Mihajlovićev dar Novom Sadu

Oproštajna utakmica našeg nekadašnjeg fudbalskog reprezentativca Siniše Mihajlovića prerasla je u nezaboravno veče za njegove mnogobrojne prijatelje i zvanice, igrače italijanskog prvaka Intera i gledalište na stadionu „Karađorđe”. Jedan od najpoznatijih „bombardera” u svetskom fudbalu u poslednje dve decenije načinio je pun pogodak odlučivši da zbogom igri kaže u Novom Sadu, gradu njegove afirmacije.

Veličanstveni prizor na tribinama, kako je rekao, podsetio ga je na sezonu 1988/89. kada je Vojvodina s njim u timu postala prvak Jugoslavije.

Novosađani su imali priliku da vide šampionski tim Intera koji je u nedelju u Milanu proslavio titulu, najveću ekipu koja je posle mnogo godina došla u „srpsku Atinu”.

Njen protivnik sinoć su bili Mihajlovićevi prijatelji, koji su, svi do jednog, juče isticali njegovu igračku i ljudsku veličinu.

U istoj ekipi su bili njegovi saigrači iz Vojvodine, Crvene zvezde, s kojom se 1991. popeo na evropski i svetski presto, Rome, Sampdorije, Lacija, ali i oni koji su strepeli od njegovih projektila.

Ovacije su, između ostalih, pobrali Stojković, Belodedić, Šestić, Mijatović i mnogobrojni internacionalni asovi, ali i naš proslavljeni košarkaš Vlade Divac koji je stao na gol. Rezultat je, naravno, bio nebitan.

Spektakl na stadionu „Karađorđe”

Grandioznim spektaklom na stadionu „Karađorđe” u Novom Sadu Siniša Mihajlović, alias „božija levica” se oprostio od aktivnog igranja fudbala posle više od dve decenije i preko 500 odigranih utakmica.

Pred punim tribinama „bombarder iz Borova” kako su ga prozvali Italijani posle het trika iz slobodnih udaraca na prvenstvenom meču Lacia i Sampdorije otišao je u fudbalsku legendu duelom svojih prijatelja i Intera u kojem je i završio karijeru.

Rezultat je bio u drugom planu, a pasionirani hroničari će upisati da je bilo 6:5 (3:1) za Inter. Veličanstvena predstava počela je probijanjem igrača koji su istrčavali na teren uz frenetičnu podršku publike.

Igra je simbolično prekinuta u 11. minutu kada je u dresu Intera poslednji put zaigrao Siniša Mihajlović, ovoga puta zajedno sa svojim sinovima Miroslavom i Dušanom i pojačao milanski klub.

Pregršt zabave, veštih driblinga, velemajstorskih poteza i udaraca uveličali su pet golova Mihgajlovića od kojih su četiri postigli njegovi naslednici.

Od 68. minuta mrežu tima Mihajlovićevih prijatelja čuvao je nekadašnji istaknuti srpski košarakški reprezentativac Vlade Divac i imao nekoliko veoma uspešnih intervencija.

Meč je završen kada je semafor pokazivao kraj 86. minuta, kada je Mihajlović umesto da izvede slobodan udarac uhvatio loptu i sa njom napustio teren da bi u pratnji svojih sinova i burnih pokliča publike optrčao počasni krug.

Stadion „Karađorđe”. Gledalaca oko 8.000. Sudije: Petrović, Rabrenović, Radoman (svi Srbija).

Strelci: Mijatović u 43, S. Mihajlović u 56, Sinjori u 61. i Vorkapić u 84. za Mihajloviećeve prijatelje, a Stanković u 3, Miroslav Mihajlović u 16. i 46, Dušan Mihajlović u 52. i 85. i Manćini u 45. za Inter.

MIHAJLOVIĆEVI PRIJATELJI: Peruci, Pankaro, Tanjga, Vjerhovod, Karboni, Lombrado, Šapurić, Đanini, Stojičkov, F. Inzagi, S. Inzagi. Igrali su još: Belodedić, Binić, Koradi, Kouto, Divac, Feri, Fijore, Jokanović, Manini, Maraš, Markeđani, Mijatović, Montela, Punišić, Rićiteli, Šestić, Stojković, Kampešvili, Vasilijević, Vorkapić, Vujačić, S. Mihajlović, Sirakov, Đilji, Saveljić, Prodanović.

INTER: Toldo, Kordoba, Samjuel, Materaci, Maksvel, Figo, Manćini, Stanković, Solari, Adrijano, Ibrahimović. Igrali su još: Sorini, Orlandini, Salšano, Kruz, Gonzales, Koutos, Siniša Mihajlović, Miroslav Mihajlović, Dušan Mihajlović.

Đ. Smiljanić

Zahvalnost slavljenika

Siniša Mihajlović se u poluvremenu zahvalio svima koji su uveličali njegov oproštaj i naglasio:

– Veoma mi je drago što se ova utkmica igrala u Novom Sadu. Za to ima mnogo razloga, počev od početka moje karijere do mesta gde sam stekao slavu, gde mi žive roditelji i gde sam postao počasni građanin. Novi Sad nosim u srcu. Hvala svima, supruzi, deci i roditeljima, bratu i prijateljima i svima vama na tribinama. U svojoj karijeri pravio sam i greške, ali sam uvek igrao srcem i da što bolje reprezentujem svoj narod i svoju zemlju. Zahvalnost dugujem i sponzorima kao i milanskom Interu koji je dao značajan doprinos jer sav prihod sa ovog susreta ide u korist dečijeg sela u Sremskoj Kamenici i sportskim invalidima Novog Sada.

