Danas je drugi avion IL-76 Ministarstva za vanredne situacije Rusije sa humanitarnim teretom za srpske enklave na Kosovu sleteo na beogradski aerodrom Nikola Tesla

Za razliku od leta 2. aprila, koji je dovezao u Beograd uglavnom riblje konzerve i dečiju hranu, ovaj let je dostavio 40 tona konzervisane govedine, saopštio je predstavnik Ministarstva za vanredne situacije RF. Lekovi i medicinska oprema za kosovske bolnice biće dostavljeni kasnije.
Do 10. aprila u srpsku prestonicu iz Moskve će stići još dva leta. Ukupno snage Ministarstva za vanredne sitaucije Rusije će dostaviti u Beograd 140 tona prehrambene robe – konzerve, dečiju hranu, prekrupu, šećer, kao i lekove i medicinsku opremu ukupne vrednosti oko 40 miliona rubalja.
Na osnovu dogovora sa Moskvom srpska strana je preuzela na sebe dostavu tereta stanovništvu kosovskih enklava. Centar raspodele za teret koji je stigao iz Rusije u Beograd radi daljeg slanja na Ksoovo i Metohiju biće skladišta Međunarodnog Crvenog Krsta u Zvečanu.
Kako se saopštio zvanični predstavnik ministarstva za poslove Kosova i Metohije Bora Taić, raspoređivanje pomoći koja je potrebna za oko 10 hiljada porodica kosovskih Srba, Goranaca, Bošnjaka, Albanaca i Cigana koji žive u izolovanim enkalvama započeće pošto u Beograd stigne poslednja partija pomoći.
Rusija i NATO nisu postigli proboj o problemu Kosova i drugim pitanjima, mada postoji progres, izjavio je genralni sekretar alijanse Jap de Hop Shefer. Ne mogu da kažem da se vidi bitan proboj, ali imamo određene zaključke za rad kod kuće i za rad ubuduće, rekao je on na konferenciji za štampu na osnovu rezultata Saveta Rusija-NATO. Iskoristili smo zasedanje Rusija-NATO radi razmatranja pitanja, povodom koga za sada ne može biti postignuta saglasnost – to su pitanja nezavisnosti Kosova i druga, izjavio je Shefer. Niko nije skrivao svoje karte, raspoloženje je bilo pozitivno. Rekao bih da smo iskoristili zasedanje Saveta Rusija-NATO radi razamtranje pitanja praktične saradnje, rekao je generalni sekretar alijanse.
Šefovi država i vlada 26 zemalja članica NATO-a na osnovu rezultata sastanka u četvrtak u Bukureštu pozvali su strane na Kosovu da izbegnu bilo kakva dejstva ili izjave koje mogu da potkopaju bezbednost na Kosovu ili regionu u celini.
Pozivamo sve zainteresovane strane u regionu da deluju kostruktivno i da izbegavaju sva dejstva ili retoriku koja može da potkopa bezbednost na Kosovu ili u bilo kojoj drugoj tački regiona, stoji u izjvi. U njoj se podvlači da međunarodne mirovne snage na Ksoovu nastavljaju odvojeni dijalog po pitanjima bezbednosti sa svim stranama.
Zemlje zapadnog dela balkanskog regiona biće problematično mesto dok sve ne postanu članice EU, izjavio je ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić u Bukureštu u toku samita NATO-a. Po njegovim rečima, potencijalna žarišta konflikta će biti likvidirana ako se umanji značaj granica, koje dele zemlje regiona. Ministar je napomenuo da je Beograd i dalje spreman na saradnju sa međunarodnom zajednicom radi učvršćenja bezbenosti u regionu, posebno na Kosovu. Želimo da ubrzamo vođenje dijaloga koji bi sprečio nasilje i nekontrolisani razvoj situacije na Ksoovu, rekao je šef srpske diplomatije. On je izrazio žaljenje što su neke zemlje prisutne na samitu, priznale u jednostranom poretku nezavisnost Kosova i podsetio da će zemlja štititi svoj teritorijalni integritet svim mogućim prvnim i diplomatskim sredstvima.
Zemlje članice NATO-a donele su odluku da BiH, CG i Srbija pređu sa učešća u programu Partnerstvo za mir, što se smatra prvim korakom ka stupanju u NATO na stadijum intenzivnog dijaloga, izveštava agencija Frans Pres, pozivajući se na izjavu predsednika Rumunije Trajana Beseskua. Na konferenciji za štampu u Bukureštu, gde je u toku samit NATO-a, Besesku je istakao da za razliku od svojih suseda, Srbija se nije obraćala sa molbom o tome, ali zbog upornih predloga unutar NATO-a saveznici su rešili da joj pruže status intenzivnog dijaloga koji će stipiti na snagu kada Srbija odluči da izađe iz izolacije u pogledu NATO-a, istkao je predsednik Rumunije.
Danas, po završetku NATO samita u Bukureštu, predsednik SAD Džordž Buš uputio se u posetu Zagrebu, gde namerava da lično čestita Hrvatima poziv da stupe u alijansu. Vrata NATO-a juče su se otvorila i za Albaniju, ali tamo je Buš već boravio u junu prošle godine, obećavši pri tome nezavisnost Albancima na Kosovu.
