Poslednji prizor u životu

Astronomi i mnogobrojni ljubitelji pripremaju se za retki astronomski događaj, takozvani tranzit Venere. Ujutru 6. juna (a na Zapadnoj polulopti će biti već veče 5. juna), planeta će proći preko sunčanog diska u vidu dobro primetne crne tačke. Oni koji imaju durbine i dvoglede mogu da se nagledaju prizora projektujući Sunčev disk na list papira .

Upravo optički durbin i list papira koristio je engleski astronom Džeremi Horoks, koji je prvi put posmatrao ovu pojavu 1639. godine. Do tada su naučnici  izračunali njenu čudnu periodičnost: ponavlja se parno sa razlikom od 8 godina, a pauza između parova iznosi jednom 105, jednom 121 godinu. Ruski naučnik Mihail Lomonosov znao je da će se događaj desiti 1761. godine i nije se uzalud pripremao. Obrativši pažnju na razlivene krajeve tačke Venere i na svetli obod prilikom njenog silaženja sa sunčevog diska, on je prvi put izveo zaključak da planeta ima atmosferu. Osam godina kasnije tranzit Venere posmatrao je na Tahitiju engleski moreplovac Džejms Kuk. Već u 19. veku ova pojava je omogućila da se preciriza rastojanje Zemlje do Sunca.

Sada se o Veneri zna mnogo više. Njeni gusti oblaci su prosvetljeni radarom, sastavljena je karta reljefa. Još sovjetske stanice slale su snimke sa njene površine. I rastojanje između Zemlje i Sunca je izmereno sa preciznošću do desetak metara. Tako da vrednost date pojave za nauku je nevelika, govori astrofizičar Igor Volkov.

Jednostavno to je redak događaj i narod želi da ga posmatra. Kao i pomračenje sunca. Sada ono takođe nije posebno naučno interesantno. Ipak ljudi se sakupljaju na mestima gde se vidi prolazak Venere preko sunčevog diska i posmatraju ga. Mislim da će sad narod hteti da vidi ono što je Lomonosov video 1761.

Mada ne odriču svi naučnici naučnu vrednost tranzita Venere. Jer od 90-ih godina bilo je otkriveno preko 770 planeta, koje se okreću oko drugih zevzda. I mnoge su pronađene indirektno, zahvaljujući pojavi tranzita: prolazeći pred zvezdom planeta pomalo zatvarajući njihov svetslosni tok, koji je tačno izmeren, podseća astrofizičar Sergej Popov.

Događaji „tranzit Venere“ veoma liče na prolazak druge planete preko diska zvezde, zato se neke metodike mogu odraditi.

Vidljivi spektar i prečnik Venere prilikom tranzita malo se razlikuju od faktičkih. Ako se prenese data zakonitost na istraživanje planeta koje se okreću oko drugih zvezda, može se precizirati njihova razmera i spektar, znači i sastav njihovih egzotičnih atmosfera. Osim toga, ako se uporede podaci sa posamtranja Venere za vreme tranzita sa dobijenim sa orbitalnih uređaja, može se bolje shvatiti struktura njene sopstvene atmosfere. I čak kako se formira njena klima.

Predstojeći tranzit će trajati više od 6 sati i videće se skoro iz svih krajeva Zemlje, osim Zapadne Evrope i Afrike. Mnogi astronomski resursi će pokazati proces u realnom vremenu. On će započeti od 02:28 po moskovskom vremenu kada u Moskvi Sunce bude ispod horizonta. Ali moskovljani će zateći njegovu drugu polovinu, uključujući trenutak kada Venera počne u 08:32 da silazi sa sunčevog diska. Ko je propustio ovaj prizor 2004. godine, može da ga vidi jedini put u životu – sledeći slučaj će se pojaviti 2117. godine.