Abhazija i Južna Osetija već traže da budu priznate

Preko 300 separatističkih pokreta širom sveta moglo bi da nađe inspiraciju u samoproglašenoj nezavisnosti Kosova i pokrene novo prekrajanje granica u regionima zamrznutih sukoba. To potvrđuju i izjave Sergeja Bagapša i Eduarda Kokojtija, lidera nepriznatih gruzijskih autonomija Abhazije i Južne Osetije. „Priče SAD o jedinstvenosti kosovske situacije ne uklapaju se ni u kakve okvire. Pravno gledano, naše republike imaju daleko više osnova da budu nezavisne nego Kosovari”, rekao je Bagapš, predsednik Abhazije. „Obratićemo se u najskorije vreme zemljama Zajednice nezavisnih država i UN s molbom da nam priznaju nezavisnost”, najavio je Kokojti, lider Južne Osetije.

I čečenski pobunjenici koji se bore za otcepljenje od Moskve, pozdravili su jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, uporedivši borbu Prištine protiv Srbije sa svojom borbom protiv Moskve.

„Čečenski ministar spoljnih poslova” Usman Ferzauli, na Čečenpreswebu (ChechenpressWeb), pozdravlja proglašenje nezavisnosti Kosova i ističe da Čečeni „ne dovode u pitanje pravo ljudi sa Kosova da se distanciraju od države koja ih je terorisala”.

Samo u Evropi, ako se izuzme nerešeni problem podeljenog Kipra, sa separatizmom muku muči niz zemalja: Belgija podeljena na Flamance i Valonce, Francuzi s Korzikancima, Turci sa Kurdima, Britanci sa Škotima, a Španci sa Kataloncima i Baskima, koji su već izjavili da je Kosovo „lekcija koju treba slediti”. Na postsovjetskom prostoru mig za proglašenje nezavisnosti čekaju barem četiri nepriznate enklave, od toga dve u Gruziji.

Afrika je faktički separatistička tempirana bomba, jer u gotovo svakoj državi Crnog kontinenta postoji barem jedno pleme sa snovima o samostalnosti, od fronta za otcepljenje Zapadne Sahare do Maroka, preko Kabila u Alžiru do Ogadena u Somaliji.

Azija je svoje secesionizme odbolovala po cenu ogromnih ljudskih žrtava. Neki godinama pune stranice štampe, poput Tamilskih tigrova na Sri Lanki, indonežanskog Istočnog Timora.

Samo tokom vikenda u sukobima u Sri Lanki je ubijeno 56 ljudi, a od 1983, kada su Tamilski tigrovi počeli rat za otcepljenje Elama, poginulo je više od 70.000 ljudi.

Indonezija je najavila da neće priznati nezavisno Kosovo, jer je na svojoj koži osetila šta znači separatizam posle skoro tri decenije borbi u Istočnom Timoru.

Decenijama svoje separatističke probleme ne može da reši najveća azijska sila Kina, sa Tibetom, muslimanskim Ujgurima i, pre svega, sa Tajvanom, koji uskoro najavljuje referendum o priključenju zemlje UN.

Na američkom kontinentu frankofoni Kanađani dvaput su bezuspešno pokušavali da otcepe provinciju Kwebek, na referendumima 1980. i 1995. U Meksiku traži samostalnost pokrajina Čiapas, a svoje pokrete za otcepljenje imaju brojna ostrva u karipskom regionu.

SAD i EU, međutim, tvrde da je kosovski presedan jedinstven slučaj, jer, kako kažu, svaki sukob ima svoju istoriju i svoje političke aspekte. Ipak, Žan-Dominik Đulijani, predsednik ugledne Šumanove fondacije, trusta mozgova koji savetuje EU, jesenas je, u razgovoru za „Blic”, upitan kako će se sa stanovišta precedentnog prava rešiti situacija da se nije desilo ono što se desilo, priznao da dogovor o unikatnosti Kosova može da važi samo u zemljama koje to prihvate i da ne može biti nametnut ostalima. Moguća žarišta

Baskija - Baskijski parlament se dvaput izjasnio za samoopredeljenje, 2002. i 2006. Španski ustav to pravo ne priznaje. Od 1959. za samostalnu Baskiju bori se paramilitarna nacionalistička organizacija ETA, u čijim je akcijama poginula 821 osoba. ETA je posle 40 godina 2006. objavila trajni prekid vatre, ali ga je u junu 2007. zvanično prekinula.

Belgija - Davnašnja netrpeljivost Flamanaca i frankofonih Valonaca kulminirala je posle izbora u junu 2007, nakon kojih je koaliciona vlada formirana tek posle 196 dana.

Kurdi - Kurdska radnička partija od osnivanja 1970. bori se za izdvajanje Kurdistana, koji bi se sastojao od delova jugoistočne Turske, severoistočnog Iraka, kao i delova Sirije i Irana. Samo od 1984. do danas preko 37.000 ljudi je ubijeno u kurdsko-turskim sukobima.

Škotska - Niz partija u Velikoj Britaniji podržava nezavisnost Škotske, od kojih su najveće Škotska nacionalna partija, Škotska partija zelenih i Škotska socijalistička partija. U Škotskom parlamentu one drže 40 odsto mesta.

Abhazija i Južna Osetija - Autonomije u okviru Gruzije, koje su posle raspada SSSR nezadovoljne svojim statusom proglasile nezavisnost 1992. Usledio je rat sa Tbilisijem 1992-1993, okončan prekidom vatre 1994. koji nadgledaju mirovne snage UN i Rusije.

Pridnjestrovlje - Autonomni region Moldavije, naseljen pretežno ruskim stanovništvom. Posle sloma SSSR 1991. izbili su široki sukobi moldavskih i lokalnih snaga. Do danas ta enklava de fakto ne ulazi u sastav Moldavije i ima sve atribute državnosti, uključujući predsednika, parlament, carinu, miliciju i finansije.

Tajvan - Ostrvo sa zvaničnim nazivom Republika Kina odvojilo se od Kine posle građanskog rata 1949. Tajvan je izgubio stolicu u UN 1971, a danas ga ne priznaje niko izuzev 23 male zemlje. Referendum o članstvu u UN se očekuje 22. marta.