u društvima pogođenim tim događajima. To je ono što izaziva mnogo zabrinutosti za budućnost. Zato ljudi u ovim zemljama, kojima je bilo dosta svog prethodnog režima, jasno očekuju od novih vlasti da počnu odgovorno rešavati njihove socijalne i ekonomske problema. Ali bez političke stabilnosti, ovi problemi ne mogu biti rešeni. 

 

RT: Da pređemo sada na Sjedinjene Američke Države, predstojeće izbore tamo, kojima se svi mnogo radujemo. Naravno, Barak Obama je,  tokom poslednje 4 godine, odlučno resetovao dugme  sa Rusijom, ali bilo je i uspona i padova, i još uvek postoji taj odbrambeni raketni štit  koji Rusiji zadaje glavobolju u Istočnoj Evropi. Ako Obama osvoji drugi mandat, šta je to što će  definisati sledeće poglavlje u  odnosima između Rusije i Amerike, i da li je to poglavlje sa kojim možete da uradite posao?

 

VP: Verujem da su tokom protekle četiri godine predsednici Obama i Medvedev napravili veliki napredak u jačanju rusko-američkih odnosa. Potpisali smo novi START sporazum. Podržana od strane SAD-a, Rusija je postala punopravni član Svetske trgovinske organizacije. Bilo je više razloga da budemo optimistični po pitanju naših bilateralnih odnosa: naša ojačana saradnja u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala, u neširenju oružja za masovno uništenje i drugo. Drugim rečima, mi smo akumulirali dosta pozitivnog iskustva.

 

Ali pitanje koje ste pomenuli - američki antiraketni odbrambeni sistem - je sigurno jedno od ključnih pitanja na današnjem dnevnom redu, jer uključuje vitalne interese Rusije. Naučnici i stručnjaci shvataju da jednostrano rešenje neće povećati globalnu stabilnost. U suštini, namera je da se naruši strateški balans, što je veoma opasno, jer će svaka strana uvek nastojati da održi svoje odbrambene sposobnosti, a cela stvar bi mogla jednostavno aktivirati trku u naoružanju. Da li je moguće da se pronađe rešenje za problem ako predsednik Obama bude ponovo izabran za drugi mandat? U principu, da, jeste. Ali ovde se ne radi samo o predsedniku Obami. Koliko ja znam, njegova želja da se pronađe rešenje je sasvim iskrena.

 

Sreli smo se nedavno na marginama samita G20 u Los Kabosu, u Meksiku, gde smo imali priliku da razgovaramo. I mada smo uglavnom razgovarili o Siriji, imao sam priliku da osetim raspoloženje mog kolege. Moj osećaj je da je on iskren čovek i da on iskreno želi da implementira pozitivne promene. Ali, može li on to da uradi, hoće li mu dozvoliti? Mislim, postoji i vojni lobi, i Stejt department, koji je prilično konzervativan. Usput, prilično je sličan Ministarstvu spoljnih poslova Rusije. Njima rukovodi veliki  broj profesionalnih klanova, koji tamo rade već decenijama. Stvar je u tome da, u cilju rešavanja problema protivraketne odbrane, obe strane treba da prihvate kao aksiom 'da, mi smo pouzdani partneri i saveznici jedni drugima'. Zamislimo na sekund da imamo rešenje - to znači da ćemo od sada zajednički procenjivati raketne pretnje i zajedno kontrolisati ovaj sistem odbrane. To je veoma osetljivo područje nacionalne odbrane. Nisam siguran da su naši partneri spremni na ovaj vid saradnje.

 

RT: Da li postoji nešto što Rusija može da uradi da pokuša da se nađe na sredini, da da bolju osnovu? 