Povećane mere bezbednosti u Zagrebu uvedene su mnogo pre posete domaćina Bele kuće. Agenti američkih i hrvatskih specijalnih službi tokom mesec dana „češljali“ su grad u potrazi za realnim ipotencijalnim opasnostima po život predsednika.
Hrvatsku prestonicu Buš će napustiti u subotu posle podne. Na programu posete je sastanak sa rukovodstvom Hrvatske i istupanje pred pažljivo filtiriranom grupom građana na Markovom trgu, gde se nalazi zdanje republičke vlade.
Ne previše topli prijem za šefa američke administracije pripremilo je nekoliko vanparlamentarnih partija i društvenih organizacija, ujedinjenih u pokret Antiimperijalistička akcija. Onis u predložili sugrađanima da izađu na ulice u znak neslaganja sa politikom SAD i sa pridruživanjem Hrvatske NATO-u. Demonstrantima je predloženo da uzmu vreće za spavanje i tople stvari: akcija protesta, ako se ne umeša policija, može da traje do samog Bušovog odlaska.
Između ostalog, kako ukazuju rezultati anketiranja javnog menjenja, većina Hrvata je za stupanje zemlje u Severnoatlantski pakt. Ova ideja dobiaj svoje pristalice i sada je za NATO skoro preko 60% Hrvata. 31% građana ne prihvata stupanje Hrvatske u alijansu. Apsolutna većina – 76% pri tome smatra da pitanje članstva treba izneti na referendum, a svega 21% je spremno da poveri odluku parlamentu. Sakupljanje potpisa u znak podrške referendumu treba da se završi 12. aprila.
Srpski zvaničnici oštro su osudili odluku Haškog tribunala da oslobodi optužba bivšeg premijera Kosova i bivšeg lidera albanskih separatista Ramuša Haradinaja, saopštava rsuka agencija Novosti.
Haradinaj, koga u Srbiji nazivaju ratnim zločincem, bio je najviši komandant OVK, koji se našao na optuženičkoj klupi u Hagu. Zemlja optužbe je tražila za Haradinaja 25 godina zatovra, mada je Međunarodni Haški tribunal doneo oslobađajuću presudu. Ta odluka ne predstavlja trijumf pravde i ne uliva nadu Srbima i drugim nealbanskim nacionalnostima da će ubuduće imati miran i bezbedan život na Kosovu, stoji u izjavi predsednika Borisa Tadića. Sa svoje strane, premijer Srbije Vojislav Koštunica nazvao je ovakvu odluku tribunala mračnom i imevanjem pravosuđu.
Bivši komandant odreda OVK Crni orlovi kome je bilo suđeno na osvovu iste optužnice sa Haradinajem Idriz Balaj takođe je u potpunosti oslobođen. Još jedan osuđeni tim povodom, komandant OVK koji je bio i načelnik zatvora koji su otvorili kosovski Albanci i držali u njemu Srbe, Cigane i nelojalne kosovske Albance, Lahi Brahimaj proglašen je krivim za mučenja i osuđen na 6 godina zatvora. Sva tojica su optuživani za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu 1998. i 99. čiji cilj je bilo uspostavljanje potpune kontorle OVK nad Dečanima, gde je živela velika količina Srba.
Mnogi smatraju da su Haradinaj koji se nalazio u takozvanom pritvoru i njegove pristalice imali prilično široke mogućnosti zapritisak na svedoke optužbe. Bilo je sakupljeno nedovoljno dokaza njegove krivice. Indirektno tu verziju potvrđuju i reči bivšeg glavnog tužioca tribunala Karle del Ponte, koja je više puta izjavila da se optužba suočava sa ozbiljnim problemima sa osiguranjem bezbednsoti svojih svedoka. Oglašavajući rešenje suda, predsednik sudske komore, holandski sudija Alfons Ori istakao je da su sudije stekle snažan utisak da je suđenje teklo u atmosferi u kojoj se svedoci nisu osećali bezbedno.
Aktivisti ruskog omladinskog pokreta Naši dogovorili su se sa predstavnicima srpskih omladinskih organizacija o formiranju međunarodnog Rusko-srpskog omladinskog udruženja, saopštio je u petak rukovodilac delagacije Naših Roman Verbicki, koji se nalazi u Beogradu. Rusija postaje svakog dana sve jača i Rusi treba da razaberu ko je za nas prijatelj, a ko neprijatelj. Sa Srbima nas povezuje vekovna istorija, rekao je Verbicki, odgovarajući na pitanja o cilju takve saradnje. Za tri dana strane će razmeniti konkretne idije o daljim koracima osivanja organizacije.
Format rada društva će se sastojati u organizaciji zajedničkih foruma, kongresa, kampova, koncerata u Rusiji uz učešće srpskih pevača i ruskih zvezda u Srbiji, istakao je Verbicki. Okosnica saradnje, po njegovom mišljenju, biće principi pravoslavlja i patriotizma, u jednakoj meri bliski i Rusima i Srbima.
Predsednik Rusije Vladimir Putin u svom istupanju na samitu RF-NATO u Bukureštu pomenuo je situaciju oko Kosova kao primer grubog kršenja međunarodnog prava.