Kosmos u znaku Kine

Poslednjih dana kosmička sfera je u znaku Kine. Lansiranje pilotiranog broda Šenčžou-9, njegovo uspešno ručno spajanje sa orbitalnim modulom Tjanjgun-1 i prvi prelazak posade iz broda u modul označili su novu važnu etapu kineskog pilotiranog kosmosa. Osim toga, prošle nedelje saznalo se da je kineski naučni brod Čane-2 napustio svoju orbitu u tački Lagranža L2 i bio je usmeren prema asteroidu 4179 Tautatis. To je tačna na zamišljenoj liniji Zemlja-Sunce otprilike 1,5 milion kilometara od Zemlje, gde sile teže ova dva tela dovode jedno drugo u ravnotežu, tako da uređaj može da se nalazi ovde neograničeno dugo.

Aktualna ekspedicija Šenčžou-9 privukla je pažnju stručnjaka i široke publike zato što su u posadu od tri osobe prvi put u istoriji kineske pilotirane kosmonautike uključene žene — to je 33-godišnja Lu Jang, koja obavlja funkciju kosmonauta istraživača. Odmah je bilo primećeno da je start izveden 16. juna, tačno 49 godina posle leta prve žene kosmonauta Valentine Tereškove.

Ali čak i bez toga kinesko lansiranje privuklo bi istu pažnju. Prvi put Kina je izvršila ručno spajanje brodova sa orbitalnim modulom Tjanjgun-1 i prvi put kineska posada (od dvoje ljudi, treći ostaje na brodu) izvršila je prelazak iz broda na stanicu. Orbitalni modul Tjanjgun-1 treba da postane preteča buduće orbitalne stanice, na kojoj će posada moći autonomno da živi i radi dugo vreme. Izgradnja takve stanice u orbiti treba da se završi do 2020. godine.

Pretpostavlja se da Kina planira pilotiranu ekspediciju na Mesec posle 2020. Koliko to odgovara realnim planovima, teško je reći: svoj program Kina praktično ne otkriva. Ako Kina zaista ima za cilj da u kratkom roku ponovi dostignuća SSSR u SAD u kosmosu, ekspedicija na Mesec deluje kao logični nastavak. Zatvorenost kineskog programa pokazuje istorija kosmičkog uređaja Čane-2. On je lansiran 2010. radi istraživanja Meseca, uspešno je izvršio zadatke (između ostalog sastavio detaljnu kartu površine Meseca). Prošle nedelje saznalo se da se od aprila ove godine Čane-2 kreće ka narednom cilju — asteroidu Tautatis i treba da izvrši let u njegovoj blizini u januaru 2013. godine. Kao i u slučaju pilotiranih ekspedicija, sam let neće biti prvo takvo dostignuće, ali to što je u susret sa asteroidom bila upućena letelica koja je već izvršila zadatke dve misije izaziva divljenje.

Kosmički uspesi Kine koja za sada ide putem koji su izgradile dve prve kosmičke sile, izaziva ništa manje interesovanja nego lansiranja međuplanetarnih uređaja ili MKS. Verovatno se jedan od razloga krije u tome što ulazak Kine u kosmički klub menja status kvo u osvajanju kosmosa koji postoji već nekoliko decenija. U tom smislu Kina, bez obzira na objektivni zaostatak, odjednom je počela da diktira kosmičku modu.

Nesumnjivo, imaju se u vidu ne tehnologije, već izvestan duh. Kako ističu eksperti, novo lansiranje Šenčžou pokazalo je da Kina i dalje deluje po principu malih koraka. Ako se starije kosmičke sile danas nalaze u traganju za ciljem, Kina se prilično sigurno kreće putem koji je sama sebi označila.

Ovaj kontrast ne može da ne izaziva izvesnu zabirnutost, koja se pooštrava pomenutom zatvorenošću kineskog programa. Zna se na primer da naredne godine prema Mesecu treba da poleti kineski uređaj Čane-3 i da prebaci na satelit Zemlje uređaj za sletanje i rover za pripremu buduće pilotirane misije na Mesec.

Tekući mesečevi planovi kosmičkih agencija SAD, Rusije i Evrope za sada su nejasni. O mogućnosti da se napravi naseljena baza na Zemljinom satelitu govori se već nekoliko godina, ali do danas nema doslednog plana i konačnog razumevanja koje funkcije će obavljati ova baza. Nedavno je grupa naučnika iz Evrope pripremila članak za publikovanje u časopisu Planetari end Spejs Sajens, gde obrazlaže naučnu neophodnost da se nastave istraživanja površine Meseca. Po njihovom mišljenju, Mesec i dalje krije mnogo zanimljivog za razumevanje prošlosti Sunčevog sistema, Meseca i Zemlje. Problem je u tome da se teorijski interes pretvori u akcioni plan.