„Vašington tajms”: Kosovsko zvono upozorenja

Nametnuto rešenje za Kosovo i traženje podele suverene teritorije Srbije bez njenog odobrenja, nisu u interesu SAD i američka politika prema Kosovu mora bez odlaganja da se preispita, ocenila su u „Vašington tajmsu” trojica bivših visokih američkih funkcionera. Optimistička pretpostavka američke politike da bi devet godina relativnog mira bilo dovoljno da uljuljkaju Srbiju i Rusiju da izmene svoje stavove prema konfliktu koji traje vekovima - pokazala se kao krajnje naivna, ocenio je autor teksta Džon Bolton, bivši američki ambasador pri UN. „Američka politika prema Kosovu mora bez odlaganja da se preispita”, upozorili su autor Bolton, kao i bivši američki državni sekretar Lorens Iglberger i nekadašnji pomoćnik sekretara odbrane Piter Rodman. „Insistiramo da Bušova administracija jasno stavi do znanja da će se do rezultata takvog preispitivanja uzdržati od priznavanja nezavisnosti Kosova i da neće podsticati kosovske Albance da preduzmu takav korak”, navedeno je u „Vašington tajmsu”.

Sadašnja američka politika se zasniva na neubedljivoj tvrdnji da je Kosovo „jedinstven” slučaj i da neće biti presedan za druge krizne regione, ocenili su bivši američki funkcioneri.

Oni su upozorili da bi priznavanje nezavisnosti Kosova, bez pristanka Srbije, bio presedan sa dalekosežnim i nepredvidivim posledicama po mnoge druge regione širom sveta.

„Na kosovski model već se pozivaju pristalice baskijskog separartističkog pokreta u Španiji i turskog dela Kipra” a „ni Savet bezbednosti, niti bilo koje drugo međunarodno telo nema moć niti ovlašćenje da nametnu promenu granica bilo koje zemlje”, naglasili su autori.

Bolton je naveo da je možda najproblematičniji aspekt sadašnje politike „prezriv stav prema ruskom protivljenju” nezavisnosti Kosova.

SAD ne treba da podstiču nepotrebnu krizu u rusko-američkim odnosima, jer postoje hitna pitanja zbog kojih moraju da sarađuju sa Moskvom, uključujući iranske nuklearne ambicije i nuklearne kapacitete Severne Koreje, naglasio je on.

„Ovakva saradnja bi bila minirana američkim potezima da neutrališe legitimnu zabrinutost Moskve zbog Kosova”, navedeno je tekstu.

Bolton je upozorio da, ako Amerika požuri sa priznavanjem Kosova, pasivnost Moskve ne treba da se prihvati kao gotovu činjenicu. Danas ne bi bilo pametno odbaciti spremnost i sposobnost Rusije da pomogne Srbiji.

Da li je zbog pitanja od malog značaja za SAD vredno potrošiti značajan politički kapital koji imamo s Rusijom, pitaju Bolton, Iglberger i Rodman.

„Naša politika prema Kosovu je gotovo podjednako problematična i našim prijateljima i saveznicima u Evropi”, konstatovali su oni.

„Iako neke evropske zemlje, pre svega članice EU, možda osećaju obavezu da nam se pridruže u priznavanju nezavisnosti Kosova, jedan broj zemlja će to uraditi protiv svoje volje zbog nepopustljivosti i insistiranja Vašingtona”, ocenili su autori.

„Ni Evropa neće imati nikakve koristi od konfrontacije sa Rusijom, koja se može izbeći”, smatraju Bolton, Iglberger i Rodman i ukazuju da, čak i ako Kosovo proglasi nezavisnost, ona će biti nefunkcionalna i ta država biće „štićenik” međunarodne zajednice.

Oni su podsetili da su korupcija i organizovani kriminal uzeli maha, da privreda, ako se izuzmu međunarodna pomoć i kriminalne aktivnosti, ne može da se održi, a da red i zakon, integritet sudova, zaštita ljudi i imovine i drugi preduslovi državnosti, praktično ne postoje.

„Iako se ovi neuspesi često pravdaju neizvesnim statusom Kosova, jednostrano proglašenje nezavisnosti koje će priznati neke zemlje, a odbiti mnoge druge, teško da će popraviti činjenično stanje”, navedeno je tekstu.

Bolton smatra da će posledica biti novi zamrznuti sukob, a status Kosova i dalje nerešen, a da bi rizik od obnovljenog nasilja još više usporio razvoj Kosova.

Bivši visoki američki funkcioneri su ukazali da je Srbija napravila velike korake u demokratskom razvoju i ekonomskoj revitalizaciji od pada režima Slobodana Miloševića i konstatuju da sadašnja politika prema Kosovu rizikuje da poništi ove uspehe.

„Suočena sa izborom između zapadnog partnerstva i odbrane svoje suverene teritorije i ustava, mala je neizvesnost kakvu odluku će Srbija doneti”, navedeno je u tekstu, uz ocenu da „sadašnji pozitivan trend mogao da posrne pred političkom radikalizacijom i mogućom unutrašnjom destabilizacijom”.

Bolton piše da bi odnosi Srbije sa zemljama koje budu priznale Kosovo bili narušeni i da bi se Srbija neizbežno približila Rusiji kao svom jedinom zaštitniku.

„Mi ne potcenjujemo teškoće i kompleksnost kosovskog pitanja, niti sugerišemo da status kvo može da traje u nedogled. Budući da ovakvih mučnih pitanja ima širom sveta, održiva i trajna rešenja treba da rezultiraju iz pregovora i kompromisa”, naveli su autori teksta.

Takav ishod je miniran američkim obećanjem kosovskim Albancima da će njihovi zahtevi biti udovoljeni ako ostanu postojani i ne postignu dogovor sa Beogradom, konstatovali su oni.

Bolton, Iglberger i Rodman smatraju da se ovakvo obećanje ne može pravdati tvrdnjom, koju često navode zagovornici nezavisnosti, da strpljenje Albanaca ističe i da nezavisnost mora da im se da bez odlaganja.

„To nije ništa drugo do smirivanje pretnje nasiljem”, ukazali su oni, dodajući da je preispitivanje američke politike prema Kosovu trebalo odavno da se dogodi.

„Ako preispitivanje počne sada, nadamo se da će ono moći da predupredi politiku koja bi postavila veoma opasan međunarodni presedan”, naglasila su trojica istaknutih političara.

„U međuvremenu, imperativ je da se ne preduzima nikakva neopravdana i brzopleta akcija koja bi sada relativno mali problem pretvorila u veliki”, upozorili su nekadašni visoki američki funkcioneri.