BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Bele rukavice na krvavim rukama

 Bele rukavice na krvavim rukama
05.04.2008. god.

 Vlasti u Prištini kažu da je oslobađanje Ramuša Haradinaja „još jedan dokaz da je rat koji je vodila OVK bio pravedan”

Ramuš Haradinaj u Hagu nije ni pokušao da se brani. Njegova odbrana – a to se nikada do sada nije desilo u tribunalu – nije pozvala ni jednog jedinog svedoka da svedoči u korist optuženog. Skupi engleski advokati iz kancelarije u kojoj radi žena bivšeg britanskog premijera Šeri Bler (govori se da je albanska dijaspora za Haradinajevu odbranu obezbedila oko sedam miliona evra), bili su sigurni da tužilaštvo neće moći da dokaže optužnicu koja je bivšeg vođu OVK teretila za pokolj stotine Srba i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu. I bili su u pravu. Tužilaštvo nije imalo dovoljno svedoka. Valjda zato što Haradinaj nije ostavljao svedoke za sobom.

Iako se spekulisalo da tužilaštvo predvođeno Karlom del Ponte ne može da sakupi ni desetak svedoka koji bi se osmelili da privire u hašku sudnicu, zvanično se baratalo cifrom od 98 predloženih svedoka optužnice. Njih 34 je svedočilo uz razne mere zaštite, 18 tek pošto je sud naložio njihovo privođenje, a dvoje tek pošto su i sami optuženi jer nisu hteli da se odazovu sudu. Devet svedoka „opravdano” je izostalo – ubijeni su, umrli pod nerasvetljenim okolnostima, a neki samo umrli čekajući pravdu. (Od nedostatka svedoka „patilo” se i u procesu protiv Ramušovog brata Dauta Haradinaja, kome je suđeno pred Unmikovim sudom. Tokom ovog suđenja ubijeno je 10 osoba koje je trebalo da svedoče.)

Sloboda kojom su Haradinaja „počastile” sudije Haškog tribunala, Holanđanin Ori, Austrijanac Hopfel i Norvežanin Stole, međutim, nije samo još jedna nepravedna presuda suda kome su Srbi „glavne mušterije”.

To šta zaista znači oslobađajuća presuda za Haradinaja najbolje je objasnio njegov politički protivnik, sadašnji premijer Kosova Hašim Tači. Tači, koji je na slobodi iako je u Srbiji osuđen za ratne zločine, potpisao je u ime svoje vlade izjavu u kojoj se navodi da odluka Haškog tribunala „još jednom pokazuje da je rat koji je vodila OVK bio pravedan i u skladu sa međunarodnim konvencijama”.

I Haradinaj je, po izlasku iz sudnice, svoje oslobađanje nazvao odlukom koja će „ojačati Kosovo”.

„Tribunal je pažljivo proučio dokazni materijal i utvrdio da su optužbe protiv mene i Oslobodilačke vojske Kosova lažne”, poručio je Haradinaj.

Skupština u Prištini juče je na plenarnoj sednici pozdravila odluku Haškog tribunala, ali i izrazila žaljenje zbog presude Ljahiju Brahimaju, koji je osuđen na šest godina zatvora. Predsednik skupštine Jakup Krasnići pročitao je saopštenje, koje su poslanici pozdravili aplauzom. Poslanici su takođe čestitali Albaniji na pozivu za članstvo u NATO-u, a u Prištini se komentariše da je 3. april „veliki dan” za Albance zbog dva velika događaja – oslobađanja Haradinaja i ulaznice za zapadni vojni savez.

Haradinajevo oslobađanje, samo mesec i po dana posle jednostranog proglašenja nezavisnosti, vidimo, poslalo je poruku. Kosovskim Albancima da su na pravom putu, a Srbima da oslobađanje jednog drugog srpskog krvnika, Nasera Orića, nije slučajnost. Ako je neko možda do sada sumnjao u to.

Priština u veselju, tako, juče nije dočekala oslobođenog vođu, već za njih optimističnu poruku Zapada – pozdrav jednoj nelegalnoj državi.

Da li se drugo moglo očekivati ako se ima u vidu kako je Haradinaj ispraćen u Hag? Reklo bi se da je trebalo biti veliki optimista pa da se veruje da će neko koga je tadašnji šef Unmika Soren Jesen-Petersen ispratio u Hag rečima: „Prijatelju moj, želim ti brz povratak”, biti proglašen krivim. Teško je verovati da se ikako drugačije nego nevin iz Haga mogao vratiti neko ko je, kako to tvrdi Karla del Ponte u svojoj knjizi, u Hag otišao privatnim nemačkim avionom kroz špalir uparađenih nemačkih gardista sa belim rukavicama.

Haradinaj je godinama unazad, da podsetimo, nosio nezvaničnu titulu „miljenika Zapada”. On je, prema logici međunarodne zajednice, predstavljao čoveka „koji obavlja stvari”, za razliku od svojih prethodnika. Haradinaj je, u vreme kada je bio premijer Kosova, 2004. godine, samo šest godina pošto je izvršio i naredio svirepa ubistva, na Zapadu proglašen kooperativnim i čovekom koji se zalaže za multietničko Kosovo.

