BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Snalazi se ko kako može

Snalazi se ko kako može
06.04.2008. god.

U SRBIJI se u proseku zarađuje skoro 400 evra mesečno. To znači da su nam plate, statistički, bolje nego kod komšija Makedonaca, Bugara, Crnogoraca, kao i zaposlenih u BiH. Zadovoljstvo ovim podatkom kvare nam, ipak, upozorenja domaćih i stranih ekonomskih stručnjaka, kao i nekih predstavnika državnih institucija. Naime, oni kažu da nam dohoci rastu značajno brže nego produktivnost, kao i da činjenica da prosek "vuku" visoka primanja u javnom sektoru, kao rezultat, mora da donese da veći deo Srbije, u budućnosti, može da računa da će im se primanja korigovati - naniže.
- Građani Srbije, države koja intenzivno preživljava tranziciju, još pristojno žive zahvaljujući doznakama iz inostranstva i sivoj ekonomiji - jedinstveni su stručnjaci. - Računa se da u našu zemlju, godišnje, sivim kanalima stigne oko tri milijarde dolara, koje nam upućuje rodbina iz dijaspore. Čak se ovim, obično "autobuskim" doznakama sredinom prošle godine bavio i švajcarski državni sekretarijat za ekonomske poslove, koji je došao do podatka da naši ljudi koji žive u Švajcarskoj godišnje sivim kanalima u Srbiju šalju oko 40 miliona evra.
Pored ove, bratske pomoći rodbine i prijatelja, građani Srbije, tradicionalno, rade "na crno". Istraživanja govore da, čak, svaki peti zaposleni, uz svoj redovni posao, ima i poneku "tezgu". Podaci kažu i da majstorstvo svojih ruku i stečena znanja, ponajviše, za dodatne prihode koriste zanatlije, odnosno oni koji pružaju razne vrste usluga. Naravno, za dodatne poslove ne plaćaju nikakve obaveze državi.
Prema podacima Svetske banke, istine radi, procenat sive ekonomije u ukupnom dohotku Srbije u poslednjoj deceniji se drastično smanjio. Tako su, recimo, pre deset godina, kažu eksperti Svetske banke, rad i trgovina "na crno", činili i do 80 odsto ukupnog prihodovanja u državi, a sada je to nešto više od 25 odsto.
Kada se analiziraju proseci plata po srpskim opštinama, jasno se vidi da se u gradovima gde su došli veliki investitori živi bolje. Nesumnjivo je da je postojanje cementare "Titan" opštini Kosjerić donelo titulu grada s najvećim prosekom primanja u Srbiji, u iznosu od više od 50.000 dinara. Jedan od rekorda po primanjima drži i Beočin. U ovo mesto je, kao novi vlasnik Fabrike cementa, došao "Holcim". Danas Beočinci, prosečno, mesečno primaju oko 37.000 dinara. Vršac, koji ima profitabilnu konditorsku industriju, ali i "Hemofarm Štadu", ima prosek oko 36.000 dinara, a rezultat investicija u ovoj opštini vidljiv je na svakom koraku.
I "Ju-Es stil" je Smederevu doneo razne novotarije. Američka korporacija za proizvodnju čelika digla je "Sartid", bukvalno, sa dna i učinila da ova firma postane jedan od stubova srpskog izvoza. Priznajući da se njihov grad dosta promenio od dolaska stranog partnera, Smederevci, čije su plate iznad proseka (oko 36.000 dinara), ipak kažu da od svih u sistemu "Ju-Es stil" primaju najmanje. Prema zvaničnim podacima ove multinacionalne kompanije, radni sat u "Ju-Es stilu Srbija" vredi oko 40 centi, u fabrici u Češkoj deset puta je veći, odnosno oko četiri dolara, dok je u matičnoj zemlji SAD radnik plaćen čak 16 dolara na čas.
Za struČnjake ovo nije iznenađenje. Jeftinija radna snaga trenutno je prednost naše privrede u privlačenju stranih investicija. I Savet stranih investitora je upravo ovo, u svojoj godišnjoj "Beloj knjizi", istakao kao prednost srpske privrede. Ovde, prema njihovim tvrdnjama, radi kvalitetna, a po ceni vrlo konkurentna radna snaga.
Javna je tajna među zaposlenima da su stranci, gotovo po pravilu, bolje gazde nego ljudi iz lokalne sredine. Stranci ne daju, po pravilu, više plate, ali su spremni da svojim zaposlenima pruže razne dopunske stimulacije, poput edukacije, dopunskog penzijskog osiguranja, zajedničkih letovanja i slično. Domaći poslodavci priznaju da svoje zaposlene ne plaćaju, baš, koliko zaslužuju i kada žele da budu iskreni kažu da je za to "zaslužna" velika konkurencija, odnosno veliki broj nezaposlenih. Katkad se, istina, i "uljuljkuju" u proceni da mnogi u Srbiji čekaju posao, pa se dešava da ostanu bez kvalitetnog kadra, baš zato što ne žele da ih plate.
O tome da li je lagodnije i, za prosečnu porodicu, isplativije da živi u većem ili manjem gradu, odnosno na selu, stavovi su apsolutno oprečni. Ipak, statistika i o tome, ponešto, kaže. Stanovništvo u većim gradovima, tako, ima mnogo veći izbor, pa time i za mnoge proizvode koje su svakoj porodici potrebni, mogućnost da prođu jeftinije. Naime, svi veći gradovi već imaju, u svetu vrlo popularne, hipermarkete u kojima je, pokazuju podaci, vrlo isplativo kupovati razne stvari, pa čak i proizvode "zelene pijace". Ipak, istraživanja kažu da stanovnici velikih gradova i dalje odlaze u svoj rodni kraj, kako bi, bar dva puta godišnje, napunili zamrzivač raznim proizvodima, a pre svega mesom.
Slično funkcionišu i manji gradovi i palanke u kojima blizina sela donosi značajnije jeftinu ponudu hrane, čija kupovina, u svim anketama, nosi prvo mesto prioriteta svakog domaćinstva. U manjim gradovima su, takođe, po pravilu jeftinije i usluge, a manji su i troškovi stanovanja.
Dugogodišnja razlika u razvijenosti severa i juga primetna je i prilikom analiza prosečnih primanja u Srbiji. Na severu je, tako, vrlo malo opština koje su značajnije ispod proseka Republike. Ipak, sve više je gradova u centralnoj, pa čak i južnoj Srbiji koje su u proseku, pa čak i iznad proseka Republike.
U Vojvodini najniža primanja ima Plandište (17.113 dinara prosečno), a najviša Beočin (38.951 dinara). U centralnoj Srbiji najsiromašniji su, bar zvanično, u Beloj Palanci (10.595 dinara), a najbogatiji u Kosjeriću (50.762 dinara). Nažalost, ali i vrlo logično, upravo u gradovima i selima gde su prihodi niski, živi i sve veći procenat nekvalifikovane radne snage i starog stanovništva. Nasuprot tome, smatra se da je godišnji priliv stanovništva u veće gradove, po raznim osnovama (školovanje, zaposlenje ili venčanje) od 5.000 do 10.000 ljudi.

