Nasilje nad pravdom u Haškom sudu

Takođe, iako je jasno da nikada nije postojala nikakva naredba Mladića i Kardžića "da svi vojno sposobni bošnjački muškarci iz Srebrenice budu ubijeni", tužilaštvo Haškog tribunala takvu neistinu uzima kao ključni argument u traženju doživotne robije za Tolimira. Gotovo je sigurno da će sud uvažiti nepostojeću (lažnu) argumentaciju tužilaštva i da će Tolimir biti osuđen, ako ne na doživotnu robiju, onda će to biti minimalno tridesetak godina, što je, sudeći po Tolimirovoj starosti (64), maltene isto što i doživotna.
Tolimir, koji se pred Haškim kazamatom brani sam, negirao je navode optužnice "da je od komandanta Ratka Mladića i predsednika RS Radovana Karadžića dobio naređenje da svi ratni zarobljenici iz Srebrenice budu ubijeni".
"Nikada nisam dobio nikakvo naređenje od Radovana Karadžića i Ratka Mladića o operaciji ubijanja ratnih zarobljenika. O tome ne postoje nikakvi dokazi, zato što se nije ni dogodilo. Ono što se nije dogodilo ne može se ni dokazati, ni pred zemaljskim ni pred božjim sudom", kazao je Tolimir.
Tužilaštvo traži doživotni zatvor za Tolimira
Vorld njus
Tužilaštvo Haškog tribunala prošlog utorka zatražili su doživotnu kaznu za bivšeg generala bosanskih Srba Zdravka Tolimira, zbog njegove uloge u masakru u Srebrenici 1995.
"Postoji samo jedna kazna za njegove zločine, a to je doživotni zatvor", rekao je Piter Mekloski u završnoj reči tužilaštva pred Međunarodnim sudom u Hagu za zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji.
Šezdesettrogodišnji Tolimir je optužen da je počinio zločin genocida, ratni zločin i zločin protiv čovečnosti tokom rata u Bosni od 1992 do 1995. godine, što je dovelo do smrti 100.000 ljudi i ostavilo bez domova 2,2 miliona.
On je optužen po osam tačaka uključujući ubistva i prinudno raseljavanje.
Tužilaštvo su rekli da je bivši komandant bezbednosti – koji je odgovarao direktno generalu bosanskih Srba Ratku Mladiću – učestvovao u planu ubistva hiljada muslimanskih muškaraca i dečaka, kao i u progonu hiljada žena i dece iz Srebrenice 1995. godine u nameri da se stvori "monoetnička srbska država".
Gotovo 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka ubijeno je u julu 1995 u "osiguranoj zoni" kada je danske UN mirotvorce savladala Mladićeva vojska.
Takav čin ocenjen je kao najgori zločin na evropskom tlu nakon Drugog svetskog rata.
U toku suđenja, tužilaštvo su konstatovali da se Mladić oslanjao na Tolimira da će ovaj "izvesti lagano davljenje enklava Srebrenice i Žepe" da bi se stvorili uslovi koji će prisiliti muslimansko stanovništvo "da izgube nadu da tamo mogu da prežive".
Mekloski je još dodao da je Tolimir – kojeg je nazvao "vrlo inteligentnim, veoma impresivnim" – "namerno izabrao lojalnost Mladiću i njihovoj stvari… umesto obaveze prema Bogu da se tome suprotstavi i zakonske obaveze da takvo postupanje obustavi".
"Birajući Mladića umesto zakona, on je izgubio čovečnost", kazao je Mekloski.
"On predstavlja… ovaj jedinstveni genocid koji se desio u Srebrenici i on tu ima ličnu odgovornost i imaće je zauvek."
Tolimir se izjasnio nevinim i izabrao je da sam vodi svoju odbranu.
Njegovo suđenje započelo je u februaru 2010, kada je tužilaštvo pozvalo 126 svedoka, a Tolimir četvoricu u svoju odbranu.
Tolimir je uhapšen 2007. godine u Bosni i Hercegovini, a suđenje mu je više puta odlagano zbog njegovog lošeg zdravlja.
Mladić, takođe poznat pod nadimkom "kasapin iz Bosne", uhapšen je u Srbiji prošle godine i sada je suočen sa 11 tačaka optužnice pred istim Haškim sudom, u šta je uključen i srebrenički masakr.
General Radoslav Krstić, još jedan Mladićev pomoćnik bio je prva osoba koja je osuđena za genocid od strane suda. Dobio 35 godina robije 2004. godine, između ostalog i za masakr u Srebrenici. Prebačen je u britanski zatvor gde sada služi svoju kaznu.
Kraj suđenja Tolimiru, čeka se presuda
Dojče vele
Nakon dvoipogodišnjeg procesa u Haškom tribunalu je izlaganjem završnih reči tužbe i odbrane okončano suđenje Zdravku Tolimiru, bivšem pomoćniku Ratka Mladića za obaveštajno-bezbednosne poslove u Glavnom štabu Vojske RS.
Tužilaštvo je za Tolimira, optuženog za genocid i druge zločine počinjene u Srebrenici i Žepi 1995. godine, zatražilo kaznu doživotnog zatvora, dok je optuženi, koji se brani sam, u završnim rečima poricao svaku svoju krivicu i odgovornost za srebrenički masakr i progon stanovništva, i zatražio oslobađajuću presudu.
Tužilac Piter Mekloski je u završnoj reči rekao da je tužilaštvo u svom postupku dokazalo Tolimirovu krivicu za organizovanje i realizovanje ubijanja više od 7.000 Bošnjaka nakon što je Vojska Republike Srpske 11. jula 1995. zauzela Srebrenicu. "General Tolimir mora snositi odgovornost zato što je bio na čelu ubilačke grupe koja je od 13. do 16. jula 1995. sprovela naređenja Radovana Karadžića i Ratka Mladića da svi vojno sposobni bošnjački muškarci iz Srebrenice budu ubijeni", rekao je tužilac Mekloski.
Srebrenica 1995.
Operaciju ubijanja zarobljenih Bošnjaka su, prema tužiocu, organizovali, sproveli i nadgledali pripadnici Uprave za obaveštajno-bezbednosne poslove, na čijem čelu je bio optuženi Tolimir. Opredelivši se za odanost Mladiću, Tolimir je prihvatio ciljeve Vojske Republike Srpske kao svoje, čime je "izgubio čovečnost i postao oličenje progona i ubijanja u Srebrenici", rekao je tužilac Mekloski i pozvao sudije da optuženog proglase krivim za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti u Žepi i izreknu mu kaznu doživotnog zatvora.
Poricanje krivice
U svojoj završnoj reči, Tolimir je poricao svaku odgovornost za zločine koji su u julu 1995. godine počinjeni u Srebrenici i Žepi. Negirao je bilo kakvu vezu sa Karadžićevom Direktivom iz marta 1995. godine, kojom se Drinskom korpusu nalaže "stvaranje nepodnošljivih uslova za opstanak stanovništva Srebrenice i Žepe".
Tvrdio je da nikakve veze nema sa masovnim ubistvima u srebreničkom regionu, da nije bio na lokacijama na kojima su vršena pogubljenja i da se nije sreo ni sa jednim od sedmorice oficira policije i Vojske Republike Srpske koji su u Haškom tribunalu već osuđeni kao organizatori masakra u julu 1995. godine.
Presuda Tolimiru biće izrečena krajem ove ili, najkasnije, početkom sledeće godine.