Kosovo ključ za odnose Rusije i NATO-a

Novi hladni rat nije moguć, rekao ruski predsednik Vladimir Putin posle sastanka sa vrhom država članica zapadnog vojnog saveza


Rusija je spremna za dalji dijalog sa zemljama NATO-a o svim spornim pitanjima, izjavio je juče u Bukureštu ruski predsednik Vladimir Putin, nabrojavši ključne probleme: približavanje zapadnog vojnog saveza ruskim granicama, pravljenje baza na teritoriji novih članica, status Kosova, postavljanje delova američke raketne odbrane u istočnoj Evropi i sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi. Posle samita Saveta NATO – Rusija Putin je na konferenciji za novinare rekao da rešenje koje je doneto u vezi sa Kosovom ne ide u prilog osiguranju bezbednosti i stabilnosti u regionu.

„Novi hladni rat nije moguć, jer u Evropi više nema ideoloških raskola, a globalni igrači – Evropa, SAD i Rusija ne žele povratak u prošlost”, rekao je Vladimir Putin, dodavši da njegova država neće popuštati u pitanjima nacionalne bezbednosti i da će nastaviti da razvija svoj nuklearni potencijal.

Rezultat jučerašnjeg samita Saveta NATO – Rusija je, prema oceni obe strane, pozitivan,iakou suštini nije postignut nikakav pomak u rešavanju njihovih brojnih otvorenih pitanja. Čini se, međutim, da je ruski predsednik Vladimir Putin otišao iz rumunske prestonice za nijansu zadovoljniji od svojih kolega, budući da je liderima 26 država jasno rekao da se Rusija oštro protivi postavljanju američkog antiraketnog štita, kao i nameri širenja NATO-a primanjem u članstvo Ukrajine i Gruzije.

Prema njegovim rečima, u saradnji sa NATO-om dosta je postignuto, ali da će rezultati zavisiti od toga koliko će zemlje alijanse biti spremne da uvaže interese Rusije i učine kompromise u pogledu strateške klime u Evropi i svetu.„Nije tajna da putevi naše saradnje imaju ozbiljne prepreke”, rekao je Putin, objasnivši da to ne doprinosi jačanju predvidljivosti i poverenja u njihovoj saradnji i ne doprinosi prelasku na novi kvalitet.

„Pojavljivanje moćnog vojnog bloka na našim granicama biće shvaćeno u Rusiji kao direktna pretnja”, rekao je Putin dodavši da ih „ne mogu zadovoljiti tvrdnje da taj proces nije usmeren protiv Rusije”, jer se „nacionalna bezbednost ne gradi na obećanjima”.

Prema izvorima ruskih i zapadnih medija sa samita u Bukureštu, Putin je na zatvorenom sastanku sa liderima NATO-a bio mnogo konkretniji i jasno rekao da „NATO ne može da osigurava svoju bezbednost na račun drugih, između ostalog, i Rusije”. Prema ovim izvorima, Putin je objasnio da će Rusija biti prinuđena da preduzme mere za zaštitu svoje bezbednosti kao odgovor na širenje NATO-a na zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza.

U zvaničnom obraćanju, pak, Putin je rekao da on ima u vidu pretenzije alijanse na globalnu ulogu u oblasti bezbednosti, napuštanjegeografske zone svoje odgovornosti i širenje na takve oblasti kao što su energetska i kibernetička bezbednost. Putin je ocenio i da neodređeni ostaju i kriterijumi primene vojne sile, kao i odnosi NATO-a sa Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija.„Jasno vidimo probleme koji stoje pred nama, ali smo i dalje raspoloženi da i u budućnosti razvijamo praktičnu saradnju u tim oblastima gde postoji zajednički interes”, rekao je Vladimir Putin.

NATO i Rusija su, ipak, juče uspeli da postignu sporazum o kopnenom tranzitu, koji će omogućiti alijansi da preko ruske teritorije isporučuje zalihe svojim snagama u Avganistanu. Iako bi ovaj sporazum trebalo da predstavlja dokaz o saradnji bivših protivnika, primetno je da je ova vrsta „prijateljstva” ograničena budući da se sporazum ne odnosi na transport vojnika i vazdušni tranzit, kao što je NATO prvobitno tražio. Prema objašnjenju portparola NATO-a, sporazum se odnosi na transport hrane i nekih vrsta vojne opreme, ali ne one koja je ubojita.

Dok je problem članstva Ukrajine i Gruzije u NATO-u na izvestan način odložen do decembra, kada će ministri spoljnih poslova alijanse izvršiti prvu procenu u vezisa ove dve zemlje, sukob Rusije i SAD o antiraketnom štitu doći će u žižu tek danas i sutra. Prema Putinovim rečima, ova tema je na samitu u Bukureštu samo usput pomenuta, dok će se široka diskusija voditi kada ovog vikenda američki predsednik Džordž Buš dođe u Soči.

Vašington je, inače, ponudio kompromisni predlog o antiraketnom štitu koji uključuje dozvolu ruskim inspektorima da uđu u ove odbrambene instalacije i brinu o tome da sistem bude neaktivan, osim ako se ne identifikuje nadolazeći napad. Prema Putinovim rečima koje prenosi Rojters, štit je dokaz da se zapadne snage možda prikradaju ruskim granicama, koje su bile bezbedne do pada „gvozdene zavese”.

„Zatvorili smo naše baze Kamren (Vijetnam), potom na Kubi, povukli smo naše baze iz istočne Evrope. A šta smo dobili? (Američke) Baze u Rumuniji, baze u Bugarskoj, raketni štit u Češkoj i Poljskoj”, rekao je Putin, dodavši da to sve predstavlja pokretanje vojne infrastrukture ka ruskim granicama.

Kako su preneli ruski mediji iz Bukurešta, Putin je, govoreći o planovima Vašingtona za instaliranje antiraketnog štita u Evropi, rekao kako se teško može pretpostaviti da bi se Iran usudio da napadne Sjedinjene Američke Države.Umesto da se Iran „sateruje u ćošak”, potrebno je razmisliti kako da ta zemlja postane otvorenija, mišljenja je ruski predsednik.

Osim toga, Putin je rekao da je Rusija spremna samo sa drugim učesnicama da se vrati poštovanju Sporazuma o konvencionalnom naoružanju, koji je 2007. suspendovala jer zemlje NATO-a ne ratifikuju njegovu prilagođenu verziju.

--------------------------------------------------------------------

Shefer: Debata o Kosovu biće nastavljena

Ruski predsednik pozvao je na samitu Saveta Rusija – NATOzemlje alijanse da poštuju međunarodno pravo, navodeći Kosovo i Metohiju kao primer gde je međunarodnom pravu zadatudarac. Član ruske delegacije u Bukureštu je ruskim medijima preneo da je Putin rekao da „Rusija nastavlja i nastavićeda stoji na poziciji zaštite temelja međunarodnog prava”,preneo je Itar-Tas. „U poslednje vreme, ne jednom smo se susretali sa situacijom kada je međunarodnom pravu nanet udarac, bombardovali su Jugoslaviju, jednostrano je priznatoKosovo”, rekao je taj predstavnik ruske delegacije navodećireči ruskog predsednika, dodavši da se Putin ponovo založio za neophodnost postojanja multipolarnog sveta.

S druge strane, generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Sheferrekao je da je diskusija prilikom susreta bila otvorena, a dapo pitanju Kosova nije postignut „proboj”, ali da „napredakipak postoji”. „Debate o Kosovu biće nastavljene, ulogaNATO-a i Kfora ostaje i ostaće u okvirima rezolucijeSaveta bezbednosti UN”, rekao je Shefer.