VP : Uradili smo šta smo mogli. Rekli smo, hajde da to uradimo zajedno. Naši partneri do sada odbijaju da nas prate. Šta drugo da radimo? Možemo održavati dijalog. To je upravo ono što ćemo raditi, ali naravno, kako naši američki partneri nastave sa razvojem svoje protivraketne odbrane, mi ćemo morati da mislimo o tome kako mi možemo da se branimo i da očuvamo strateški balans. Uzgred, evropski saveznici Amerike (koji su takođe ruski partneri) nemaju nikakve veze sa tim. Verujem da, kao pripadnik evropske nacije, treba to da razumete. Ovo je čisto američki sistem protivraketne odbrane, strateški, sa svojim evropskim elementima koji su gurnuti na periferiju. Evropi, baš kao ni Rusiji, nije dozvoljeno da učestvuje ni u  proceni raketnih pretnji, niti  u kontrolisanju sistema. Naš originalni predlog je bio da se to  razvije kao trostrano rešenje, ali se naši partneri nisu saglasili sa tim.

 

RT: Dakle, mislimo da možete da radite sa Barakom Obamom, ako on dobije izbore. Šta ako Mit Romni pobedi? Vidite, imam ovde neke citate od pre samo mesec ili dva. To je čovek koji, ako uđe u Belu kuću  kaže "Rusija je, bez sumnje, naš geopolitički protivnik broj jedan. Oni se bore na strani najgorih svetskih lica", i nastavio je "Rusija nije prijateljski faktor na svetskoj pozornici ". Da li možete da radite sa njim, gospodine?

 

VP: Da, možemo. Mi ćemo raditi sa bilo kojim predsednikom koga izabere američki narod. Ali, naš trud će bitioliko  onefikasan, koliko naši partneri to žele.

 

Što se tiče stava gospodina Romnija, mi razumemo da je to, u izvesnoj meri, motivisano retorikom predizborne kampanje, ali takođe smatram da očigledno nije u pravu, jer takvo ponašanje na međunarodnoj sceni je isto kao i korišćenje nacionalizma i segregacije kao oruđe domaće politike SAD-a. Takav uticaj na međunarodnoj sceni je isti, kao kada neki političar, osoba koja želi da vodi naciju, posebno veliku zemlju poput SAD-a, izjavljuje da je neko apriori neprijatelj. A uzgred, to podseća na nešto drugo.

 

Kada govorimo o sistemu protivraketne odbrane, naši američki partneri nam stalno govore  „to nije usmereno protiv vas“. Ali šta će se  desiti ako gospodin Romni, koji smatra da smo mi američki neprijatelj broj jedan, bude izabran za predsednika Sjedinjenih Američkih Država? U tom slučaju, raketni odbrambeni sistem će definitivno biti usmeren protiv Rusije, jer je tehnološki konfigurisan upravo za tu svrhu.

 

A takođe morate voditi računa i o njegovom strateškom karakteru, nije izgrađen za godinu ili čak jednu deceniju, a šanse da čovek sa Romnijevim stavovima može doći na vlast su prilično visoke. Dakle, šta mi treba da uradimo da osiguramo našu bezbednost?

 

RT: Voleo bih, za trenutak, da razgovaramo o najnovijim dešavanjima u slučaju Magnitski, i  SAD i Britanija, Britanija odnedavno radi na spisku ruskih zvaničnika, ruskih građana, za koje oni kažu da su odgovorni za njegovu smrt. On je bio visoko pozicionirani finansijski advokat, koji je umro u ruskom zatvoru, samo da objasnim našim gledaocima. Zašto je još uvek utisak u inostranstvu da Rusija s tim nije mogla izaći na kraj, da se sa odgovornim ljudima nije pravilno postupalo. Zašto se još uvek to vrti?

 

VP: Postoje ljudi kojima treba neprijatelj, traže protivnika s kojim bi se borili. Da li znate koliko ljudi umire u zatvorima u tim zemljama koje su osudile Rusiju? Brojevi su ogromni! Pogledajte SAD,  koja se pojavila sa tzv. Magnitski listom. Kao što znate, u Rusiji ne postoji smrtna kazna, dok u SAD-u i dalje postoji. Svako, uključujući i žene, može biti pogubljen. U isto vreme, sva civilizovana društva znaju da se mogu pojaviti pravosudne greške u slučajevima smrtne kazne, čak i kada ljudi priznaju krivicu. Kasnije se ispostavi da osuđenik nije počinio zločin.

