Festival Olgedalo rezimirao razultate

Gran-pri 6. Međunarodnog filmskog festivala koji nosi ime Andreja Tarkovskog Ogledalo dobio je film U magli Sergeja Loznice, snimljen je u kooperaciji sa majstorima iz nekoliko evropskih zemalja. Filmovi koprodukcije su osvojili još nekoliko nagrada filmskog foruma koji se održava u Rusiji, u Ivanovskoj oblasti, u zavičaju filmskog klasika 20. veka. Tako da je za priakzivanje paradoksalnosti ljudske prirode bio nagrađen film Džulije Loktev Usamljena planeta, snimljen u američko-nemačkoj koprodukciji.

Dest je konkursnih filmova iz Erope, Azije i Latinske Amerike. I svi oni, bez obzira na pripadnost raznim kulturama, u određenom smislu imaju veze sa stvaralaštvom Andreja Trkovskog. Jer njegov pogled na svet bio je širi od bilo kakvih okvira, između ostalog nacionalnih. Nije slučajno što u svetu i danas postoji plejada režisera koji su došli na film zahvaljujući delima Tarkovskog. Njegovi filmovi menjaju pogled na svet, menjaju pogled na film kao na umetnost, tvrdi u intervjuu za Glas Rusije holivudski režiser, dobitnik Oskara, predsednik žirija završenog filmskog festivala Rodžer Kristijan.

Tarkovski je bio pravi revolucionar svog vremena. On je stalno vodio borbu i zato mi nismo tražili obične kopije Tarkovskog, već ispoljavanje revolucionarnog duha, koji nosi nešto svoje, kaže režiser. To je bilo vrlo teško – izabrati pobednika, kada žiri čini 5 umetnika iz raznih zemalja – priznao je Rodžer Kristijan. Svako ima svoje mišljenje, mada mi smo se potpuno složili, i to je bio sasvim demokratski proces.

Ruski član žirija Andrej Zvjagincev takođe ima pozitivne utiske od konkursnih filmova. Svoje mišljenje u intervjuu za Glas Rusije on je iskazao ovako:

Filmovi su bili odlični. Osim Sergeja Loznice, ja nisam ranije znao ni jednog režisera, a ja sam pažljivi gledalac. Mene su ovi prvi susreti obradovali. Bio sam siguran da će se jaki događaji desiti, ali nisam očekivao da će ih biti tako mnogo. Što se tiče pobednika, filma U magli Sergeja Loznice, to je istaknuto umetničko delo, neobičan film, neverovatan po snazi, koji pokreće najvažnija, vrlo duboka pitanja: na primer postojanje čoveka sa savešću u ovom svetu u kojem postaje nepodnošljivo živeti. Publika će sama sve videti i shvatiti. Potrebni su nam takvi filmovi, treba razmišljati o tome šta se sa nama dešava, šta se dešavalo i šta će se dešavati. Ne bih štedeo visoke reči: to je prosto remek-delo.

1942. godina, Belorusija. Republika na zapadnoj granici SSSR okupirana je od strane fašista i vodi se partizanski rat protiv okupatora. Događaji o kojima se govori u pripoveci Vasilija Bikova, nacionalnog beloruskog pisca i u filmu Sergeja Loznice, poreklom iz Belorusije, vezani su za čoveka koga partizani sumnjiče da je izdajnik i planiraju da mu sude. Upravo moralni aspekt priče, a ne vojni, izbija u prvi plan. I upravo to ostavlja ogromni utisak, priznaje istaknuti meksički režiser Karlos Rejgadas, učesnik fistivala Ogledalo. Ni jedan Meksikanac ne bi postupio tako kako je postupio glavni junak – krekao je on u intervjuu za Glas Rusije. Možda je stvar u specifikama slovenskog mentaliteta.

Svaki film je svojevrsni dokumentarni odraz. Vi vidite ljude, vidite njihove sudbine, njihove priče. I to koliko i kako su stradali ljudi u vreme strašnog rata 20. veka, naravno, ostavilo je na mene ogroman utisak. Vrlo važan momenat je bilo to što sam video kako su ljudi prihvatali ta stradanja. Oni su bili iscrpljeni, umorni, pasivni – sve to je bilo vrlo jako. I iza svega toga sam mogao da vidim kako se odvijao lov na čoveka, kao da je lovac došao po njega kao po vaseljensko zlo.

U proizvodnji filma U magli učestvovali su Rusija, Nemačka, Letonija, Belorusija i Holandija. Svet filma u tom smislu postaje otvoreniji. Isto se može reći za bolne tačke u životu čovečanstva, koje dotiču režiseri. Čak ako je reč na prvi pogled o unutrašnjim problemima konkretne zemlje. Jedan od primera: izraelski film Soba 514 dobio je specijalnu nagradu festivala Za poštenu i beskomrpomisnu priču o bolnim problemima svoje zemlje. Režiserski debi šarona Bar-Ziva snimljen je na tabu-temu za Izrael. Galvna junakinja, mladi vojnik rodom iz Rusije bori se protiv zloupotreba u izraelskoj armiji... Igra je glumica ruskog porekla Asja Najfeld. U intervjuu za Glas Rusije Šaron Bar-Ziv je rekao zašto je za njega to bilo važno.

Postoje neka svojstva ruskog morala koja vrlo cenim: to je usresređenost, to što ljudi dovode stvar do kraja. Da sam uzeo za tu ulogu rođenu Iraelku, to bi bila ne baš prava istina, pošto bi ona mogla nekako da izgladi situaciju, samo ruska devojka bi mogla da ispolji takvu čvrstoću u psihološkoj bitci. A meni je bilo važno da junakinja ide do kraja.

Jednom reči, Šaron Bar-Ziv nije jedini koji je priznao da ga je na režiju nadahnulo filmsko stvaralaštvo Andreja Tarkovskog. Za mene je velika čast da budem na ovom festivalu i najvažnije da budem deo ove porodice, rekao je on, zato što je osećaj da je festival porodični.