Regionalni dnevni red i geopolitička pitanja

Rusija i Finska danas imaju najaktivniju saradnju u oblasti ekonomije, međutim politički dijalog je manje plodan. Ovako eksperti komentarišu dnevni red današnjeg sastanka u Helsinkiju ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i njegovog finskog kolege Erkija Tuomioja. Planiran je takođe susret Sergeja Lavrova sa predsednikom i premijerom Finske.

Ključni elemenat rusko finskih odnosa treba da postane redovni bogati politički dijalog, naglašeno je u Ministarstvu spoljnih poslova Ruske Federacije. Zaista, početkom ove godine u Rusiji, je u „oproštajnoj“ poseti bila tada još uvek predsednica Finske Tarja Halonen. A u junu, na marginama Petrogradskog međunarodnog ekonomskog foruma održan je sastanak predsednika RF Vladimira Putina sa novim šefom Finske Saulijem Ninisteom.

U toku današnjeg sastanka na nivou ministara spoljnih poslova biće razmotreni konkretni koraci u unapređenju saradnje između dve zemlje.

Kada je reč o ekonomskoj saradnji, Rusija poslednjih godina drži prvo mesto među trgovačkim partnerima Finske. Uzajamni promet u 2001 godini iznosio je skoro 19 miliona dolara. Takav intenzitet uslovljen je pre svega, blizinom granica, naglašava Dmitrij Abzalov:

- Finska je jedan od naših glavnih prozora u Severnu Evropu. Mi imamo zajedničke istorijske projekte. Na primer, u formiranju i aktiviranju tzv. Skandinavskog prstena – brze železnice, koja prolazi kroz Sankt Peterburg. Očekuje se da će se razviti taj putni pravac na račun drumske komponente. Razvija se energetska saradnja. Pored toga, Moskva je već napravila korake u susret komšijama u Finskoj u vitalnim sektorima. Na primer, u drvnoj industriji. Svojevremeno, u procesu pristupanja STO Moskva se složila da ne povećava preterano uvozne dažbine na drvnu građu.

Tesne ekonomske veze, ne razvijaju se samo među zemljama na državnom, nego i na regionalnom, posebno, pograničnom nivou. Međutim, Finska se zalaže za pojačanje kontrole na granicama. U julu je ministar unutrašnjih poslova uputio odgovarajući zahtev Evropskoj komisiji. Dok su se finski poslovni ljudi i privrednici, suprotno, obratili čelnicima Evropske unije pozivom da ubrza proces uvođenja bezviznog režima sa Rusijom.

Određeni problemi koji postoje u političkoj sferi između Helsinkija i Moskve, svakako će biti razmotreni u vreme posete Lavrova, naglašava politikolog Jevgenij Vojko:

- Bolna tačka je bezvizni režim. Po ovom pitanju Finska ima veoma čvrste pozicije. Uoči posete Lavrova ta tema je pretresana u neprijatnom tonu za Rusiju. Među drugim bilateralnim problemima je pitanje maloletničke delikvencije i državljanstva. Ta tema je vrlo bolna, ako se setimo rezonantnih slučajeva poslednjih godina. Ja mislim da se sva ta socijalna pitanja takođe nalaze na dnevnom redu susreta.

Bogati dnevni red današnjih razgovora podrazumeva takođe razmatranje međunarodne politike. Uključujući situaciju u Siriji, smatra Jevgenij Vojko.

U slučaju Sirije Finska zauzima isključivu, antiasadovsku i aktivnu poziciju. Pored toga, pre izvesnog vremena bivši šef države Marti Ahtisari, bio je viđen kao naslednik Kofija Anana na mestu specijalnog izaslanika za Siriju UN i Lige arapskih zemalja. Mislim, da će se ta tema takođe razmatrati, i ne isključujem mogućnost, da će upravo ona biti jedna od najvažnijih.

Tokom posete Sergej Lavrov će, na predlog finskog kolege, govoriti na otvaranju godišnjeg skupa ambasadora i specijalnih predstavnika Finske.

Polina Černica,