Amerika izgubila jednog od heroja

Nil Armstrong – prvi čovek koji je bio na Mesecu umro je 25. avgusta u 82. godini života. Predsednik SAD Barak Obama je nazvao Armstronga „najvećim herojem Amerike“.
Reči Armstronga: „Ovo je mali korak za čoveka, ali ogroman za celo čovečanstvo“, - su stigle sa površine Meseca 20. jula 1969. godine, kada se posada broda „Apolo-11“ iskrcala na satelitu Zemlje. Prvi je iz svemirskog broda izašao komandir Nil Armstrong.

Direktan prenos iskrcavanja na Mesecu pratili su milioni ljudi. Video-snimke iz arhive NASA danas ponovo gledaju preko Interneta. U julu 1969. godine Nil Armstrong se proslavio za celu Zemlju. „Kada je Nil napravio prvi korak na površini Meseca, on je demonstrirao takvu veličinu čoveka, da se taj trenutak nikada neće zaboraviti“, - kaže se u izjavi predsednika SAD Baraka Obame. Prema njegovim rečima, Armstrong i kolege su dokazali svetu, da je američki duh sposoban da postigne to, što se čini da je nedostižno.

Ekspedicija je imala pred sobom minimalan zadatak – izuzetno teško je bilo samo sletanje na Mesec. Za dva i po sata provedena na satelitu Zemlje posada je napravila snimke okoline, prikupila obrazce tla, postavila instrumente, koji su omogućili tačno određivanje udaljenosti od Zemlje, i, naravno bila je podignuta zastava SAD. U vreme svemirske trke sa SSSR to je bio posebno simboličan gest. Program „Apolo“ je bio zamišljen pre svega iz političkih motiva, kaže glavni urednik časopisa „Novosti kosmonautike“ Igor Marinin.

- Prvo iskrcavanje na Mesec bilo je značajno samo zbog toga, što su amerikanci sleteli na Mesec i pobedili u trci za Mesec sa Sovjetskim Savezom. Mi smo imali isti program, i prema njemu je jedan kosmonaut trebao da sleti na Mesec. Amerikanci su sleteli, prošetali tamo dva sata, proverili skafandere i uzeli malo uzoraka tla. Sa naučne tačke gledišta prvo sletanje je dalo veoma malo.

Poštu Nilu Armstrongu je odao i protivnik Obame u predsedničkoj trci, republikanac Mit Romni. Armstrong će „biti za mene nadahnuće do kraja života“, rekao je on. Prema rečima Romnija, astronaut sa neverovatnom „hrabrošću i neiscrpnom ljubavlju prema svojoj zemlji kročio je tamo, gde nije ljudska noga kročila“. Spiker Palate predstavnika Kongresa SAD Džon Bejner je rekao: „Istinski heroj se vratio na nebesa, u koja je jednom krenuo“.

Nil Armstron je rođen 5. avgusta 1930. godine u Vapakonetu, država Ohajo. Pre nego što se priodružio ekipi astronauta, Armstrong je bio u Ratnoj mornarici SAD. Učesnik je Korejskog rata 1950-1953. godine, tokom kojeg je izvršio 78 borbenih letova. Kasnije je ispitivao probne i eksperimentalne avione na Stanici proučavanja letova sa visokim brzinama NASA u Kaliforniji. U martu 1966. godine imao je prvi svemirski let, a nakon tri godine, 16. jula 1969. godine krenuo je u svoj glavni let na Mesec.
25. avgusta 2012. godine Armstrong je preminuo nakon komplikacija posle operacije na srcu, koju je imao početkom meseca. Za dva dana do operacije Nil Armstrong je proslavio svoj 82. rođendan.