 

Ali to je jedna stvar. Još važnije, smatram  da samo Bog ima pravo da oduzme život. Ali ja ne želim da ulazim previše u to sada - u tome postoji mnogo filozofije. Ali, imajući to na umu, mogli smo sastaviti našu crnu listu, i više od jedne, o ljudima koji koriste smrtnu kaznu u drugim zemljama. Ali smo izabrali da to ne radimo.

 

Što se tiče gospodina Magnitskog, svakako je velika tragedija što je umro u zatvoru. I tu svakako mora da se sprovede temeljna istraga. Ako je neko kriv, mora biti kažnjen. Ali ono što ja želim da naglasim je da u ovom slučaju ne postoji apsolutno nikakav politički kontekst. To je tragedija, ali to ima samo veze sa kriminalom i pravnom procedurom, a ne politikom. Ne više od toga.

 

Ipak, neko gleda da pokvari odnose sa Rusijom. Zabranili su nekim ruskim zvaničnicima, koji su navodno učestvovali u smrti gospodina Magnitskog, da uđu u njihove zemlje. Naravno, žao mi je zbog njegove smrti i izražavam moje saučešće njegovoj porodici.

 

Ali, šta bi Rusija trebalo da uradi u takvim slučajevima? Preduzme odgovarajuće korake i sastavi sličnu listu zvaničnika iz onih zemalja, koje uvode takve mere protiv Rusije. Tako na primer...

 

RT: I da razjasnimo, rusija neće ponovo ispitati ovaj slučaj?

 

VP: Koji slučaj? Šta treba da se ponovo sudi? Mi samo treba da saznamo da li je neko kriv za njegovu smrt ili ne. A ako je neko kriv i odgovoran za smrt na neki način, ta osoba treba da snosi odgovornost. To je to. Opet, politika nije u pozadini toga. To je posao stručnjaka za sprovođenje zakona da vode računa o tome.

 

I naravno, ruske vlasti će to uraditi. Tužilaštvo radi na tome.

 

RT: A sada bih želeo da popričamo o suđenju i hapšenju pank grupe Pusi rajot.  Bilo je mnogo kritika da je izrečena suviše jaka kazna, previše i i da se na kraju osvetilo i da je, što se tiče publiciteta, privuklo još više ljudi njihovom cilju. Da li smatrate da se ovaj slučaj trebao drugačije voditi?

 

VP: Vi radite u Rusiji već neko vreme, a možda  znate nešto ruskog. Molim Vas da prevedete ime benda na ruski? 

 

RT: Pusi rajot pank bend, ne znam kako biste ih nazvali na ruskom gospodine, ali možda biste mi Vi mogli reći!

 

VP: Možete li prevesti prvu reč na ruski? Ili bi možda zvučalo previše nepristojno? Da, mislim da ne biste to uradil, jer zvuči previše nepristojno, čak i na engleskom jeziku.

 

RT: Ja stvarno mislim da se odnosi na mačke, ali shvatam šta mislite. Da li mislite da se slučaj pogrešno vodio na bilo koji način, da li se nešto maže naučiti iz ovoga? 

 

VP: Znam da razumete savršeno dobro, ne morate se pretvarate da ne shvatate. To je samo zato što su ovi ljudi natjerali da se ime njihovog benda izgovori previše mnogo puta. To je opsceno - ali zaboravite. 

 

Evo šta bih želeo da kažem. Uvek sam osećao da kazna treba da bude srazmerna prestupu. Ja nisam u poziciji sada i, u svakom slučaju, ne bih  da komentarišem odluke ruskog suda, ali bih  radije govorio o moralnoj strani priče. 