Poluvreme za poklone

U poluvremenu veličanstvenog spektakla Siniša Mihajlović je dobio brojne darove među kojima su Delta sporta, Karlsberga Srbije, Fudbalskog saveza Srbije, pehar FK Vojvodina, nagrada FK Crvena zvezda i počasnog građanina Novog Sada kao i poslednji dres Srbije i Crne Gore u kojem je igrao.

Organizator „podvalio” Interu

U momentu kada je Sinjori postigao treći gol za ekipu Mihajlovćevih prijatelja, čovek zadužen za rad sa semaforom je „podvalio” slavnom milanskom klubu pa je umesto rezultata 3:5 u tom 61. minutu stajalo 4:5. Greška nikome nije smetala.

Prijatelji o Siniši

Miodrag Belodedić: „Sinišu Mihajlovića doživljavam kao prijatelja. Ne samo zato što smo zajedno proveli divno vreme u Crvenoj zvezdi s kojom smo postali prvaci Evrope i sveta, već pre svega zbog toga što je on osoba sa izuzetnim ljudskim osobinama. Ono što ga čini jedinstvenim i teško dostižnim je izuzetan udarac levom nogom. To je, sećam se iz onih vremena, bio predmet raznih analiza i posebnih taktičkih priprema pred utakmicu u kojoj je pretila opasnost od Sinišinih projektila iz slobodnih udaraca”.

Vlade Divac: „Imam veliko poštovanje prema Siniši, pre svega zbog njegovog karaktera. Uvek je bio spreman da preuzme odgovornost na sebe, hrabar da kaže svoj stav i sposoban da ga brani. Bio je veliki fudbaler i velika mi je čast da sam učesnik ovog spektakla koji su priredili Sinišini Novosađani u čast njegovog oproštaja. Uveren sam da je pred Sinišom lepa trenerska karijera i od srca mu želim da bude veliki trener kakav je bio i veliki igrač”.

Filipo Inzagi: „Zauvek će mi ostati u sećanju po personalnosti, po tome što je na terenu bio žestok, ali pošten, odlučan i beskompromisan u svakoj situaciji. Postizao je neverovatne golove iz slobodnih udaraca. Učio sam od Mihajlovića i divno se osećam u ovoj noći oproštaja od velike karijere, još većeg čoveka”.

Luis Figo: „Siniša je najbolji izvođač slobodnih uradaca na svetu. Zaista nisam video boljeg i među onima protiv kojih sam igrao, niti onima sa kojima sam igrao. Veliki je profesionalac, jak karakter i odličan prijatelj. Za Sinišu postoji samo jedna reč – pobednik”.

Vićenco Montela: „S loptom je mogao sve što je hteo. Da šutira odakle poželi i da pogodi gde hoće. Bio je sjajan odbrambeni igrač, ali i ubojiti strelac, uostalom, koliko znam, postigao je najviše golova iz slobodnih udaraca u istoriji italijanske lige”.

Predrag Mijatović: „Sa Mihom sam igrao samo u reprezentaciji Jugoslavije. On je bio jedini odbrambeni fudbaler koji je mogao da napravi razliku na terenu u korist tima za koji igra. Po tome je bio poseban, a posebno ću ga pamtiti i iz duela na utakmicama Partizana i Crvene zvezde, kada bi se naljutio i tada smo bežali od njega i mi koji smo igrali za suparnika, ali i njegovi saigrači. Za Sinišu me veže mnogo lepih uspomena i privatno mi je bio veoma blizak”.

Roberto Mančini: „Moje prijateljstvo sa Sinišom datira još kada smo igrali u Sampdoriji. Zbližili smo se na terenu, a još više kada sam ga u druženju izvan terena bolje upoznao. Lepu stranu svoje ličnosti pokazao je kada mi je bilo teško i kada sam zbog povrede morao da budem van fudbala. To mi je mnogo značilo. Kod Siniše posebno cenim njegov odnos prema porodici i prijateljima, a njegov osmeh je najpošteniji na ovom svetu”.

Dejan Stanković: „Sinišu zovem ćale, ne zato što je stariji od mene, već zato što on u svojoj ličnosti pravi zaštitnik, iskren pritelj i čovek od koga sam najviše naučio igrajući sa njim, a i sada kada mi je trener u Interu”.

Miroslav Tanjga: „Miha mi je kum i prijatelj i pravi brat i čovek o kojem mogu da kažem da je izuzetan prijatelj i veoma human čovek. Ovo što su Mihi priredili Novosađani je zaista fascinantno, ali još je čudesnije da je na oproštaju Mihajlovića bila prisutna cela Evropa. Zaslužio je to moj kum”.

Milan Davidov, aktuelni kreator igre Vojvodine: „Izuzetna je čast igrati u timu u kojem je nekada dres nosio Mihajlović. Siniša je nama svima uzor i ponosan sam da sada igram u Vojvodini, u klubu u kojem je Siniša počeo svoju veliku karijeru. Ovu noć njegovog oproštaja od igre nikada neću zaboraviti”.