"Ruska reč“ u srbskom medijskom prostoru

U medijski prostor Srbije došla je i Ruska reč. Tako se zove novi informativni dodatak „Ruske gazete“ (Rossiйskaя gazeta) u okviru međunarodnog projekta «Russia Beyond the Headlines». „Ruska reč“ postoji kao internet izdanje, a takođe i kao mesečni podlistak u dnevnom listu „Politika“.

Gosti studija „Glasa Rusije“ su urednici projekta Vjačeslav Čarskij i Nikola Lečić.

„Ruska gazeta“ izdaje svoje dodatke u mnogim vodećim svetskim magazinima, kao što su The Washington Post, The Daily Telegraph, LaRepubblica… Srbska „Politika“ je 19- ta po redu. Za svaku zemlju, neophodno je tražiti pojedinačni prilaz, ali sve naše priloge objedinjuje jedan zadatak- predstaviti Rusiju onakvom, kakvom je ne prikazuju u vestima- govori Nikola Lečić:

"Taj zadatak nije lako ispuniti pogotovo u zemlji kao što je Srbija, zato što predrasude o Rusiji u Srbiji nisu iste kao u drugim zemljama u kojima slični dodaci izlaze. Možda se može reći da su predrasude o Rusiji u Srbiji pozitivne, dominantno umesto negativne. Mi mislimo, to je bila bar naša želja, i mi se iskreno nadamo da smo u tome uspeli, da predstavimo Rusiju kakvom je niko ne zna u Srbiji. Na primer, predstavili smo republiku Marij El o kojoj verovatno i mnogi u Rusiji ne znaju mnogo, predstavljamo razne udaljene dalekoistočne delove Rusije. To je što se tiče izuzetno neobične strane, a što se tiče one strane koja je ovde poznata, a Srbima možda nepoznata, predstavićemo razna dostignuća iz ruske nauke, tehnike koja van Rusije definitivno nisu mnogo poznata."

„Ruska reč“ nije portal koji objavljuje vesti, mi se bavimo objavljivanjem analiza, - objašnjava Vjačeslav Čarskij,- zbog toga aktivno sarađujemo sa savremenom ruskom štampom, trudimo se da izaberemo najbolje materijale, koje objavljuju naši partneri- žurnali „Ruski reporter“, magazini „Komersant“, „Gazeta.ru“. Naravno, koristimo i naše materijale „Ruske gazete“.

Srbski nije jedan od najrasprostranjenijih jezika u Evropi, ali bez obzira na to, postoji dovoljno razloga za pojavljivanje novog ruskog medija upravo na srbskom. Mišljenje Nikole Lečića:

"Srbski jezik je u stvari prozor i prema drugim narodima bivše Jugoslavije. Mi svi to dobro znamo bez obzira na to što oni sada zvanično imaju druge jezike, i dobro znamo da svi srbski sajtovi imaju čitaoce iz svih bivših jugoslovenskih republika, a Politika se kao stari jugoslovenski list prodaje takođe širom bivše teritorije Jugoslavije. Tako da zapravo naša publika je potencijano veća nego što je zvaničan broj govornika srbskog jezika."

Vjačeslav Čarskij nastavlja: "Čini mi se, da su kontakti između naše dve zemlje postali mnogo intenzivniji- što se tiče i politike, i kulture, i biznisa. Rusija je zainteresovana za Srbiju u vezi sa svojim strateškim projektima. Mislim da je pojava novog medija- pokazatelj da je ruskom establišmentu Srbija zanimljiva."

Na Internetu postoji dosta portala koji su posvećeni Srbiji, u tom smislu postoje i dvojezični. Kako bi se izborili sa konkurentima,očigledno, neophodno je tražiti neki svoj put, naprimer, na svež način pisati o srbsko- ruskim odnosima.

"Srbima je zanimljivo šta o njima misle Rusi", - ubeđen je Vajčeslav Čarskij, - "konkretno, u našem prvom broju je bio materijal, posvećen činjenici da stotine moskovljana uče srbski: iz raznih razloga, najpre ličnih, ali i zbog toga zato što žele da kupe nekretnine na Balkanu ili prosto žele da otputuju tuda. Bio je i materijal, posvećen fenomenu srbskih žurki u Moskvi."

Zadatak „Ruske reči“ je da se potraži razlog da se ode van Moskve i da se odvoji od klišea koji često karakterišu rusko- srpske veze:

"Pokušaćemo da predstavimo Rusiju kao veliku civilizaciju, ne prosto kao neku zemlju sličnu Srbiji. Dakle kao veliku civilizaciju koja u sebi obuhvata takvu raznovrsnost raznih kultura, starih neslovenskih, slovenskih, koju je jako teško zamisliti."

U Balkanskim medijima često se može primetiti određena pristrasnost prema kritičkom predstavljanju ruske stvarnosti, pri čemu su tekstovi često samo prevodi iz zapadnih glasila. Ipak, interesovanje prema složenim temama koje se tiču ruskog društva, kao npr mitinzi opozicije, svakako postoje. „Ruska reč“ nema nameru da beži od neprijatnih pitanja:

"Trudićemo se da predstavljamo sve one teme za kojima postoji interesovanje" - govori Vjačeslav Čarskij,- Upravo u toj „Ruskoj gazeti“, koja je zvanični medij Vlade Rusije, mogu se naći kolumne, sa kritičkim sadržajem poznatih publicista- koje nemaju za cilj da nekoga žigošu, već da objasne situaciju."

Kosovo je bilo i ostaće jedna od glavnih tema za medije, koji se bave Balkanom. „Ruska reč“ u ovom slučaju ne predstvlja izuzetak, dodaje Nikola Lečić:

"U prvom broju smo imali kao uvodni članak analizu rusko-srbskih odnosa od kako je Putin došao na vlast 2000. godine, naravno posle je to bila jedna od glavnih tema. U drugom broju smo pokušali da predstavimo rusku tačku gledišta na moguću sličnost između sadašnjih dešavanja u Siriji i dešavanja na Kosovu 1999. godine."

Gosti u studiju „Glasa Rusije“ bili su urednici portala „Ruska reč“ Vjačeslav Čarskij i Nikola Lečić.

Timofej Aleksejev,

Internet adresa Ruske reči je  www.ruskarec.com