Prvo, u slučaju da niste čuli, pre par godina, jedna od članica benda je postavila tri slike u jednom velikom supermarketu u Moskvi, sa znakovima koji govore  da bi Jevreje, homoseksualce i radnike imigrante trebalo proterati iz Moskve. Mislim da su vlasti trebale da obrate pažnju na njihove aktivnosti tada. Nakon toga, one su organizovale orgiju na javnom mestu. Naravno, ljudi imaju pravo da rade šta hoće, dok je god to legalno, ali ova vrsta ponašanja na javnom mestu ne bi trebalo da prođe nezapaženo od strane vlasti. Onda su, na internetu, postavile video snimak tog orgijanja. Neki ljubitelji grupnog seksa kažu da je to bolje nego jedan-na-jedan, jer kao i u svakom timu, ne morate stalno da udarate loptu.

Opet, u redu je ako radite ono što volite  privatno, ali nisam toliko siguran što se tiče postavljanja akcija na internetu. To bi takođe mogao da bude predmet pravne procene.

 

Onda su se pojavili u Katedrali Jelohovo, ovde u Moskvi, izazivajući bezbožničko skrnavljenje, i onda otišle u drugu katedralu i tamo izazvale haos.

 

Rusi i dalje imaju bolne uspomene iz ranih godina sovjetske vladavine, kada je proganjano na hiljade pravoslavnih, muslimanskih, kao i sveštenika drugih religija. Sovjetske vlasti su brutalno potisnule sveštenstvo. Mnoge crkve su uništene. Napadi su imali razarajući efekat na sve naše tradicionalne religije. I tako, u celini, smatram da država mora da zaštiti osećanja vernika.

 

Neću komentarisati da li je presuda dobro utemeljena i kazna srazmerna prestupu. Ove devojke trebaju imati advokate koji brane njihove interese na sudu. One imaju pravo da ulože žalbu i traže novu raspravu. Ali to je do njih, to je samo pravno pitanje.

 

RT: Da li je uopšte realno da će dobiti neku vrstu prevremenog puštanja na slobodu?

 

VP: Ja ne znam da li su njihovi advokati podneli žalbu ili ne. Ne pratim slučaj tako pomno. Ako su se žalili, viši sud je ovlašćen da preduzme bilo kakvu odluku. Da budem iskren, ja pokušavam da ostanem što je moguće dalje od slučaja. Znam detalje, ali ne želim da u to ulazim.

 

RT: Postoji zabrinutost u zemlji i inostranstvu da Rusija boluje od pritiska na opoziciju, od kad ste se vratili kao predsednik. Pooštren je zakon o kleveti, kojim su povećane kazne za klevetu, zakoni o cenzuri interneta, koji su donešeni da bi se zaštitila deca. Sve ovo je  uvedeno pod Vašim nadzorom. Šta Vi mislite, gde je balans između zdrave opozicije i očuvanja reda i mira? Šta Vi mislite o tome?

 

VP: Dakle, onda je istina da druge zemlje nemaju zakone koji zabranjuju dečiju pornografiju, uključujući onlajn?

 

RT: Imaju.

 

VP: Dakle imaju? Pa, mi do nedavno nismo. I, ako smo počeli da štitimo naše društvo i našu decu od ovih krivičnih dela ... 

 

RT: Možda je zbog tajminga uvođenja? Možda je izgledalo pomalo strogo, kako ste se ponovo vratili na vlast.

 

VP: Ja pokušavam da ne mislim o tome. Ja samo radim ono što mislim da je dobro za ovu zemlju i njen narod. I tako ću raditi u budućnosti. Naravno, svestan sam koliko moji koraci odzvanjaju u svetu, ali to ne može da diktira moju politiku.  Svi koraci koje preduzimamo u interesu su ruskog naroda, i naša deca trebaju ovu vrstu zaštite. Niko neće ovo da koristi kao sredstvo za ograničavanje slobode Interneta ili onlajn slobode, ali imamo pravo da zaštitimo našu decu.

 

Ako govorimo o tome šta neki nazivaju pritisak ... Trebali bismo da pojasnimo ono o čemu govorimo. Ako ga shvatimo kao jednostavan zahtev da svi, uključujući i opoziciju, postupaju u skladu sa ruskim zakonom, onda će ovaj uslov biti dosledno primenjivan.