I to što je Haradinaj, baš kao i ostali Albanci kojima je suđeno u Hagu, optužen samo za zločine koje je počinio pre NATO bombardovanja, iako se zna da su najstrašniji zločini na Kosovu činjeni upravo za vreme bombardovanja, ima svoje razloge. Za ovu vojnu alijansu nije bilo pogodno da se Haradinaju, ili njegovim saborcima, sudi za počinjene zločine u vreme kada su, kako govore dokazi, sarađivali sa NATO.


O tome postoje brojni dokazi, a advokat Zdenko Tomanović, branilac Slobodana Miloševića, tvrdi da je imao uvid u jedan od njih – sadržaj razgovora između pilota NATO i komande u njihovoj bazi.

„Iz sadržaja tih razgovora da se videti da je postojala koordinacija na terenu i da je sugerisano da se ne gađaju određene oblasti, pošto su pod kontrolom OVK”, kaže Tomanović i dodaje: „Od državnih institucija sam tražio te transkripte, kako bih mogao da ih koristim na sudu, ali je moj zahtev odbijen. Usmeno sam dobio obaveštenje da to može da naruši nacionalne interese”, kaže Tomanović i dodaje da su mu pojedina vojna lica u privatnim razgovorima sa žaljenjem govorila da to „može biti samo interes NATO-a, a ne naše zemlje”.

Da je zajednička istorija zapadnih sila i Haradinaja bila glavna prepreka za odlazak vođe OVK u Hag upućivale su i reči bivšeg šefa Unmika Mihaela Štajnera, na koje je pre četiri godine, uoči Haradinajevog odlaska u Sheveningen, podsećao bivši ambasador Sjedinjenih Američkih Država Vilijam Montgomeri.

Štajner je, citirao je tada američki diplomata, govorio da bi, ako budu podignute optužnice protiv Haradinaja i Tačija, „svi mogli istom da pakujemo torbe i odemo kući”.

Karla del Ponte, kako je tada upozoravao Montgomeri, mora da se suoči sa pitanjem ima li dovoljno dokaza da se optuži Haradinaj. Tribunal, isticao je američki diplomata, postavlja izuzetno visoke standarde za ovakve optužnice.

Ko je pominjao pravdu?

Dragana Matović

----------------------------------------------------------------

Oduševljenje i u Preševu


I politički predstavnici Albanaca s juga centralne Srbije pozdravili su puštanje Ramuša Haradinaja na slobodu, pa je gradonačelnik Preševa Ragmi Mustafa izjavio da je to „dokaz da je borba OVK bila pravedna” i da Haradinaj treba što pre da se vrati u politički život, prenosi sajt „Balkan insajt”.

Jonuz Musliju, jedan od vođa pobune u opštinama Preševo i Bujanovac posle rata 1999. godine, koji je sada predsednik militantnog Pokreta za demokratski progres kaže da je „sud dokazao Haradinajevu nevinost u pravednoj borbi koja je našem narodu donela slobodu i nezavisnost Kosova”.

S. R.

-----------------------------------------------------------------

Rada Trajković: Presuda ne može da izbriše zločin

Gračanica – Potpredsednik SNV Kosova Rada Trajković izjavila je da oslobađajuća presuda Ramušu Haradinaju ne može da izbriše osećaj njegove krivice i zločine počinjene nad srpskim narodom. „Haradinaj je ostao čovek za koga se zna da je počino zločin, ali nažalost to nije moglo da se dokaže”, rekla je Trajkovićeva, dodajući da je reč o „jednom od retkih zločinaca koji je činio zločine ne samo nad Srbima, već i prema Albancima i Romima”.

I u tom smislu, smatra Trajkovićeva, njegov povratak na Kosovo „učiniće nelagodnost” i delu Albanaca, čak i onima na vlasti, „jer Haradinaj ima velike političke ambicije”.

„Oni iz međunarodne zajednice koji su mu pomogli, pokazaće čime je to uslovljeno”. „Da li je namera dodatna destabilizacija regiona, ili je oslobađanje u funkciji smirivanja radikalnih Albanaca, tek će se videti”, ocenila je ona.

Tanjug

---------------------------------------------------------------------

 Kandić: Veliki strah svedoka

Predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić izjavila je preksinoć da oslobađajuća presuda Ramušu Haradinaju pokazuje da tužilaštvo Haškog tribunala „nije pripremilo optužnicu koja bi mogla da bude dokazana”.

„Činjenica je da su svedoci u predmetu Haradinaj imali veliki strah, da postoje ozbiljne indicije da su najmanje dva svedoka izgubila život jer je trebalo da svedoče”, rekla je Kandićeva, a prenosi B 92.

Dokazi koje je Srbija podnela Haškom tužilaštvu „nikada nisu bili toliko relevantni i validni” da su mogli da dokažu odgovornost onih koji su zapovedali Oslobodilačkom vojskom Kosova. „Mi do dan-danas nemamo ni jedan službeni dokument Srbije koji se na ozbiljan način bavi pitanjima ratnih zločina, rekla je Kandićeva.



  • Izvor
  • Politika
  • Povezane teme


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.


„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


Ostale novosti iz rubrike »