Džez pijanista Mihail Okunj - takmičenje muzičkih ideja

Naš današnji gost  spada u generaciju ruskih muzičara, koji su došli u džez iz inženjerske struke. On  je završio Tekstilnu visoku školu. Kao što on sam kaže, sve je počelo od muzike Bitlsa, džez je bio kasnije. Sagovornik Glasa Rusije je džez pijanista Mihail Okunj, s kojim razgovaramo o sudbini, učenicima kao kolegama i konkurentima istovremeno, frajerima  i mnogim drugim stvarima.

Preuzmite audio fajl

Mihail Okunj je rođen u Mosvi 1946. godine, studije  u visokoj Tekstilnoj školi je dopunjavao radom u restoranu, pri tome je samostalno učio džez – tada se ta muzika nije izvodila u koncertnim salama.

G-n Okunj je radio u džez ansamblu Germana Lukjanova Kadans, kroz koji su prošle generacije ruskih džezmena, zatim bio pijanista u orkestru svetskog glasa Olega Lundstrema. Više godina je pijanista sarađivao s istaknutom  glumicom sovetskog filma Ljudmilom Gurčenko.

Sa sopstvenim sastavom je Mihail Okunj počeo da nastupa na međunarodnim džez festivalima. Njegova kompozicija Svađa, koju je snimio trio prilikom festivala u Bratislavi, ušla je u festivalski zbornik na ploči pored kompozicija poznatih američkih muzičara Džona Aberkrombija i Majkla Brekera.

Danas muzičar svira u sopstvenom triju, gde mu društvo prave  mladi kontrabasista Makar Novikov i sin Mihaila Jakov, koji svira udaraljke.

Svakako, s Jašom je lako svirati. Volim ne bubnjare ili pijaniste, već muzičare. Jaša je muzičar. On sve odlično čuje, šta se dešava, odlično oseća ansambl. On čuje što ja sviram, ja čujem što on svira.

Poslavši oba sina u muzičku školu da bi bili zauzeti, a ne lutali ulicama, strogi tata ih nije primoravao. Oni su sami odlučili da se bave muzikom.

Što se tiče savremenog oblika takmičenja, improvizacije na pozornici, to je uglavngom džez-sejšn. To je stroga selekcija, kontrola istrajnosti. Kada i muzičar, i slušaoci razumeju šta vredi svaki izvođač, kada apsolutno ne osećaš razliku između muzičkog jezika starije i mlađe generacije. Tu se u punoj meri ispoljava univerzalnost džez izvođenja.
 

Preuzmite audio fajl

Danas se džez čuje svuda. Sviraju ga i mladi, i iskusni muzičari, iskusni – u različitim kombinacijama i sastavima. Kako ističe sam Mihail Okunj, nemoguće je da se zaradi veliki novac samo na džezu.

U sovjetsko doba je bilo manje koncerata, a više slušalaca. Zatim se broj slušalaca naglo smanjio, jer je moda prošla. Ranije je džez bio poput zabranjenog voća, mada ustvari nije bio zabranjen. Bili su organizovani koncerti, Prva škola se otvorila sredinom 1960-h godina, tamo su predavali najbolji moskovski muzičari.

Zanimljive uspomene  Mihaila Okunja su povezane s epohom frajera. Tako su nazivali u SSSR-u kulturu mladih, koja je postojala sredinom 20. veka, a koja je smatrala za etalon američki način života, strane igre i muziku.
 

Preuzmite audio fajl

Nikada nisam bio frajer, mada sam voleo lepu odeću, međutim, u skladu sa novčanim mogućnostima. Nisam hteo da nosim odelo iz konfekcije, hteo sam da mi ga kroje. Roditelji su dali novac, kupio sam štof, jer u radnjama ništa nije bilo. Inače, nisam bio frajer, nisam s njima kontaktirao, samo sam na filmu video njihove čudnovate frizure. Nisam primetio u njihovom pokretu protest. Ljudi su samo hteli da se lepo oblače.

To je bilo na svoj način interesantno vreme, kada su mladi aktivno slušali džez. Inače, Mihaiol Okunja je počeo ne od njega, već od Bitlsa, rok-n-rola, Bugi-vugi. Znatno kasnije, kada je slučajno čuo tu muziku, on je sam došao u  prvu u Moskvi džez školu, te je  počeo da se ozbiljno bavi džezom, kojim se bavi i do dan-danas.
 

Preuzmite audio fajl