 

Takođe, možete da se setite masovnih nereda, koji su šokirali  Britaniju pre nekih godinu dana. Mnogo ljudi je povređeno, a dosta imovine oštećeno. Da li je bolje pustiti da se stvari pogoršaju do te mere, i onda provesti godinu dana tragajući za licima i njihovim zatvaranjem? Mislim da je najbolje ne pustiti da stvari odu tako daleko? To je prvo. 

 

Drugo, dozvolite mi da sada pređemo na tvrde činjenice. Morate da znate da sam pre godinu dana podržao reformu, kojom će ruski guberneri biti birani, a ne imenovani, kao ranije tajnim glasanjem. Ali sam takođe preuzeo sledeći korak. Nakon stupanja na dužnost, uveo sam novi zakon o izborima za Gornji dom ruskog parlamenta. Ovi konkretni koraci će utrti put ka više demokratskoj Rusiji, a to je istina i za njen narod i njenu državu. Bilo je i drugih predloga, uključujući promene u procesu donošenja zakona. 

 

Državna duma sada razmatra korištenje javnih inicijativa koje se odnose na velika nacionalna pitanja, dostavljena putem Interneta, kao izvora novog zakonodavstva. Ukoliko Nacrt zakona  podrži 100.000 web glasova, onda će o tome biti razmatrano na  Državnoj dumi. Sada smo u potrazi kako da tu ideju sprovedemo u praksi. Postoje, takođe, i drugi veliki predlozi. Težimo da naše društvo bude još naprednije i više demokratsko i nameravamo da budemo dosledni, sledeći ovaj put.

 

RT: Započeli smo naš razgovor govoreći o predstojećem samitu APEK-a, na koji uskoro idete. Tamo ćete se sastati sa kineskim predsednikom Hu Đintaom. Nećete se sastati sa Barakom  Obamom, jer on neće biti tamo, Hilari Klinton će biti. Da li je to znak kako on gleda na  APEK? Mi znamo da je on zauzet, ali, je li to znak kako se on odnosi prema APEK-u? I da li je to znak da Kina postaje sve veći geopolitički i komercijalni partner?

 

RT: Kina zaista postaje globalni ekonomski i politički centar. Ovo je deo globalnog trenda, sa novim centrima koji se javljaju na političkoj i ekonomskoj sceni. To je očigledna činjenica, pitanje je tempo promena. Kina je preuzela ovu novu vodeću ulogu, ne samo u očima Rusije, već i u očima celog sveta. Ono što nas čini prilično posebnim je to  da su Rusija i Kina komšije i trebalo je hiljade godina da se naši specijalni odnosi razviju tamo gde smo sada. Prošli smo  kroz sunčana vremena koja su bila veoma korisna za obe zemlje. Takođe smo prošli kroz periode mraka i konflikata. Trenutno, rusko-kineski odnosi su na neviđenom maksimumu, i mi delimo međusobno poverenje, kako u političkom, tako i u ekonomskom smislu. Tokom narednih godina smo se obavezali da ćemo postići promet u vrednosti od 100 milijarde dolara. Da bi ovo sagledali, trenutno Evropa čini 51% spoljne trgovine Rusije, koja iznosi preko 200 mlrd dolara. To će biti ozbiljan napredak.

 

Naši američki partneri su nam davno rekli da Barak Obama neće prisustvovati samitu. Razlog je izborna trka u SAD, mislimo da je to u redu. SAD će i dalje biti zastupljena na visokom nivou. Tako,  da, mi to znamo već nekoliko meseci, i u potpunosti razumemo razloge. U svakom slučaju, to će biti veliki samit, sa najvišim zvaničnicima koji dolaze iz dvadesetak zemalja - šefovi država i vlada. Naravno, šteta što predsednik SAD ne može da dođe ovaj put, ali ništa. Mislim, da je stvarno imao priliku, ne bi je propustio, jer je to dobar događaj za SAD da razgovaraju, ne samo sa nama, nego i sa drugim azijsko-pacifičkim partnerima.

