Vandalska podrška osuđenim pankerkama

Eho famoznog izricanja presude grupi „Pussy Riot“ i dalje uzburkava duhove u javnosti. U međuvremenu, u Rusiji njihovi poklonici u znak podrške skrnave crkve, a u Ukrajini je u centru Kijeva posečen drveni krst.

Ovakav sudski proces nikada nije viđen u Moskvi, a verovatno ni u celoj Rusiji. Ni na jedno zasedanje suda nije dolazio tako veliki broj pristalica, protivnika i domaćih i stranih novinara. Mnogi nisu mogli da uđu u sudnicu, tako da su desetine reportera stajale po holovima i na stepeništima Hamovničkog suda i slušale radio-prenos. Presuda je čitana skoro tri časa. Za to vreme su se na ulici neprekidno prepucavali pobornici „Pussy Riot“ i njihovi protivnici. Nisu ostavljeni na miru ni novinari koji, po mišljenju pobornika, ne gaje preterane simpatije prema osuđenim pankerkama: njihovo izveštavanje praćeno je zvižducima i povicima „Sramota!“.

Da policija nije bila na visini zadatka, Rostovska ulica ispred Hamovničkog suda lako je mogla da se pretvori u pravo bojno polje – toliko su strasti uzavrele. Policajci su povremeno izvlačili iz gomile po jednog najzagriženijeg oponenta i odvodili ga u „maricu“. Na prilazu zgradi suda zadržano je i privedeno nekoliko poznatih opozicionara, među njima i bivši prvak sveta u šahu Gari Kasparov, za koga se kaže da je čak ugrizao za ruku jednog policajca.

Posle izricanja presude, u šest časova popodne, pobornici „Pussy Riot“ su počeli da skandiraju uobičajenu parolu „Sramota!“ i pokušali da organizuju spontani miting protesta. Zamoljeni su da se raziđu, ali mnogi nisu na to pristali. Jednu aktivistkinju sa fantomkom na glavi policajci su morali da skidaju sa stuba iznad turske ambasade. Svi aktivisti su se razišli, ili su razvezeni „maricama“, tek posle devet časova uveče. Dnevni bilans: preko 50 privedenih i jedan izujedani zastavnik.

Pankerke su na presudu reagovale krajnje neuobičajeno.

„Dve godine zatvora“, čita presudu sudija Marina Sirova.

Nastojatelj Kelnske katedrale: I u Nemačkoj bi grupa Pussy Riot završila na sudu
Kad bi članice grupe Pussy Riot obavile svoj „pankerski moleban“ u našoj katedrali u Kelnu, za takav postupak bi bile sudski gonjene, izjavio je pastor Norbert Feldhof, koji se često obraća policiji zbog sličnih situacija.

Članice „Pussy Riot“ Nadežda Tolokonikova, Marija Aljohina i Jekaterina Samucevič se samo radosno osmehuju. Godinama radim kao reporter u sudskim procesima, ali ovo je prvi put da vidim takvu reakciju na presudu za koju se može reći da je prilično stroga. Ljudi koji se prvi put nađu na optuženičkoj klupi, posle izricanja konačne presude obično padaju u tešku depresiju ili počinju agresivno da se ponašaju i negoduju. Retki su oni koji uspevaju da se uzdrže od reakcije. Ovde je, međutim, sve bilo drukčije. Kada su čule presudu, pankerke nisu pokazale ni najmanju zabrinutost, iako od njih tri dve imaju decu. Naprotiv, izgledalo je kao da su zadovoljne upravo takvim ishodom. A u očima – ni trunke pokajanja.

Sama Tolokonikova je u intervjuu, datom uoči izricanja presude, rekla da ne žali zbog onoga što je učinjeno u hramu. Štaviše, priznala je da je čak i srećna što su one postale epicentar velikog političkog događaja, koji se može porediti sa pobunom na trgu Tahrir u Egiptu. To je, dakle, u pitanju! Ni manje, ni više! One najozbiljnije misle da će ih podržati milioni građana. Nije ni čudo, u njihovu odbranu su ustali svi „napredni“ mediji i zvezde svetskog glasa: Madona, Makartni, Sting i drugi. Njih i Stejt department već praktično tretira kao političke zatvorenike.

A pre samo pola godine niko nigde nije čuo za grupu sa sramotnim nazivom. Teško da se neko može pohvaliti tako munjevitom pi-ar karijerom. Doduše, njihova popularnost je veštački naduvana. Prema ispitivanjima javnog mnjenja, ogromna većina stanovništva Rusije ili podržava presudu, ili uopšte ne mari za „Pussy Riot“. Pre nedelju dana sam bio u Krasnojarskom kraju (tu se rodila i odrasla Tolokonikova) i pitao obične ljude šta misle o „Pussy Riot“. „A šta je to?“, pitali su oni mene.

Naravno, nema sumnje da one imaju organizovane pomoćnike i poklonike. Akcije za zaštitu bogohulnica sinhronizovano su organizovane u nekoliko ruskih i stranih gradova. Na primer, u Pskovu su pristalice „Pussy Riot“ grafitom od 15 metara oskrnavile zid drevnog hrama iz 13. veka, posvećenog svetom Jovanu Preteči (uzgred, takvi „bezazleni“ grafiti na zidovima drevnih manastira prerasli su u uništavanje svetinja na Kosovu).

Moskovski pomoćnici pankerskih feministkinja bili su još „kreativniji“. Oni su natakli fantomke na spomenike Puškinu i Nataliji Gončarovoj, Lomonosovu, Abaju Kunanbajevu i borcima na stanici metroa „Beloruska“. Obični putnici, revoltirani ruganjem uspomeni na heroje Drugog svetskog rata, uhvatili su huligane u metrou, svezali ih i odveli u policiju. Ostali huligani-aktivisti, koji su „ukrašavali“ druge spomenike, imali su više sreće. Nažalost, u blizini nije bilo onih građana koje bi revoltiralo ruganje Aleksandru Puškinu i drugim velikim ličnostima.

Neki su bili još „vatrenije“ nastrojeni. U noći između 19. i 20. avgusta u gradu Baltijsku (Kalinjingradska oblast) dva tinejdžera su u znak podrške moskovskim pankerkama pokušala da zapale crkvu sv. Đorđa, hram Baltičke flote ruske mornarice.

Najdalje je, međutim, otišla ukrajinska grupa "Femen", koja je u čast moskovskih ratnih drugarica iz „Pussy Riot“ organizovala „najefektniju“ akciju. Polugole feministkinje naoružale su se motornom testerom i u centru Kijeva posekle poklonički krst, visok nekoliko metara, koji je postavljen u znak sećanja na žrtve Staljinovih represija. Sada ukrajinskim feministkinjama takođe preti realna kazna, jer je kijevska policija pokrenula protiv njih krivični postupak za huliganstvo.

Ivan Jegorov,