SMANJITI RAZLIKE

- PITANJE regionalnog razvoja je prvi put dobilo svoj institucionalni okvir formiranjem Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja - kaže Verica Kalanović, državni sekretar u ovom ministarstvu. - Sektor regionalnog razvoja u okviru Ministarstva sprovodi niz mera koje se odnose na jačanje komunalne i poslovne infrastrukture i jačanje malog i srednjeg preduzetništva u najugroženijim optšinama koje imaju najveći broj nezaposlenih i najniže plate.
Prema tvrdnjama državnog sekretara za regionalni razvoj, jedan od osnovnih prioriteta ovog sektora je donošenje zakona o regionalnom razvoju.
- Nacrt zakona je završen, a ciljevi definisani u njemu obuhvataju ekonomski razvoj svih regiona na teritoriji Republike Srbije - tvrdi Kalanovićeva. - Ravnomerniji regionalni razvoj i smanjenje regionalnih razlika, kao i intenzivniji razvoj najugroženijih područja, uz podršku i podsticaje sa državnog nivoa, prioritetni je zadatak i put za zaustavljanje negativnih trendova demografskog pražnjenja.

NAJVEĆE PLATE

ČESTO se, u analizama podataka o prosečnim platama u Srbiji, pominje da su zaposleni u nevladinim organizacijama, političkim stranakama, privrednim komorama, poslovnim udruženjima, sindikatima, najbolje plaćeni u Srbiji. Statistika, tako, tvrdi da su u "delatnostima na bazi učlanjenja" proseci plata 2,5 puta viši nego u ostalim sektorima.
Zoran Marković iz Centra za razvoj neprofitnog sektora tvrdi da se u Srbiji, tradicionalno, na nevladine organizacije gleda kao na "strane plaćenike" koji primaju veliki novac.
- U Srbiji je, trenutno, aktivno oko 3.000 NVO - tvrdi Marković. - U njima je više od 60 odsto visokoobrazovanih, a oko šest odsto zaposlenih ima magisterij ili doktorat. Mada se govori o velikim zaradama u nevladinim organizacijama, činjenice kažu da zaposleni, po projektu, dobija 300-400 evra. Veliki međunarodni donatori imaju tačne podatke koliko daju za razne programe i nisu skloni plaćanju visokih honorara.
Prema Markovićevim rečima, proseke u delatnostima na bazi učlanjenja vuku razna poslovna udruženja i privredne komore.



  • Izvor
  • Novosti
  • Povezane teme


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.


Ostale novosti iz rubrike »