 

U svakom slučaju, ja sam se ranije sreo sa Barakom Obamom, kao što sam rekao, u Meksiku, i imali smo priliku da razgovaramo o našim bilateralnim odnosima i razmenimo mišljenja o velikim globalnim pitanjima. Dakle, mi nastavljamo naš dijalog.

 

RT: Vraćamo se opet na domaće teme, želeo bih da razgovaramo o korupciji. To je reč koja se stalno pojavljuje ovde u Rusiji. Govorili ste o tome ranije, ali pre svega, prethodni predsednik je korupciju zaista stavljao na vrh svoje liste stvari koje treba da reši. Međutim, kada je Dimitrij Medvedev napustio dužnost predsednika, dostavio je skroman izveštaj o uspehu. Koliko je korupcija ozbiljan problem ovde u Rusiji u 2012, i šta ćete Vi uraditi povodom toga? 

 

VP: Korupcija je problem za svaku zemlju. A usput, naćićete je u svakoj  zemlji, bilo u Evropi, ili u Sjedinjenim Državama. Oni su legalizovali mnoge stvari. Uzmimo privatni korporativni lobi - šta je to, je li to korupcija ili ne? To je legalizovano, i kao takvo je formalno u redu, u skladu sa zakonom. Ali to zavisi od toga kako gledate na to. Zato ću ponoviti da je taj problem, problem u mnogim zemljama.

 

Važniji je nivo i obim korupcije. U našem slučaju, oni su prilično visoki. Ali, to je tipično u zemljama u tranziciji. Razlog je u tome što, dok se razvijaju novi ekonomski modeli, mnoge stvari još nisu prilagođene ili uređene, a država nije uvek u kontroli. Tu su i problemi vrednosti, naročito kada se krećemo od socijalističkog načina razmišljanja i planske ekonomije, ka večnim vrednostima. To je komplikovan proces, naročito ako novo tržište olakšava brzo sticanje bogatstva za određene krugove, ili grupe ljudi. To je nešto što se doživljava bolno i prekorno. Prosečna osoba zatim počinje razmišljati: ako je u redu da neki ljudi za nekoliko godina zarade milijarde, zašto nije dobro da ja uradim ovo ili ono, čak i ako to nije tačno u skladu sa zakonom i moralnim vrednostima ?

 

Sve ovo potkopava samu osnovu kampanje protiv korupcije. Ovo je veoma težak proces. Ali, nesumnjivo je suštinski deo našeg dnevnog reda, a mi ćemo nastaviti sa našim naporima u ovoj oblasti.

 

RT: Postoji veliki spisak uzroka koje ste naveli, gde ćete početi da to rešavate, i kada će se te promene videti, kada će biti bolje? 

 

VP: Ono čim treba počneti je, da naše celokupno društvo prezire sam pojam korupcije. Korupcija je dvosmerni proces, sa dve strane, davalac mita i primalac mita, i često se dešava da su davaoci mita još aktivniji od onih koji primaju mito. Stoga, to je stvar podrške moralnim vrednostima, kao i pitanje da naše agencije za provođenje zakona načinimo efikasnijim i razvijemo pravni okvir koji smanjuje mogućnosti za korupciju. To je multi-dimenzionalni zadatak, veoma osetljiv i težak. I mi ćemo raditi na svakom njegovom aspektu. 

 

RT: Jedan od praktičnih načina o kojima govorite je novi nacrt zakona koji sprečava vladine zvaničnike da otvaraju bankovne račune i poseduju imovinu u inostranstvu. Ne znam šta Vi mislite o tom zakonu, ali zar nije moguće da neko koristiti tuđi račun. Kako ćete da  sprovedete taj zakon?

