Koštunica: Priča o samoizolaciji najgori vid propagande

Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da je priča o podvrgavanju zemlje samoizolaciji najgori vid propagande. U intervjuu koji će „Politika” objaviti sutra, premijer Srbije je istakao da je potpuno neobjašnjiva sama pomisao da bi neka zemlja mogla da se podvrgne samoizolaciji. „To se još nikada u istoriji sveta nije dogodilo. Reč je o najgorem vidu propagande. Umesto propagande neophodno je da se povede ozbiljan razgovor sa EU”, kazao je Koštunica. On je istakao da je razlika između njega i predsednika Srbije Borisa Tadića oko priključivanja zemlje EU u tome što se on zalaže da se jasno utvrdi i sa Briselom potvrdi da Srbija nastavlja integracije sa Kosovom kao svojom pokrajinom, a ne da se bespogovorno kaže: Evropa nema alternative, sve drugo je samoizolacija. „Ovo nije nikakvo uslovljavanje, zatvaranje, samoizolacija. Da li neko uopšte zna šta znači samoizolacija jedne zemlje”, zapitao je Koštunica.

Prema njegovim rečima, razlika „između nas i bivših koalicionih partnera oko priključivanja zemlje EU je u tome što se mi zalažemo za tu vrstu razgovora, a druga strana ne, već jednostavno prihvata da je stvar rešena, i to tako što na putu ka evropskim integracijama ne treba da bude nikakvih prepreka, pa dakle ni ozbiljnih razgovora, a sve će se završiti time što ćemo reći da nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova. To apsolutno ništa ne znači”.

Upitan može li Srbija adekvatno da brani svoje interese u zemljama iz kojih je povukla ambasadore, Koštunica je rekao da je povlačenje ambasadora poruka da na političkom planu sa tim državama imamo problem.

„Politička saradnja sa zemljama koje su priznale jednostranu nezavisnost mora biti redukovana, ne zbog nekog revanšizma, nego prosto zato što hoćemo da obeshrabrimo druge zemlje da krenu tim putem. S druge strane, mi imamo interes da sa tim državama sarađujemo ekonomski”, naveo je Koštunica i dodao da Srbiji ta ekonomska saradnja samo pomaže i, što je posebno važno na međunarodnom planu, nema ni najmanjeg lošeg efekta u našoj odbrani Kosova.

Koštunica je ocenio da mera povlačenja ambasadora ne umanjuje mogućnost razvijanja ekonomske saradnje.

Osvrćući se na uskraćivanje podrške D S S-a Borisu Tadiću u drugom krugu predsedničkih izbora, Koštunica je ponovio da su D S S i NS predložili aneks koalicionog sporazuma koji bi jasno definisao stav i obaveze kada je reč o dolasku civilne misije EU na Kosovo i našem odnosu prema bilo kakvom sporazumu sa EU kojim bi indirektno bila priznata nezavisnost Kosova, te da se isti problem pojavio i kasnije sa predlogom skupštinske rezolucije.

Koštunica pod indirektnim priznavanjem Kosova podrazumeva pre svega sklapanje sporazuma sa EU, a da pre toga nije čisto i jasno utvrđeno da li zvanično EU poštuje međunarodno priznate granice Srbije.

„Posebno ako imamo u vidu da je veliki broj zemalja EU, a radi se o uticajnim državama, priznao jednostranu nezavisnost i da je EU protivpravno poslala misiju Euleks. Mislim na tu vrstu indirektnog priznanja jednostrane nezavisnosti Kosova”, podvukao je Koštunica.