Rusija pojačava napore u vezi sa regulisanjem sirijske krize

Upravo takav pristup od samog početka sirijske krize sledi i Rusija. Na ovu temu govori politikolog, stručnjak rusko-američkog Centra Karnegi, Aleksej Malašenko:

"Situacija u Siriji se direktno i rešava u Siriji. I kao što se ispostavlja, ni Rusija nije u stanju da natera Bašar Asada na ustupke, a sa druge strane ni Zapad, ni Amerikanci ni Kofi Anan ne mogu da izvrše pritisak na opoziciju, kako bi se ona ponašala uravnoteženije. Mislim da, posle razgovora u Moskvi može da počne novi pritisak, na sve strane koje su uključene u sirijski sukob."

Takav pristup sirijskoj krizi ogleda se upravo u ruskom nacrtu rezolucije Saveta bezbednosti. Moskva insistira na vršenju jednakogpritiska na obe strane. Međutim, to dovodi do toga da politički protivnici Bašar Asada kažu da on time dobija dodatne adute od Moskve.Mišljenje analitičara, urednika magazina „Rusija u globalnim pitanjima“ Fjodora Lukijanova:

"Ruska pozicija, generalno se ne menja, prilično je postojana i stabilna. Ali, reći da ima veliko razumevanje kod partnera, naročito u arapskim zemljama, to se ne može. Rusija je više puta dokazala da se zalaže za regulisanje krize, a ne za Asadov režim. Važno je naglasiti ono što je Lavrov rekao pre dva dana, da je rešavanje sirijske krize model za budućnost."

Šatl diplomatija Kofija Anana, uključujući i razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Kremlju i konsultacije u Vašingtonu, doveli su do različitih tumačenja vrednosti i težine njegove misije. Rusija je snažno podržava, ali eskalacija sukoba dovodi do oštrih kritika Anana na Zapadu i u nekim arapskim zemljama. Prebacivanje krivice na posrednike koji su u Siriji, su samo daljipokušaji da se iskrivi ogledalo, smatra Fjodor Lukijanov:

"Prebacivanje Kofiju Ananu da on ne može da postigne sporazum sa Sirijom - to jednostavno nije fer. Dobio je posao, sa kojim, mislim niko ništa ne može da uradi ništa. Zato on mora da se nosi sa silama i državama, čiji su interesi stoje u potpunoj suprotnosti. Anan ima zadatak da koordinira rad, u interesu ne samo pojedinih zemalja, već svih država članica UN."

Pa ipak, posaditi sve strane za pregovarački sto - je hitna potreba, kaže politikolog Centra Karnegi u Moskvi, Aleksej Malašenko:

"Ako pogledamo poslednje akcije opozicije, koja je proglasila građanski rat u Siriji na svim poljima, onda u ovoj situaciji, navestiopoziciju da napravi ustupak i da stupe u kontakt, dijalog sa Bašarom će biti veoma teško. Dakle, čini mi se da će posle ovih pregovora, i posebno nakon ovoga što se dogodilo u Damasku, mnogo zavisiti od toga koliko će efikasan biti pritisak na opoziciju. S tim što, važno je da čak i ako se ne nađu za pregovaračkim stolom, onda da bar odustanu od ideje bezuslovnog građanskog rata."

Dolazak Kofi Anana u Moskvu, povezan je sa činjenicom da Zapad i dalje želi da se sirijska opozicija ipak ponaša opreznije, kaže Aleksej Malašenko. Jer, u suprotnom, i Amerikanci i UN-e, i uopšte sva opozicija će morati da odgovaraju za masakr, koji bi se dogodio posle pobede nad Asadom. A činjenica je da bi takav masakr bio više nego verovatan, ako bi došlo do nasilnog svrgavanja Bašara Asada- uveren je ruski ekspert.