ECB priprema plan za borbu protiv krize radi pomoći ekonomiji

U Evropskoj uniji se priprema prezentacija novog plana za borbu protiv krize. Može se desiti da Evropska centralna banka idućeg četvrtka objavi da počinje program za otkup obligacija problematičnih zemalja regiona. Ovakvu mogućnost je dan ranije nedvosmisleno najavio direktor ECB Mario Dragi. On je rekao da kupovina na tržištu trogodišnjih obligacija bilo koje zemlje neće značiti prekršaj evropskih zakona koji zabranjuju ECB da direktno finansira pojedine države. Ipak, u agenciji za određivanje rejtinga Moody’s nije se čekalo na detalje novih mera Evropske centralne banke za borbu protiv krize. Kompanija je snizila prognoze vezane za ocene kredibilnosti Evropske unije sa „stabilnih“ na „negativne“.

Pošto se ekonomska situacija u najimućnijim zemljama EU pogoršava, i tekuća ocena kredibilnosti Evropske unije u celini takođe se dovodi u pitanje. Upravo ovog principa se pridržava agencija Moody’s koja je smatrala za potrebno da snizi prognoze za rejting EU na „negativne“. Ranije je agencija isto tako postupila s rejtingom Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Holandije. Dakle, u toku narednih meseci Evropska unija rizikuje da se oprosti od svoje najviše ocene kredibiliteta – AAA (tripl EJ). Do sada, čak ni u situaciji dužničke krize u regionu Moody’s nije atakovala na rejting EU s obzirom na to da sličan rejting zasad imaju i Nemačka i Francuska. Međutim, sve više stručnjaka govori o tome da se nad Stari svet nadvijaju oblaci i da nam pravi talas smanjenja kreditnih rejtinga tek predstoji. To smatra i direktor ruskog Instituta za strateško planiranje Aleksandar Gusev.

- Kriza se nastavlja i ne samo to, ona se pojačava. Zato je očigledno da će u najskorije vreme, mislim čak i do kraja ove godine, rejtinzi u znatnoj meri pasti, i to prilično.

U Frankfurtu na Majni će idućeg četvrtka neki pokušati da nas uvere da se pogoršavanje ekonomske situacija u Evropi nastavlja. U svakom slučaju, u Evropskoj centralnoj banci se spremaju da pomognu zemljama koje trenutno najviše pate od troškova servisiranja spoljašnjeg duga. Bojazan međunarodnih investitora zbog finansijske stabilnosti zemalja kao što su Grčka i Španija izazvala je porast kamatnih stopa na njihove državne obligacije. Zahvaljujući otkupu na tržištu njihovih dužničkih obligacija ECB računa da će postići smanjenje kamatnih stopa na ove hartije. Ipak, po mišljenju Aleksandra Guseva, ovakva mera predstavlja samo privremeno rešenje.

- To je izvesna preventivna mera, što se kaže, u prvoj fazi, tako se može primeniti. A što se tiče srednjoročne i dugoročne perspektive, čini mi se da to neće pomoći da se stanje stabilizuje u znatnoj meri.

Skeptički se prema otkupu obligacija problematičnih zemalja od strane ECB odnosi i ekonomski analitičar Newsru.com Maksim Blant. Po njegovom mišljenju, slični programi za borbu protiv krize, koji su realizovani u SAD i drugim zemljama sveta nisu se odlikovali uspehom i isto to može da se desi i s pomoći ECB.

- Ne može se reći da je mera na kojoj se trenutno radi efikasna. Tek posle izvesnog vremena moći će da se vidi do čega će ona dovesti. U svakom slučaju, programi otkupa koji su bili realizovani u SAD ili Japanu ili čak u Velikoj Britaniji nisu doveli do očekivanih rezultata. Odnosno, ekonomija se nije oporavila i ne napreduje onim tempom koji su očekivali autori ovih programa.

Uostalom, ECB nije jedina ustanova koja pokušava da pronađe protivmere za sve veću krizu u Starom svetu. U Briselu se sad punom parom razmatra plan za reformisanje upravljanja bankarskim sistemom EU. Između ostalog, u Evropskoj komisiji se računa da će biti stvoren bankarski savez koji će pratiti finansijsko stanje oko 6 hiljada banaka iz zemalja koje ulaze u evrozonu. Ovakav mehanizam će omogućiti da se brže otkriju slabe strane finansijskog sektora ove ili one zemlje, što će pojačati ekonomsku stabilnost Evropske unije u celini.