„Južni tok“ postaje jači

Odluka da se Bugarskoj odobri popust na ruski gas u zamenu za „lojalnost“ prema „Južnom toku“ bila je očekivana. Konačna korist za Rusiju (kad grandiozni projekat bude realizovan) ne može se uporediti s gubicima zbog ustupaka Bugarima, jer je ova zemlja prilično mali potrošač.

Tako predsednik Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov komentariše rezultate posete Sofiji zamenika predsednika upravnog odbora „Gasproma“ Aleksandra Medvedeva. Ovde je, kako se saopštava, potpisan protokol koji je odredio mesto ulaska „Južnog toka“ u sistem za transport gasa u zemlji i utvrđeni su dogovori o snižavanju cena gasa po dugoročnim ugovorima.

Planirano je da se „Južnim tokom“ svake godine transportuje 63 milijarde kubnih metara gasa. Jasno je da tranzitne zemlje koje su dale svoju teritoriju za cevi ostvaruju značajnu korist. A Bugarska je još „izboksovala“ sniženje od 11% ugovorenih cena za ruski gas koji se isporučuje. Odbrojavanje počinje od 1. aprila 2013. godine. „Ovo neće pričiniti veliku štetu Rusiji,“ uveren je moskovski stručnjak. Na spot tržištu su cene trenutno niže nego po dugoročnim kreditima „Gasproma“. Želeći da zadrži svoje kupce on praktično svima daje popust. Dao ga je i Bugarskoj: veća je korist ako se pusti u pogon „Južni tok“. Samo, kad će se to dogoditi i u kakvom stanju je projekat trenutno?

Konstantin Simonov:

Stanje uopšte nije loše. Sa svim zemljama kroz koje će proći cevi postignuti su međuvladini sporazumi, osnovana su zajednička preduzeća, ima akcionara i za morske i kopnene deonice, odnosno, postoji razumevanje komercijalne strane posla. Nisu određene samo maršrute. Mnogo je zemalja, posebno na Balkanu, zainteresovano za to da se izgrade krakovi koji će voditi od glavne magistrale. Međutim, u decembru će nove cevi biti položene na dno Crnog mora iz pravca ruske obale, konkretno, od kompresorske stanice „Ruska“. Izgradnja „Južnog toka“ biće glavna tema na sastanku predsednika Vladimira Putina i srbskog lidera Tomislava Nikolića 11. septembra u Sočiju. A krajem decembra kad projekat poprimi praktične dimenzije, Putin će posetiti Beograd. Simbolično! Jer, upravo je Srbija najviše očekivala „Južni tok“, ona ga je pozdravila. U energetici ove zemlje aktivno prisustvuju naše firme: OAO „Gaspromneft“ je kupio najveću lokalnu naftnu kompaniju NIS, koja je sad proglašena za najuspešniju! Jednom rečju, Srbija u pogledu energetske saradnje s Rusijom u vezi s „Južnim tokom“ ni iz daleka nije Bugarska. Iako je i s ovom drugom, kao što vidimo, postignut dogovor.

S pojedinim zemljama Rusija se uspešno dogovara, a energetski dijalog s EU stoji na mrtvoj tački. Na primer, od Evropske unije se ne može dobiti status „prioritetnog“ gasovoda za „Južni tok“, što će zatvoriti pristup drugih isporučilaca. „Iako čak ni teoretski, osim ruskog gasa nijedan drugi u njega jednostavno ne može da dospe,“ objašnjava Konstantin Simonov. Međutim, EU je tvrdoglava. Zato je rado dala željeni status svom projektu „Nabuko“. Nije važno što evropski konkurent još uvek praktično postoji samo na papiru...

Gajane Hanova,