 

VP: Naravno da možete. Ovaj zakon još uvek nije donet, u toku je razmatranja u Državnoj  dumi. To, naravno, podrazumeva određena ograničenja za zvaničnike, jer sadašnji zakon dozvoljava svakom ruskom državljanu da ima inostrani bankovni račun ili imovinu. Ipak, ograničenja se mogu uvesti za neke zvaničnike, posebno one na visokom nivou. Ja ne vidim ništa neobično u tome, posebno imajući u vidu realnost današnjice. Ali Državna duma će morati da predstavi razloge za svoj predlog i razvije ga u detaljnom nacrtu zakona. Sve u svemu, mislim da ovaj zakon ima vrednost i da će u određenoj meri pomoći u borbi protiv korupcije. Naravno da hoće, jer oni ljudi koji su spremni da se posvete služenju svojoj zemlji i njenim ljudima, treba da budu spremni da prihvate takve uslove - da, ako žele da imaju bankovni račun, to će morati da bude ruski bankovni račun, ili ruski ogranak banke. Zašto da ne? Mnoge inostrane banke imaju filijale u Rusiji. Mogu zadržati svoje račune ovde. Zašto ići u Austriju ili SAD da otvorite račun? Ako vežete vašu sudbinu za ovu zemlju,  budite toliko ljubazni da obznanite vaše interese ovde, uključujući i finansijske interese, ne krijte svoj novac bilo gde.

 

RT: Dok ste još sa nama, gospodine ... interesuje me Vaše mišljenje o aktuelnom slučaju Džulijana Asanža u Britaniji, njegovoj pravnoj bici sa Britanijom i sa brojnim drugim zemljama, kao i njegovi pokušaji da dobije azil u Ekvadoru, koji je sada i dobio, i krije se u ambasadi  Ekvadora. Koje je Vaše mišljenje o stavu Britanije, u jednom trenutku su govorili o oduzimanju diplomatskog imuniteta ambasadi, kako bi stvarno mogli ući i uhvatiti ga. To zvuči pomalo čudno, kada Rusija tamo ima veliki broj osumnjičenih sa kojima bi želela da razgovara, to je neka vrsta zbrkane situacije, ali oni su dobili sigurno utočište u Britaniji.

 

VP: Ovo je sigurno uznemirujuća faktor u našim odnosima sa Velikom Britanijom. Govorio sam mojim prethodnim kolegama i prijateljima u britanskoj vladi - ne onima koji  u ovom trenutku vrše funkciju - da se desilo da Britanija pruža utočište određenim pojedincima, koji imaju krvave ruke, pošto su vodili pravi rat na teritoriji Rusije i klali ljudi. Rekao sam im "zamislite šta bi bilo kada bi Rusija pružala utočište ekstremistima iz, recimo, Irske republikanske armije - ne onim koji ovih dana pregovaraju i slede kompromise sa vladom (oni su savršeno zdrav i razumni ljudi), već one sa radikalnim stavom". Znate  šta su mi odgovorili? "Ali, to je upravo ono što je Sovjetski Savez radio, pomagao takvim ljudima."

 

Pre svega, ja sam operativac bivše sovjetske tajne službe. Ja ne znam da li je SSSR pomagali ovoj vrsti ljudi, ili ne, jednostavno zato što nikada nisam imao ništa s tim. Ali, čak i ako pretpostavimo da je tako, to je bilo u  doba Hladnog rata. Došlo je do kardinalih promena u postavci, Sovjetski Savez je istorija, a ono što imamo danas je nova Rusija. Kako možemo dozvoliti sebi da nama dominiraju naše stare fobije i zastarela shvatanja međunarodnih odnosa i vrste odnosa između naših naroda? Oslobodimo ih se napokon.

 

Stalno nam drže predavanja kako je  britansko pravosuđe nezavisno. Kako donosi svoje odluke, i kako niko ne može da utiče na to. Šta je sa Džulijanom Asanžom? Oni su doneli odluku da ga izruče. Šta je to, ako ne očigledan primer dvostrukih standarda? Neću dati definitivnu izjavu, ali koliko ja znam, Ekvador je zatražio garancije od švedske vlade da Švedska neće predati Asanža Sjedinjenim Državama.  Do sada nema nikakvih garancija. U najmanju ruku, to sugeriše da gledamo u politički motivisano suđenje.

 

RT: Mi ćemo pratiti razvoj situacije tamo ... Pričali smo o nekim problemima sa kojima se suočava Rusija, jedan od  problema sa kojima se suočava Rusija je trgovina drogom,

---

---

---